Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 2
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Na osnovu cega nazivamo sebe pravoslavcima,hriscanima...?????  (Pročitano 5689 puta)
Moderator
Jet set burekdzija


Just be what you are.....

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 6424
Zastava Belgrade
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.8
mob
Samsung S7
Ajde oladite sa off topicom i vratite se na temu.
IP sačuvana
social share


This is where we hold them!This is where we fight!! This is where they die !! King Leonidas
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Pocetnik

Zodijak
Pol
Poruke 6
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Jet set burekdzija


The true method is no method.

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 6103
Zastava Starship Enterprize
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Bosch ima centrifugu
Pa nije bilo off topica samo smo raspravili svetinje u Srba i znacenje krsne slave.... Smile to bi kao trebala da bude tema....
IP sačuvana
social share


"I mourn the loss of thousands of precious lives, but I will not rejoice in the death of one, not even an enemy. Returning hate for hate multiplies hate, adding deeper darkness to a night already devoid of stars. Darkness cannot drive out darkness: only light can do that. Hate cannot drive out hate: Only love can do that."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Poznata licnost

Zodijak Taurus
Pol
Poruke 2641
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.02
Molim te, zaobidji me sa tim komunjarskim pricicama!!

Предлажем ти да отвориш историју за основну школу.

ХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕ

   Како је хришћанство освојило Русију? Према званичној верзији, најпре је хришћанство донео у Русију сам Андреј Првозвани – брат Петра ученика-издајника Христа. Да ли је он проповедао или још неко – то није толико важно. Важно је да на те проповеди нико од руског народа није трзао, изузев незнатне количине малоумне публике. Пропаганда хришћанства се одвијала у Русији током 1000 година, али ништа суштински није дала. Русија као што је била, тако је и остала паганска. Утицај хришћанства је био мали. Код руског народа у то време добро је радио здрав смисао.
   Али за време паганства Русија је цветала и бурно се развијала, и сатанистички окултисти су хтели да зароне Русију у информационо поље својих религија.
   Хришћанство је заузело Рсију 988.године н.е. за време владавине кнеза Владимира. Како је дошло до тога?
   Званична верзија се може прочитати у званичној историји Русије, например у (10). Укратко слика је наводно била следећа.
   Пре кнеза Владимира царовало је паганство, и Русија је цветала. Суседни народи су наговарали Владимира да пређе у њихову веру, код њега је долазило мноштво изасланика од камских Бугара, од немачких католика, од Јевреја и Грка, и сваки је хвалио своју веру. Владимир је најпре оцењивао те вере према лепоти измишљеног.
   Например, Бугари су тада били мухамеданске вере и причали су, како ће, наводно »на оном свету сваки мухамеданац имати по неколико жена, које никада неће остарети«. То се допало Владимиру (како се њему не би допало, он је у то време имао 800 жена и љубавница), али му се није допало, што се не сме пити вино и јести свињетина.
   Католике Владимир није хтео због тога, што су они насилно преводили у своју веру и веома су много угњетавали словенска племена Моравце, Сорабе, Оботрите и Поморјане у Немачкој.
   Јевреји су такође хвалили своју веру. Али Владимир их је питао: »Где вам је домовина?« Они су рекли: »У Јерусалиму, али Господ нас је у гневу расејао по туђим земљама«. Владимир је одговарао: »Али кад вас је Бог одбацио и расејао, како смете да проповедате своју веру?«
   Грчки изасланик је показао Владимиру слику страшног суда, кнез је задрхтао и замислио се. Ипак Владимир није хтео да жури, бојао се да не погреши у тако важном послу. Посаветовао се са бољарима. Они су му рекли: »Свако хвали своју веру, али најбоље је послати људе у различите земље и сазнати, где је боља вера«. Владимир је послао десет најпаметнијих бољара код Бугара, Немаца и Грка.
