Grejpfrut uništava masnoće



Svakom organizmu je potreban holesterol. Holesterol je mekana supstanca slična vosku koju organizam koristi za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju hormona steroida kao što su estrogen, testosteron i kortizon. Problem nije sam holesterol, nego višak holesterola - posebno onog lošeg (LDL). Kako da ga snizite?


Naravno, tajna je u tanjiru, što ne znači da je dovoljno da iz njega izbacite puter, masno meso i sireve, već u njemu treba što češće da se nađu namirnice koje imaju zaštitnu ulogu. „To su, pre svega, namirnice bogate biljnim vlaknima i vitaminima, to jest voće, povrće, žitarice i namirnice bogate polinezasićenim masnim kiselinama omega-3, koje se nalaze u ribi i smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja“, precizira prof. Erik Briker, načelnik odeljenja za endokrinologiju i metabolizam u pariskoj bolnici „Pitije-Salpetrijer“.

Dokazano efikasne namirnice

- Južno voće, pre svega grejpfrut, snižava nivo holesterola i triglicerida zahvaljujući kombinovanom dejstvu vitamina C i bioflavonoida (vitamin P). Oni povećavaju propustljivost krvnih sudova i čuvaju arterije.

- Začini, pre svega beli luk. Osobe koje svakodnevno jedu sirovi beli luk štite svoje srce i krvne sudove pošto supstance koje ova biljka sadrži razvodnjavaju krv, snižavaju pritisak i nivo holesterola. Isti efekat imaju još neki začini. Studije su pokazale da cimet snižava nivo masnoća u krvi ukoliko se sa hranom unosi najmanje jedan gram ovog začina dnevno. Trenutno se ispituje dejstvo kurkume i karanfilića. Začini su između ostalog dobri jer poboljšavaju ukus hrane čak i kada ona sadrži manje soli, koja izaziva srčane probleme - podseća prof. Briker.

- Čaj sadrži polifenole, koji čuvaju ćelije od negativnog dejstva slobodnih radikala i štite arterije. Ali, da bi se postigao željeni efekat, treba piti najmanje pet šolja čaja dnevno.

CDC/GB

Izvor: Blic

Holesterol i dodaci ishrani

Holesterol je vrsta masti, koja se može naći u skoro svim namirnicama životinjskog porijekla. U opštoj javnosti se o holesterolu misli kao o nečemu “lošem”, ali prava istina je da je holesterol zapravo neophodan za funkcionisanje određenih životnih funkcija. Igra nezamjenjivu ulogu u procesima proizvodnje hormona i ćelijske membrane, a u značajnoj mjeri učestvuje i u stvaranju žučne kiseline od strane jetre.

Mnogi ljudi ipak moraju da obrate posebnu pažnju na količinu holesterola koju unose sa ishranom, pošto i sama jetra proizvodi dovoljne količine za namirivanje potreba organizma.  Holesterol se u vodi loše rastvara, pa se zbog toga teško prenosi dalje u krvotoku.

Prenošenje čestica holesterola u krvotoku olakšava omotač od belančevina, koji nazivamo lipoproteinom. Razni lipoproteini se klasifikuju prema svojoj gustoći: od posebne važnosti su holesterol niske gustine (low density lipoprotein: LDL) i holesterol visoke gustine (high density lipoprotein: HDL).U samoj krvi, LDL sadrži veći dio holesterola, i prenosi se od jetre do ostalih organa, gdje se iskorištava. Ako je u krvotoku suviše visok nivo LDL-a, lako može doći do aterosklerotičnog taloženja na zidovima krvnih sudova, pošto će višak LDL čestica u krvotoku da apsorbuje ćelije, nakon čega će se one ugraditi u zidove krvnih sudova. Na taj način će se nakon izvjesnog vremena stvoriti mali jastučići, koji će sužavati krvne sudove i otežavati cirkulaciju i prokrvljenost tkiva. Visok nivo holesterola uglavnom znači i opasno visok nivo LDL holesterola.Postoji međutim i „dobar” holesterol. HDL u prevodu znači čestice holesterola male veličine (i visoke gustine), koje su – naspram LDL-a, – korisne. Jedna od posebno važnih osobina čestica HDL-a je to, što mogu apsorbovati čak i holesterol koji se već nataložio na zidovima krvnih sudova, a zatim ih dopremiti do jetre. Nakon toga ih jetra filtrira, pa na taj način dolazi do smanjenja nivoa holesterola u krvi, organizam se oslobađa od štetnog uticaja istog, a smanjuje se i rizik od nastajanja začepljenja krvnih sudova.

Međunarodna klinička ispitivanja su potvrdila, da su u slučaju pacijenata sa nižim nivoom HDL holesterola bili mnogobrojniji i izraženiji slučajevi pojave kardio-vaskularnih problema a samim tim i srčanog infarkta , što zapravo znači da  HDL štiti iste od aterosklerotičnih oštećenja. Samim tim, nije dovoljno samo smanjivati ili kontrolisati ukupan nivo holesterola ili samo nivo LDL holesterola, nego zbog prevencije je neophodno i povećanje nivoa HDL holesterola.U tome nam pored savremenog načina ishrane može pomoći i svakodnevno uzimanje odgovarajućih dodataka ishrani. Posebno je poželjno konzumiranje voća koje sadrži vitamine A,C,E, kao i druge antioksidante. Najdelotvornije je ako se konzumira voće visokog sadržaja vlakana i sa visokim ORAC indeksom, kakav je na primer magosteen.

