КAДA jе 1993. године Нада Радић одлучила да своj нови стан у Риjеци, на веома атрактивноj локациjи, замиjени за скромну стару кућу у Бањоj Луци, како би пензионерске дане након вишедецениjског рада у Њемачкоj провела у завичаjу, ни слутила ниjе да ће постати жртва своjеврсне суданиjе.

- Од 1969. године живjела сам и радила у Њемачкоj. По мом овлашћењу, моjа покоjна сестра Тања Даниловић преко агенциjе "Голуб" замиjенила jе моj стан у Риjеци за кућу Рефика и Фатиме Бахтиjаревић, у Бањоj Луци, о чему jе 14. децембра 1993. године потписан уговор. Сав таj поступак дешавао се у веома приjатељскоj атмосфери, што су током процеса потврдили броjни свjедоци с обjе стране. Чак jе покоjни Рефик, као загребачки студент, по распаду бивше Jугославиjе имао jаку жељу да постане држављанин Хрватске - почиње своjу исповиjест Нада Радић.

Будући да се радило о сложеном правном предмету за чиjи расплет jе требало примиjенити законске прописе двиjе државе, адвокати обjе стране уложили су велики труд, коjи су добро и наплатили. Уговор jе закључен у Риjеци.

- Дуго времена живjела сам у уређеноj, правноj држави и добро знам како послове ове врсте треба завршавати. Ништа нисам препуштала случаjу, али ни сањала нисам да се у jедноj земљи, попут БиХ, ако хоћете прецизниjе у Републици Српскоj, могу по слободном судиjском увjерењу тумачити закони, као да се ради о умjетничком утиску - с огорчењем прича Нада.

Њен стан у Риjеци био jе осигуран на око 143 хиљаде њемачких марака, а покућство на 35 хиљада. Кућа за коjу jе стан замиjенила била jе старе градње, проциjењена на тржишну вриjедност од 97 хиљада марака. Било jе неопходно уложити позамашна средства како би се довела у задовољаваjуће стање.

- Иако сам имала све ваљане уговоре, 1999. године преко посредника ступила сам у контакт са бившим власницима, како би се jош jедном увjерила да ли намjераваjу миjењати своjу одлуку. Потврдили су ми да остаjу при њоj. Одлучила сам да готово сву своjу уштеђевину уложим у преправку куће, а радови су завршени у прољеће 2000. године. Вjештаци су установили да сам улагањем тржишну вриjедност куће подигла на 374 хиљаде марака. A онда ме jе, као гром из ведра неба, погодила виjест да jе Фатима, након смрти свога мужа, покренула захтjев за поништење уговора - жали се Нада.

Основ за покретање поништења уговора био jе добро познати "Петричев закон". Међутим, он ниjе био довољан, jер се у Надином случаjу ниjе радило ни о каквом притиску.

- Да би оваj судски спор добио правну основу, тужиоци су морали да фалсификуjу низ докумената. На моjе запрепашћење то им jе пошло за руком, па се питам кога у овоj држави штите закони и они коjи добиjаjу добру плату да их праведно тумаче. По мом дубоком увjерењу, ради се о великоj корупциjи у судству, а имам низ необоривих доказа да jе то тако - тврди озлоjеђена Нада, коjа, вели, неће одустати од чврсте намjере да то и докаже, макар морала ићи до Стразбура.

Након судског спора дугог пет година, донесена jе пресуда да се уговор о замjени имовине проглашава ништавним, те да Нада мора да напусти кућу у улици Степе Степановића бр. 10. Њен оправдан захтjев да jоj се макар намири уложени новац одбачен jе и поред чињенице да су судски вjештаци утврдили да се у овом случаjу ради о готово новом обjекту, чиjа jе вриjедност много већа него у вриjеме замjене имовине.

Б. МAКСИМОВИЋ

КЛAСИЧНA ПРЕВAРA

У жалби, коjу jе потписао Надин адвокат Мирослав Микеш, наводи се да jе пресуда веома спорна. Тужба за поништење уговора jе поднесена 22. септембра 2000. године, тj. након смрти Рефика Бахтиjаревића, а само он jе имао на то право.

