Brusilovljeva ofanziva
Deo Prvog svetskog rata
=

Istočni front pre i posle Brusilovljeve ofanzive
Vreme:   4. jun, 1916. – 20. septembar, 1916.
Lokacija:   Galicija
Rezultat:   Odlučna ruska pobeda

Sukobljene strane
Carska Rusija    Austro-Ugarska
Nemačko carstvo
Zapovednici
Aleksej Brusilov   Konrad fon Hecendorf
Aleksander fon Linzingen
Gubici
preko 500.000 ubijenih ili ranjenih   975.000 vojnika iz Austro-Ugarske
350.000 Nemaca
400.000 ratnih zarobljenika

Brusilovljeva ofanziva je bila najveća ruska pobeda tokom Prvog svetskog rata. Bila je to velika ofanziva Carske Rusije protiv Centralnih sila, koja je započela 4. juna 1916. i trajala je do 20. septembra 1916. Odigrala se u današnjoj Ukrajini, u Galiciji u blizini gradova Lemberg, Luck i Kovel. Rezultat ofanzive je rusko zauzimanje Galicije i Bukovine. Ofanziva je dobila ime po ruskom komadantu jugozapadnog fronta Alekseju Brusilovu. Ofanziva je slomila austro-ugarsku vojsku, a zapadne saveznike spasila od nemačkog pritiska na Zapadnom frontu.

Pozadina

Francuska je pozvala Rusiju da pređe u ofanzivu na istočnom frontu da bi se smanjio pritisak nemačke vojske kod Verdena. Rusi na tu molbu odgovorili ofanzivom kod jezera Naroč u području Viljnusa. Ofanziva je jako loše završila po Ruse. U toj ofanzivi ruski gubici su bili 5 peta veći od nemačkih. Britanska ofanziva kod Some u leto 1916. završila se u pat poziciji, pa su zapadni saveznici molili Ruse da da ofanzivom na istočnom frontu oslobode zapadni front velikog nemačkog pritiska. General Aleksej Brusilov je napravio plan masovne ofanzive na jugozapadnom frontu protiv austro-ugarskih snaga u Galiciji. Glavna svrha ofanzive je trebala biti da se oslobodi pritisak na francusku i britansku armiju u Francuskoj i da se ako je moguće izbaci Austro-Ugarska iz rata.

Ruski plan

Komadant ruske zapadne armijske grupe general Aleksej Evert se suprostavljao Brusilovljevom planu i smatrao je da je defanzivna strategija prikladnija. Car Nikola II je lično odobrio plan, tj. Brusilovljevu ofanzivu. Cilj je bio da se povrate gradovi Kovel i Lemberg, koji su bili izgubljeni prethodne godine.

Pripreme

Zapadni saveznici su požurivali Ruse da što pre počnu ofanzivu. Brusilov je sakupio 4 armije sa ukupno 40 pešadijskih i 15 konjičkih divizija. Austro-Ugarska vojska je imala 39 pešadijskih i 10 konjičkih divizija u tri reda obrambenih linija. Rusi su uspeli da se privuku na 100 metara do austro-ugarskih linija, a ponegde i na 75 metara. Brusilov je pripremio iznenadni napad na 500 kilometara dugom frontu. Ruski generalštab je zahtevao od Brusilova da skrati front napada, da bi omogućio veću koncentraciju ruskih snaga. Brusilov je inzistirao na svom planu, pa je tako i ostalo.

Proboj

Ruska vojska je započela ofanzivu 4. juna sa masivnom, preciznom i kratkom baražnom artiljerijskom vatrom na austro-ugarske linije. Ključno je bilo da je artiljerijska paljba bila kratka i precizna, što se razlikovalo od dotadašnjih običaja dugog ariljerijskog napada, što je braniocima obično omogućavalo da dovuku rezervne snage i da isprazne prednje rovove. Početni napad je bio uspešan i austro-ugarske linije su bile probijene, što je omogućilo da 3 od 4 Brusilovljeve armije napreduju na širokom frontu. Brusilov je uveo inovaciju, takozvane udarne šok snage, koje su napale slabe austrijske tačke, pa je glavna armija mogla iskoristiti takav proboj slabih tačaka. Brusilovljeva taktička inovacija je bila slična taktici koju su kasnije koristili Nemci na zapadnom frontu, tzv. infiltracionoj taktici ili Hutjerovoj taktici.