   Код Бугара су нашли сиромашне храмове, тужне молитве, тужна лица; код Немаца много обреда, али без лепоте и величанствености. Најзад су стигли у Цариград. Император је сазнао за то и решио да покаже Русима патријархову службу. »Са патријархом је служило много свештеника, ИКОНОСТАС ЈЕ СИЈАО ОД ЗЛАТА И СРЕБРА, ТАМЈАН ЈЕ МИРИСАО, ПЕСМА СЕ УЛИВАЛА У ДУШУ«.
   Спољашња лепота и величанственост, раскош и богатство запањили су и одушевили бољарску комисију, и када се она вратила у Кијев, рекла је Владимиру: »После слатког човек не жели горко, тако и ми, видевши грчку веру, не желимо другу«. »Шта ћемо, нека буде тако, бирамо хришћанство«, - рекао је Владимир.
   И даље уместо пропагандистичке кампање и убеђивања Владимир је пошао да руши руску религију и уводи хришћанство силом и крвљу.
   Ето тако се приказује процес христијанизације Русије. Из читаве те званичне историје следи, да сама процедура избора религије код Владимира је наводно носила наивни карактер. Главну улогу у томе није одиграла осмишљеност религије (њу нико није анализирао), већ спољашња лепота ритуала и бољарска тежња ка раскоши и богатству. То јест, према званичној верзији, увођење хришћанства у Русији је представљало резултат Владимирове глупости и његовог окружења.
   А како је уставри било? Сва та званична верзија, блаже речено, не одговара истини. Сетимо се да је отац кнеза Владимира, велики кнез Свјатослав, презирао хришћанство и одлично схватао његову суштину. Он је непоколебљиво изрекао: »Вера хришћанска – јесте настраност«.  Није могао син Свјатослава, знајући очево мишљење, тако одједном променити религију руских предака. Тако никада није било у Русији. Није било тако примитивних разлога за такву озбиљну одлуку, као што је промена религије, старе неколико хиљада година, како је то описано у званичној историји. Па и народ не би трпео такво иживљавање над хиљадугодишњом религијом предака. Обесили би таквог поганог кнеза, ни дружина му не би помогла.
   Хајде да погледамо, ко је био кнез Владимир, одакле се он појавио.
   Појава Јевреја у Кијевској Русији пада у веома далеку епоху. Јевреји, који су живели пре Владимира, били су из Хазарског царства. Што се тиче хазарских Јевреја, о њима немамо строго научних података. Познато је само то, да је читав низ строгих мера против њих са стране Императора Јустинијана и императора-иконобораца натерао Јевреје да беже преко Кавказа на обалу Волге, Дона и обале Црног мора (21). Део избеглица се растворио у маси планинских кавкаских племена и, изгубивши своју националност, предао тим племенима неке физиолошке црте јеврејског типа. Други Јевреји су нашли себи уточиште међу Хазарима, Караимима и другим племенима, која су живела на територији данашњег југа Русије.
   Око 730.г. Јевреји су потпуно покорили сва хазарска, караимска племена и власт је преузео јеврејски цар или »каган«. Каган је заједно са својим великодостојницима примио јудеистичку веру и учинио да она буде владајућа у земљи. Тако је настало то јеврејско царство. Царство је било јако. Чак му је Кијев неко време плаћао данак, али то је трајало кратко.
   965.г. кнез Свјатослав је заузео хазарску тврђаву Саркел на Азовском мору, а 969.г. пала је и престоница Хазара – Итиљ.
   Свјатослав је заузео  царство хазарког каганата и припојио га Русији. Али после тога хазарски Јевреји су почели брзо да преплављују  Кијевску земљу. Њих је тамо привлачио огроман трговински значај Кијева, који је лежао на главном воденом путу од Грка према Варјашком мору.
   Убацивање својих кадрова у највише ешелоне власти и завођење властодржаца преко јеврејских жена – то је једна од најомиљенијих јеврејских метода.
   Мајка кнеза Свјатослава – кнегиња Олга, не предвидећи никакве лоше последице, узела је на рад као кључарку девојку Малушу (скраћено од имена Малка – на ивриту царица). Отац те Малуше био је рабин, који је такође имао јеврејско име Малк (на ивриту – цар) из руског града Љубича, који се у своје време налазио у вазалној потчињености од Хазарског каганата (15).
