Korisni kukuruz   

Kukuruz mnogi vole. Vole ga odrasli, vole ga i deca, vole ga i mnoge životinje (računajući i one po crtanim filmovima). Nije ni čudo pošto je, ako vam je potreban dobar energetski obrok (i ne samo energetski), kukuruz jedan od najboljih mogućih izbora. Zbog čega? Šta je to što kukuruz čini toliko korisnim?

Kukuruz sadrži veoma malo masnoća, ali relativno mnogo ugljenih hidrata - jedan klip kukuruza ima između 80 i 100 kalorija. Sadrži mnogo biljnih vlakana, pa tako snižava nivo holesterola i šećera u krvi i smanjuje rizik od raka debelog creva. Ono na šta ipak treba paziti jeste mogućnost alergijskog napada - kukuruz je na listi najčešćih alergenata.

Ako znate da niste alergični na kukuruz, samo navalite! Naravno, to ne znači da treba da pojedete nekoliko kilograma kukuruza dnevno, ali jedan klip kuvanog kukuruza kao užina je odlična ideja. Pored toga što će vam dati energiju da nastavite s poslom, kukuruz će vas napuniti i B vitaminom, folnom kiselinom i magnezijumom, što sve veoma prija mozgu i podstiče moždane aktivnosti. Vitamin C iz kukuruza mogao bi da vas malo razbudi, fosfor dobro utiče na kosti, dok je kalijum neophodan za pravilan rad svake pojedine ćelije u vašem organizmu.

Previsok nivo nekih aminokiselina može da dovede do srčanih oboljenja; do takvog povišenja dolazi zbog nedostatka folne kiseline u organizmu, što kukuruz čini jednim od čuvara vašeg srca. Uz to, folna kiselina je neophodna za pravilan razvoj nervnog sistema fetusa, pa se kukuruz preporučuje ženama koje nameravaju da ostanu u drugom stanju, kao i trudnicama u prva tri meseca trudnoće.

Pored toga što kukuruz možete jesti kuvan, direktno s klipa, taj isti kuvani kukuruz možete dodavati različitim jelima i salatama. Kukuruz možete jesti i u obliku proje, kačamaka, tortilje, kokica (s minimalnim dodatkom ulja)... U svakom od tih oblika je veoma koristan. Prijatno!

obozavam kukuruz u svim oblicima, i moram da unesem dozu svakodnevno

Kukuruz - ukusna i lekovita žitarica



 Od svih žitarica, kukuruz je najbogatiji skrobom (73%) i važan izvor energije, posebno u letnjim mesecima. Potiče iz Severne Amerike, pre više od četiri milenijuma uzgajali su ga duž reke Rio Grande, a u Evropu ga je 1493. doneo moreplovac Kolumbo.
U ukupnoj proizvodnji žitarica ova biljka je na drugom mestu, iza pirinča, a ispred pšenice. Stabljika kukuruza dostiže visinu od dva do tri metra, a na svakom klipu ima od 200 do 400 zrna. Hranljiva vrednost zavisi od načina pripreme. Mlevenjem zrna smanjuje se procenat proteina i masti, dok u oljuštenim zrnima gotovo da nema celuloze. Kukuruz obiluje vitaminom C, dok vitamina A najviše ima u žutom kukuruzu, ali iščezava tokom kuvanja i pečenja. Klipove koji se beru u avgustu najbolje je odmah upotrebiti jer stajanjem gube šećer. Nedavna istraživanja pokazala su da kukuruz konzerviranjem ne gubi vitamine i minerale već suprotno, zagrevanje na temperaturi od 115 stepeni Celzijusovih u trajanju od 25 minuta povećava nivo antioksidanasa za čak 32 procenata!
U narodnoj medicini osušena kukuruzna svila je efikasan diuretik, koristi se kod bolesti bešike i mokraćnih kanala, reume, ali i srčanih tegoba.
Ovu žitaricu najviše konzumiraju u Meksiku i SAD, gde je specijalitet salata od pečenog kukuruza sa paradajzom, pečenom piletinom ili hot dogom, začinjena maslinovim uljem i bosiljkom. I na Starom kontinentu kukuruz se mnogo koristi u ishrani kao dodatak svežim salatama i kuvanim jelima. Ipak, Evropljani najviše uživaju u kukuruznim pahuljicama i zdravim kašama od kukuruznog brašna.
100 g svežeg kukuruza šećerca sadrži: 86 kalorija, 75,96 g vode, 3,22 g belančevina, 19,02 g ugljenih hidrata, 1,18 g masti, 2,70 g celuloze, 1,70 mg vitamina B1, 46 mkg vitamina B12, 0,76 mg vitamina B5, 6,80 mg vitamina C, 0,30 mkg vitamina K, 2,00 mg kalcijuma, 0,52 mg gvožđa, 37,00 mg magnezijuma, 89,00 mg fosfora, 270 mg kalijuma, 0,45 mg cinka.
Savet
Nutricionisti preporučuju da se kukuruz jede sa mahunarkama pasulj, grašak, boranija, sočivo, soja, kikiriki), jer predstavljaju idealnu kombinaciju belančevina i antioksidansa.