Bitka

Već 8. juna 1916. ruska vojska je zauzela Luck. Austrijski nadvojvoda Jozef Ferdinand je jedva uspeo da pobegne iz grada pre ulaska Rusa. Ta činjenica je govorilo kolika je bila brzina ruskog napredovanja. Austijanci su se povlačili, a Rusi su već tada zarobili 200.000 austrijskih vojnika. Mećutim Brusilovljeve snage su postale previše rastegnute, pa je dao do znanja Evertu da daljnji uspeh ovisi o tome da li će Evert krenuti u ofanzivu sa ostalim snagama. Evert je nastavio da odugovlači, što je nemačkoj vrhovnoj komandi dalo dovoljno vremena da pošalje pojačanja na Istočni front.

Kada je Luck pao šef nemačkog generalštaba Erih fon Falkenhajn ubedio je austrijskog feldmaršala Konrada fon Hecenderfa da prebaci vojsku sa italijanskog fronta, da bi se suprostavio Rusima u Galiciji. General Paul fon Hindenburg je uspeo da brzo dopremi trupe zbog dobrih železničkih pruga u Nemačkoj. Ruski general Evert je slabu i loše pripremljenu ofanzivu započeo tek 18. juna. Aleksander fon Linzingen je 24. jula izvršio kontranapad južno od Kovela. Brusilov je 28. jula nastavio sa ofanzivom. Iako mu je vojska bila slabo opskrbljena uspeo je da dođe do Karpata 20. septembra 1916. Ruska visoka komanda je započela da šalje vojsku sa Evertovog fronta u pomoć Brusilovu. Tome se Brusilov opirao, jer smatrao je da višak vojske samo može začepiti front. Sve snage, koje su bile uključene u ofanzivu bile su iscrpljene, tako da je ofanziva potpuno prestala krajem septembra. Posle toga ruska vojska je morala pomagati Rumuniji, koju je pregazila austrijska i nemačka vojska.

Rezultat i posledice

Operacija je uspela u svojoj osnovnoj svrsi. Nemačka je morala zaustaviti napad kod Verduna i prebaciti velike snage na istočni front. Operacija je osim toga slomila leđa austro-ugarske armije, koja je izgubila oko 1,5 miliona ljudi (uključujući 400.000 zarobljenika). Posle te ofanzive austro-ugarska vojska više do kraja rata nije bila sposobna da izvede uspešan napad, nego se morala oslanjati na nemačku vojsku. Rani uspeh ofanzive ohrabrio je Rumuniju da uće u rat na strani saveznika , ali to je imalo katastrofalne konzekvence po Rumuniju.

Ruski gubici su bili veliki, oko pola miliona mrtvih. Pošto je Rusija imala veliku bazu za regrutovanje to je verovatno bilo vojno prihvatljivo. Brusilovljeva ofanziva je bila vrhunac ruskih napora u Prvom svetskom ratu. Predstavljala je dobar primer dobrog vođstva i planiranja od strane carske ruske armije. Posle ofanzive počela je opadati efektivnost ruske armije zbog pogoršanja ekonomske i političke sutuacije u Rusiji. Operacija je predstavljala značajan napredak u ruskoj taktici. Brusilov je koristio male specijalizirane jedinice, koje bi napadale slabe tačke neprijateljskih rovovskih linija. Te jedinice bi stvarale rupe, koje bi omogućavale ruskoj vojsci da prodre kroz tako stvorenu rupu. Takva "taktika šoka", bila je značajan napredak u odnosu na dotadašnje taktike "ljudskih valova", koje su se koristile tokom Prvog svetskog rata. Kasnije su Nemci preuzeli taktiku i sličnom taktikom su se borili na zapadnom frontu 1918. Zapadni saveznici su kopirali od Nemaca takvu taktiku. Taktika šoka igrala je važnu ulogu u ranim nemačkim blickrig ofanzivama početkom Drugog svetskog rata.

Literatura
Tucker, Spencer The Great War: 1914-18 (1998)
Operaciя russkogo Юgo-Zapadnogo fronta letom 1916 goda
B. P. Utkin Brusilovskij proryv (2001)

Izvor: Wikipedia

Ocigledno je bilo izvesnog bojkota i sabotaze od strane nekih generalskih grupa u ruskoj vojsci prema Brusilovu.
Takvo ponasanje je krajnje nemoralno i govori o krizi u ruskoj drzavi