U Evropi se može naći kao jedan od sastojaka kvalitetnijih đuseva. ZenThonic pored mnogobrojnih drugih blagotvornih uticaja, savršeno odgovara i za zaštitu srca i krvnih sudova. Za smanjenje masti u krvotoku može pomoći Nopalin sa svojom visokom koncentracijom vlakana, koji svojim svojstvom normalizacije tjelesne težine ujedno smanjuje i faktore rizika nastale od gojaznosti. Pored toga izuzetno je važno redovno uzimanje nezasićenih masnih kiselina (omega 3 masne kiseline). Pored Omega 3 ribljeg ulja i Primrose Oil sadrži nezasićene masne kiseline, pa uzimanje ovog preparata takođe odgovara uzimanju omega 3 masnih kiselina.

Od lekovitih biljaka, beli luk je veoma koristan, pošto povoljno utiče ne samo na nivo dobrog i lošeg holesterola, nego i čisti zidove krvnih sudova od nataloženih krečnih naslaga. Najsavremeniji „multi” preparati za smanjivanje nivoa holesterola kao na primjer Choleston, sadrže antioksidante, biljna vlakna, nezasićene masne kiseline i beli luk, sve zajedno u jednom preparatu.

Postoji još jedna važna vrsta masti u krvi, koja takođe može da učestvuje u nastajanju aterioskleroze: triglicerid. Glavni sastavni elementi masti koje se unose putem ishrane su trigliceridi, većinom i masno tkivo našeg organizma se sastoji od njih. Uskladišteni u vidu rezervne masti predstavljaju najvažniji izvor energije organizma. Jedan deo triglicerida se dobija iz masti unete prilikom ishrane, ali ljudski organizam može proizvesti mast i iz drugih izvora hrane (npr. šećera, tojest ugljenih hidrata). Nivo triglicerida u krvi se može povećati i zbog ishrane bogate masnim namirnicama i u slučajevima prekomerne konzumacije alkohola. U smanjenju nivoa triglicerida, pored odgovarajuće dijete može pomoći i preparat Fat Absorber, koji sadrži ljusku semena tropske bokvice, a koji ujedno pomaže i u prevenciji protiv začepljenja krvnih sudova i nastajanja srčanog infarkta.

Izvor

moj cale jeo beli luk 3 meseca celu glavicu z adorucak u indiji i dosao nalazi se svi poopsravili

Orasi i jecam smanjuju holesterol

Šaka oraha dnevno može pomoci u smanjenju rizika za razvoj bolesti srca, verovatno zato što sadrži visok procenat vitamina E, zaklucili su istraživaci Univerziteta u Kaliforniji u nedavno objavljenoj studiji. Oni su doveli u vezu konzumiranje oraha sa usporavanjem neželjenog procesa oksidacije lipida u krvi za 7.4 odsto, koje bi trebalo da utice na smanjenje rizika za bolesti srca. Prilikom istraživanja naucnici su imali u vidu cinjenicu da su orasi posebno bogati gama tokoferolom, oblikom vitamina E, za koji je poznato da štiti masti od oksidacije. U istraživanju objavljenom u casopisu "American Journal of Clinical Nutrition" ispitivan je i uticaj konzumiranja jecma na one koji imaju predispoziciju za kardiovaskularne bolesti i na pacijente s blago povišenim holesterolom. Rezultati istraživanja su pokazali da je zbog beta-glukana koji sadrži jecam kod ispitanika došlo do smanjenja ukupnog holesterola, narocito takozvanog lošeg - LDL, kao i da su najbolji rezultati bili kod žena u periodu postmenopauze.
Izvor

Hranom protiv holesterola

Povišen nivo holesterola u krvi značajno povećava rizik od obolevanja kardiovaskularnog sistema i šloga



Većina onih koji imaju ovaj problem poseže za lekovima, ali holesterol se može sniziti i promenom načina ishrane. To je zdraviji i prirodniji način borbe sa nezdravim masnoćama u krvi.
Američka asocijacija za srce napravila je listu deset namirnica koje utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi:

01. kaša od algi - aktivna komponenta u ovoj kaši, eritadenin, utiče na prirodno razlaganje i izbacivanje masnoća iz krvi
02. koštunjavo voće i maslinke - obezbeđuju organizmu korisne omega-3 masnoće, niskokalorični su i nivo holesterola mogu sniziti čak za trećinu
03. sveža soja - proteini iz soje snižavaju holesterol za gotovo deset odsto, isto koliko i sve vrste cerealija
04. borovnice - u sebi sadrže antioksidans ferostilbin za koji je takođe potvrđeno da povoljno utiče na razlaganje masnoća u krvi
05. losos - bogat je omega-3 masnim kiselinama i dobrim, HDL masnoćama
06. beli luk - uz sve druge antioksidanse kvalitete, pospešuje regulaciju LDL masnoća i redukciju loših masti u krvi
07. avokado - osobe sa visokim vrednostima holesterola koje su se podvrgle dijeti temeljenoj na ovom voću, za samo jednu nedelju nivo holesterola svele su na poželjne vrednosti
08. crni pasulj - preporučuje se u gotovo svim dijetama za snižavanje telesne težine i odličan je "sagorevač" masti
09. jabuke - odličan su antioksidans koji veoma uspešno pospešuje i izbacivanje masnoća
10. sveže voće i zeleno povrće - obezbeđuje organizmu neophodne vitamine, minerale, prirodan šećer, vlaknaste materije, a pošto su i odlični antioksidansi, utiču i na razlaganje i izbacivanje masnoća iz organizma.

Izvor: Viva