PEČENI KUKURUZ NA MEKSIČKI NAČIN

Za 4 osobe potrebno je: 4 kukuruza šećerca, 2 kašike maslinovog ulja, 50 g majoneza, 1 čen belog luka, 1 kašičica čilija, 1 kašičica morske soli, prstohvat mlevenog bibera, sok od jednog limuna.
Zagrejte roštilj ili tiganj za grilovanje. Klipove kukuruza očistite od lišća, prelijte maslinovim uljem i stavite da se peku oko 6-7 minuta, okrećite ih s vremena na vreme. Očistite i izgnječite beli luk, pomešajte sa majonezom, čilijem, solju i biberom. Uvaljajte u to pečeni kukuruz, servirajte u tanjir i prelijte limunim sokom.

PILETINA U AROMATIČNOM PRELIVU

Za 4 osobe potrebno je: 1 kg pilećih fileta, 3 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, 25 g butera, 2 kašike brašna, 1 kašika kukuruza šećerca, 1 kašika suvih začina, 4 dl kokošije supe od kocke, 1 kašičica mlevenog bibera.
Veliki tiganj stavite na ringlu na umerenu temperaturu i dodajte buter i 3 kašike malsinovog ulja. U manjoj posudi pomešajte suve začine sa mlevenim biberom i u to uvaljajte pileće filete, a zatim ih spustite u tiganj da se prže oko 5 minuta, povremeno ih okrećite da se ravnomerno isprže. Kada dobiju braonkastu nijansu, izvadite ih. Ne isključujte ringlu, već u tiganj sipajte brašno, pa pržite nekoliko sekundi neprekidno mešajući, a zatim dodajte kukuruz i supu. Kada provri, vratite filete u tiganj, smanjite ringlu na minimum i krčkajte još 3 minuta, povremeno okrećući komade piletine. Na kraju dodajte ostatak suvih začina i bibera, žalfiju, peršun i sklonite sa ringle. Filete poređajte u tanjir i preko njih sipajte preliv iz tiganja.

KISELA SALATA

Za 6 osoba potrebno je: 500 g krompira, 500 g kukuruza šećerca, sok od jednog grejpfruta, sok od 2 limuna, 1 mala glavica crvenog luka, 1 kašika listova bosiljka, 3 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, 1 kašičica morske soli, 3 prstohvata mlevenog bibera.
Krompir oljuštite, isecite na četvrtine i stavite u šerpu sa slanom vodom da se kuva. Kada bude gotov, izvadite ga i ubacite u ledenu vodu, a u vodu u kojoj se kuvao stavite kukuruz i kuvajte 7 minuta. Kada zrna budu meka, izvadite krompir iz hladne vode da se ocedi. U posudi za salatu pomešajte krompir, šećerac, režnjeve luka i bosiljak. Promešajte dobro, dodajte maslinovo ulje, sok od grejpfruta i limuna, biber i so, pa ponovo promešajte. Služite odmah.

Kukurzni uštipci

Za 10 porcija potrebno je: 300 g kornfleksa, 500 g kukuruznih zrna, 10 kašika brašna, 3 kašike šećera, 1 kašičica soli, 2,5 dl mleka, 2 cela jaja, 50 g butera, 1/2 litra suncokretovog ulja.
U dubokom tiganju (ili šerpi) sipajte ulje, stavite na ringlu i uključite na makimalnu temperaturu da se zagreje. Za to vreme stavite kukuruzna zrna da se kuvaju dok ne omekšaju, a u većoj posudi pomešajte kornfleks, brašno, šećer i so. U drugoj, manjoj posudi kratko umutite jaja u kajganu i dodajte mleko, pa sve dobro promešajte i sjedinite sa sadržajem u većoj posudi. Sve zajedno mutite mikserom 2 do 3 minuta, zatim dodajte otopljeni buter, kuvana zrna kukuruza i mutite još oko 5 minuta. Kada ulje bude vrelo, kašikom vadite smesu (svaka kašika je jedan uštipak) i polako spuštajte u tiganj, odnosno šerpu. Pržite svaki uštipak 3 minuta dok ne dobije zlatnu nijansu i povremeno ga okrećite. Čim ih izvadite iz tiganja stavljajte ih na salvete ili papirne ubruse da se ocede od ulja. Služite dok je toplo, a kao prilog servirajte med ili džem.