   По наговору свога татице Малуша је у једном лепом моменту одмора напојила и завела кнеза Свјатослава и затруднела. Кнегиња Олга, сазнавши да је Малуша зачела од Свјатослава, наљутила се и протерала је у село Будутино близу Пскова, где се и родио Владимир.
   Даље у »Повести временних лет« Владимир – унук рабина Малка почео је да фигурира као »робичич«, т.ј. »рабинич«, па ипак у каснијим званичним историјама Русије почео је упорно да се преводи као »син робиње«.
   Није се боље односио према плоду своје тренутне (због пијанства) везе и сам кнез Свјатослав Игоревич. Напуштајући земљу Руску и одлазећи у Бугарску, Свајатослав је најстаријег сина Јарополка поставио за кнеза у Кијеву, средњег Олега у земљи Древљанској, а најмлађем Владимиру није дао никакав део. Новгородци су, тежећи ка самосталности од Кијева, према савету Добриње (брата Малке) почели да траже од Свјатослава његовог сина Владимира за кнеза. Свјатослав није волео Новгородце и, предајући им полукрвног сина Владимира, рекао је: »Узмите га! Какви сте Ви, такав Вам је и кнез«.
   Новгородци су повели код себе малолетног Владимира, са њим је пошао и његов рођени ујак Добриња (то је на руском, а оригинално име је Добран) и владао је Новгородом док је Владимир ојачао (извор »Повест временних лет«, 1864.г.).
   Дабран-Добриња није дремао на престолу, већ је мислио о хиљадугодишњим јудејским плановима. Најпре је послао Владимира на двогодишње стажирање у Западну Русију, где је до тада аријска вера веома деградирала због неприметне подривачке делатности јудеја-псеудопагана. Управо су ти такозвани пагани далеко пре појаве Владимира полако, али сигурно развраћали западне Русе увођењем грубих идола свуда, храмова старих Словена и, углавном, приношењем крвавих жртава. Најчешће су као жртве коришћени невини дечаци, чија је крв код Јевреја била веома тражена.
   За време тог стажирања Јудеји су обучили Владимира, како да се освети омрзнутим рођацима по очевој линији због губитка власти рођака по мајчиној линији у Лобичу и у Хазарском каганату. Он је требао да уништи аријску веру изнутра увођењем ропске хришћанске религије.
   Вративши се у Новгород са дружином изрода коју је изнајмио јеврејским новцем, Владимир сурово и подмукло убија свог брата Јарополка (јер он је само гој – стока на јудејском) и узурпира власт у јужној Русији. Трудну удовицу свога брата свети Владимир је силовао, и узео је себи другу жену Рогенду, коју је за почетак силовао у јуришом заузетом Полоцку пред очима њених везаних родитеља-кнезова, које је затим наредио да убију.
   Севши на кијевски престо, он је према раније разрађеном пакленом плану почео да испољава повећано поштовање према аријским Боговима. Призива да се поставе идоли који раније нису били познати у Русији и не само да им се клањају, већ и да им приносе као жртву невине дечаке. Жртвену крв су сакупљали и испоручивали јудејским наручиоцима. 10 година идолопоклонства, праћених крвавим фанатизмом, као што је и било планирано, уништило је аријску религију изнутра. Руси су почели да се буне против сопствених Богова, којима су се пре тога клањали хиљадама година. Тек после тога Владимир је увео  хришћанство силом, не изазвавши нарочито снажан отпор, који би овог Жидовчића могао да кошта живота (15). Нека буде трипут проклет тај шугави Жидовчић!
   И ту ругобу хришћани називају Владимир – лепо сунце. Он им је један од главних светаца. Каква религија – такви и свеци.
   Без обзира на то што је стара религија била у знатној мери компромитована, нову хришћанску веру руски народ није примио. И хришћанство, и комунизам наметнути су Русији силом, жестоком силом. И једна и друга јеврејска религија су пролиле у Русији море крви најбољих синова отаџбине.
   Најпре су Владимир и његова жидовска банда поубијали паганске чаробњаке. Затим је Владимир позвао из Цариграда Јудеје у поповским мантијама који су почели рат против »поганог паганства«, како су ти Жидови називали нашу светлу религију.
   … На широким стоговима, у ноћним ватрама
   Палили су паганске »црне књиге«.