- Евидентно jе да се ради о класичноj превари и злоупотреби права и да jе такву тужбу требало одбацити као недозвољену. Умрли човjек не може да подноси тужбу. Уговор jе закључен посредством агенциjе, дакле уз изражену вољу обjе стране, а поред тога, тужба за његово поништење поднесена jе након истека обjективног рока од три године. Првостепени суд игнорише ставове вjештака да се ради о новом обjекту и доноси одлуку да тужитељка добиjе у посjед и власништво некретнине коjе нису биле предмет замjене. Посебно jе занимљиво како jе суд у Бањоj Луци успио да прогласи ништаван уговор коjи jе закључен и овjерен у Риjеци, када jе општепознато да jе за то надлежан само суд у Републици Хрватскоj - констатуjе, између осталог, адвокат Микеш.
Glas Srpske

Hrvatsku čeka oko 60.000 srpskih tužbi
Sreda, 13. jun 2007. 15:58



Hrvatski premijer Ivo Sanader negirao je da će Hrvatska isplatiti šest milijardi evra koje u ime nekadašnjih nosilaca stanarskih prava traži Djuro Trkulja iz Novog Sada.

On je, odgovarajući na poslanička pitanja izjavio da "maštarije o kojima govori dotični gospodin nisu ništa nego pokušaj uzimanja novca, jer on ne može ugroziti Hrvatsku niti pretiti hrvatskom premijeru i tražiti prijem do koga neće doći".

Sanader je poručio bivšim nosiocima stanarskih prava da im saradnja s Trkuljom može doneti samo štetu.

Broj onih koji su ostali bez stanarskog prava u Hrvatskoj je, prema procenama, oko 30.000. Hrvatska jedina ne primenjuje aneks ugovora o sukcesiji bivše SFRJ, iako ga je ratifikovala, po kome važe sva prava na dan 31. decembra 1990. uključujući i stanarsko pravo.

Djuro Trkulja, kome je vraćeno zemljište na Plitvičkim jezerima i koji je predsednik novosadskog udruženja "Trkulja i prijatelji", najavio je početkom juna da će pred sudom u Zagrebu podići tužbu protiv hrvatske državne Agencije za promet nekretnina jer je samo u toj aferi Hrvatska oštetila Srbe za više od šest milijardi evra.

On je rekao da njegovo udruženje trenutno ima preko 60.000 predmeta koji su spremni za sud sa svim dokaznim materijalima, uz dokaze i sa sudjenja u Haškom tribunalu, kao i da će sudske tužbe uslediti vrlo brzo.

Organizacija "Trkulja i prijatelji" želi da tuži Hrvatsku zbog oduzimanja stanarska prava, naknadu štete, neisplaćene penzija, konvalidaciju radnog staža, staru deviznu i drugu štednju, pri čemu su minimalna potraživanja veća od šest milijardi evra.

Ta organizacija tražiće i odštetu za 27.000 srušenih objekata u vlasništvu Srba.

Izvor: MTS-Mondo

Ajoj sest miliardi  ....neka trazi tko hoce...

Stanarsko pravo je jedan pojam - a, vrijednost stana je drugi pojam 
Stanarskim pravom imaš pravo otkupiti stan - postaješ privatni vlasnik ... i slobodno raspolažeš nekretninom
(otkup = cca. 15-20% vrijednosti stana ... nakon otkupa - možeš ga prodati)

Tema je oduzeta stanarska prava - a NE tržišna vrijednost spomenutih stanova

Spomenuti Trkelja ponovo napuhava vrijednosti i "maže oči" javnosti, priča bajke ...
Njegova prosječna cijena stana je oko 100 000 € ... možda u ZG, ST, DU ... ali sigurno NE  u Gračacu, Obrovcu, Kninu, Sisku, Glini, Petrinji ...
Poznata je Trkeljina  "objektivnost / realnost" i opće poznavanje cijena / tržišta nekretninama
Naime, kao vlasnik parcele na Plitvicama (to niko ne osporava) ... NIKOME nije uspio prodati svoj komadić zemlje za pet (5) miliona Eura !
Još se nije našla takva budala, koja će platiti 5 mil. Eura za zemljište cca. 50 x 60 metara, unutar  Nacionalnog Parka
 - gdje, pored priznatog vlasništva - NE smiješ ništa niti  graditi, niti iskorištavati   

 
Sve receno!

Jos da se pika... 

Da se ne pika nebi bilo u HR ovako kako je...

Kako je? Vec ste se odbranili od tuzbe?

Vlado te tuzbe nece nikada biti...vidjeces i sam...a ako bude pa sta mislis kakva bi tuzba bila od strane Hrvata,i Bosnjaka,pa i Albanca protiv Srbije..pogotovo kada je zlocinacki poduhvat pocinjen od strane Srbije na HR...

Znaci ti se nadas da tuzbe nece biti. Sve receno 

Vidis kako komentar nema smisla...