Izvor: Novosti

Kukuruz za glavobolju

KUKURUZ je obran sa više od polovine od 1,3 miliona hektara, na koliko je proletos zasejan. Na nivou republike prosečan prinos sa hektara biće, kako ističe Goran Bekavac, selekcioner Zavoda za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, oko 4,6 tona zrna, sa 14 odsto vlage. Očekuje se da ukupan prinos dostigne šest miliona tona.
Mnogi domaćini, koji beru kukuruz, dodaje Bekavac, znatno će prevazići republički prosek. Precizniji rezultati, ipak, znaće se za dve do tri nedelje, kada se očekuje kraj berbe.
- Na oglednim poljima, naši saradnici imali su prinose i do 14 tona - navodi Bekavac. - Svi domaćini, koji su kukuruzu pružili sve neophodne agrotehničke mere, mogu da računaju na pune čardake.
Upravo tu i dolazi do problema. Čardaci i silosi u koje bi trebalo da se smesti ovogodišnji kukuruz, puni su onog ubranog lani. Zato je i cena ovogodišnjeg kukuruza niža od osam dinara za kilogram.
Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu, Privredne komore Vojvodine, zatražio je da Robne rezerve otkupe deo kukuruza prošlogodišnjeg roda, jer bi se na taj način najlakše zaustavio pad cene ove žitarice.
Ako ovakav postupak izostane, tvrdi Bugarin, potvrdilo bi se da Robne rezerve ne rade u interesu poljoprivrednika, već se rukovode samo trgovačkom logikom.
Probleme sa kukuruzom, podsećaju stručnjaci, stvorila je zabrana izvoza, ali i smanjen broj grla stoke. Dobar deo prošlogodišnjeg roda nije potrošen, pa je, zbog odnosa ponude i potražnje cena novog kukuruza od osam dinara znatno niža od one koju su ratari očekivali.
- Bilo bi jako dobro da Robne rezerve otkupe stari kukuruz, po trenutnoj ceni na berzi od oko deset dinara za kilogram i da ga uskladište - ističe Bugarin. - Na taj način bi se oslobodio prostor za novi rod, a to bi i značajno uticalo na cenu novog kukuruza.
Zahtev za otkup lanjskog kukuruza, podseća Bugarin, upućen je Robnim rezervama pre berbe novog. Ali, ova ustanova nije učinila ništa po tom pitanju.
- Robne rezerve, umesto da koriguju stanje na tržištu žitarica postale su remetilački faktor - ogorčen je Bugarin. - Najčešće kupuju kada je cena nekoj robi najveća, umesto da rade obrnuto, pa bi ovu službu trebalo temeljno reformisati.
Reformom bi trebalo, objašnjava Bugarin, Robne rezerve podeliti na strateške i interventne.
- Interventnim rezervama trebalo bi da upravlja Agencija za tržišne intervencije, koja bi funkcionisala pri Ministarstvu poljoprivrede - ističe Bugarin. - Na taj način bi se obezbedile stabilne cene na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Nema potrebe da izmišljamo nova rešenja. Treba samo da primenimo one „recepte“ za koje su mnogi dokazali da rade.

PROPUŠTENA PRILIKA
KADA je, krajem prošle godine, zabranjen izvoz žitarica iz naše zemlje, podseća Bugarin, cena kukuruza je stalno rasla. Maksimum je dostigla krajem januara, kada je prodavana za 17 dinara za kilogram (bez PDV).
- Od tada, pa do juna cene su u proseku bile oko 15,5 dinara - podseća Bugarin. - Kukuruz je, posebno na tržištu zemalja CEFTA sporazuma, tražen u aprilu i maju i mogao je da se proda po ceni od oko 200 evra za tonu. Ta prilika je, međutim, propala, jer je zabrana ukinuta tek 15. juna, kada je počela žetva strnih žita. Tada je na tržište stigla velika količina stočne pšenice iz Rumunije i Ukrajine, čija je cena bila povoljnija od cene kukuruza. Zbog ovih dešavanja, početkom septembra lanjski kukuruz plaćan je manje od 10 dinara bez PDV.

PŠENICA
TREBA napomenuti da su Robne rezerve pšenicu otkupile u februaru i martu, po ceni od 23 dinara za kilogram, kada je bila najskuplja, umesto da je otkupljuju u žetvi, kada je najjeftinija - podseća Bugarin. - Sličan scenario, izgleda, priprema se i za kukuruz.



Izvor: Novosti