      Све што су Руси од искона
      На кори брезе цртали глагољицом,
      Полетело је као ђубре у грло ватре,
      Озарено цариградском тројицом.
   И горела су у књигама брезовим
   Чуда чудна, тајне тајновите,
   Чувене благе песме
   Траве мудре, звезде далеке.
            (Игор Кобзев)
   996.г. кнез Владимир уништава детаљан Летописни Свод Руске Империје и успоставља забрану на Руској историји пре христијанизације, то јест затвара историју. Али, без обзира на сва старања,  Владимир и његова банда нису успели да потпуно ликвидирају историјске изворе. Њих је било веома много, и они су веома брзо раширени веома широко.
   Највећу улогу у очувању древних паганских рукописа одиграо је Новгородски кнез Јарослав, кога је народ назвао Мудри због његове љубави према књигама и оснивања велике библиотеке. Његова кћи Ана Јарославна, наследила је од оца страст према књигама. И када су је удали за Француског краља Хенриха И Капета, она је одвезла у Француску многе руске старинске манускрипте, укључујући и рунске књиге и свитке. У Француској те књиге су најпре чуване у краљевској библиотеци, а касније у опатији Санлис коју је основала Ана, где су оне чуване скоро 800 година до почетка »велике« Француске револуције. После револуције древне словенске књиге су започеле своје турнеје по свету, прелазећи из руку у руке. Историја тих турнеја се може прочитати у књизи А.И.Асова (25).
   Историјски извори су откривани у недавној прошлости, проналазе их и у наше време.
   »Слово о полку Игореву« је пронашао 1795.г. гроф Мусин-Пушкин.
   »Велесова књига« је открио 1919.г. пуковник А.Изенбек на разореном имању између градова Курск и Орел.
   Комунари су тврдили да је до 1917.г. у историји био варварски период и ничег великог није било. Хришћани говоре то исто о времену пре 988.г. да је тамо царовала неписменост, није било писмености, да су хришћани наводно донели просвећеност у Русију. Данас су руски научници доказали постојање неколико врста писмености у Русији пре 988.г. Откриће »Велесове књиге« било је у своје време скоро сензација. И одмах су се укључили напријатељи руског народа – академик масон Лихачов Д.С. и његова екипа. Они су почели да доказују да је »Велесова књига« - фалсификат. Шта се може, жидомасонске методе се не одликују разноврсношћу. А »Велесова књига« тврди да су Грци створили своју писменост на основу словенске, проучавајући писменост Словена. Данашња дешифровања старословенских рукописа показују да старословенски језик надмашује према старости старогрчки и латиснки.
   Данас у Москви делује удружење »Всејасветнаја грамота« (44) (Писменост целог света – прим.прев.). Они уче да је постојала света писменост – Писменост целог света, која је укључивала 64 малих и 83 великих слова. Ћирило и Методије су делимично били посвећени у њу, они су на основу тог писма створили примитивизирану варијанту азбуке, познату као ћирилица. То Удружење тврди да је Писменост читавог света примљена као део Откровења Одозго и то 3500 година пре наше ере.
   Ако је судити на основу писмености, онда је за 1000 година хришћанства руски језик постао много примитивнији, изгубивши изражајне могућности које је имао раније. Ћирилица је од 43 слова изгубила 10 »због непотребности«. Ако се упореди са Писменошћу целог света, онда је од њених 147 слова остало мање од 25%. То јест руски народ је послат на путу »Елочке људождерке« из књиге »12 столца«, и савремени руски језик те губитке не осећа. А шта је то слово? То није једноставно знак, слово – то је јединица смисла. Губећи слова, народ губи део смисаоног инструмента схватања света.
   После Владимирске христијанизације у Русији је успостављено јеврејско насиље. Јевреји су преузели сву трговину и њихова патолошка тежња ка лупештву и обамани, дрскост и животињски однос према Русима изазвали су мржњу Руса према Жидовима. Током следећа два столећа Јевреји су у Русији својим понашањем умели да наоружају против себе кијевско становништво до последњег степена огорчења.
   1113.г. се десио јеврејски погром у Кијеву као чист израз народне жестине. У »Руској Историји« Татишчева, у књизи 2, која је издата при Московском универзитету 1773.г. на с. 212 читамо: »Кијевљани… су побили многе Жидове, њихове куће опљачкали, зато што су они много штете нанели на пијаци и мноштво њих, окупивши се у синагоги, бранили су се ограђени, колико су могли до доласка кнезова… Када су се кнезови окупили на савет, након дугог разматрања усвојили су следећи закон: »Сада из читаве Руске земље све Жидове протерати са свом њиховом имовином и назад их не пуштати, а ако тајно уђу, слободно их пљачкати и убијати… Од тог времена Жидова нема у Русији«.
   Руси су славили победу, али та победа није била потпуна. Хришћанска религија је остала. Руси нису могли да успоставе стару религију, за тих 200 година сменило се 10 поколења, људи су навикли на хришћанство. Знања о старој религији су била углавном изгубљена, а писмени и историјски извори су били углавном изгубљени или уништени. И тако је остало хришћанство у Русији – та бомба успореног дејства.
   Прошло је време и Јевреји су се поново појавили у Русији.
   У XИИИ веку Русија је пала под татарско-монголску власт. Хришћанство је одиграло у том поразу Русије своју сатанску улогу. Исусовци су добро одиграли свој главни задатак – парализовали су вољу народа ка отпору непријатељском налету. И заиста: пошто је непријатељски налет – »казна за наше грехове«, значи, не треба одбијати те нападе, већ се кајати и молити. И захвални татаро-монголи су оценили услугу која им је учињена: они су ослободили данка хришћанско свештенство и давали су митроплоитима ознаке које су чувале њихове земљишне поседе. Исусовци су поштено одрадили свој јудин новац и, уместо позива на ослободилачку борбу, позивали су народ на смирење.
   Настојећи да сакрије своју издајничку улогу, хришћанска црква прича басне о »подвизима« Сергија Радоњешког, наводног инспиратора борбе против татаро-монгола. Све је то апсолутна лаж. Није Русију подигао у борбу Сергиј, већ велики кнез Дмитриј Донској, кога су попови хватали за руке. »Свештенство је говорило да треба умањити Мамајеву жестокост данком и даровима« (Д.Иловајскиј. Куликовска победа Д.И.Донског. М., 1880. с.10). Када је Дмитриј Донској дошао код Сергија, прво што је чуо од Сергија: »Однеси му дарове и учини част нечасном Мамају и, видевши твоје смирење, господ бог ће те уздићи, а његову неукротиву жестину и понос ће умањити« (исто, с.15).
   Слава Руским Боговима, Дмитриј Донској није слушао те издајнике и одржао је велику победу.
   1551.г. Стоглави сабор је забранио бављење низом наука, укључујући астрономију. »Бог ће мрети свакога ко воли геометрију«, - учили су хришћански попови.
   1568.г. по наговору исусоваца била је уништена прва руска штампарија, а кмет Никитка, који је измислио летилицу, спаљен је због »дружења са нечистом силом«.
   У Русији, без обзира на 1000-годишње званично хришћанство, реални утицај хришћанства потпуно је зависео од световних власти (као и у другим земљама Европе) и мењао се од цара до цара. Већина јаких и достојних царева Русије, за време којих је Русија много успела, били су пре свега световни цареви. Државници. Религија је за њих била секундарна ствар.
   У Московском периоду у XВ – XВИ веку влада се односила према Јеврејима сасвим непријатељски. Јеврејима чак нису ни дозвољавали ни на кратко време да се појављују у Московској Русији. Чак је пољски краљ Зигмунд И морао да моли Ивана Грозног да одобри Јеврејима да се појављују у Москви са писменим молбама. Позната је чак наредба Грозног у вези Полоцких Јевреја: »крстити оне који се слажу да се крсте, а они који се не слажу – утопити у реци Полотје«. Исти такав однос према Јеврејима примећује се и у повељама цара Алексеја Михајловича, који је једном наредио да се »Жидови из Вилне протерају да живе изван града«.
   Петра И хришћани су сматрали антихристом и бојали су га се као ватре. Петар И је мрзео хришћане. А зашто? 1681.г. сабор на челу са патријархом Јоакимом је решио да спаљује јеретике. Та судбина је првог задесила Авакума и његове три присталице, затим је ред дошао на друге. 1685.г. уочи јеврејског ускрса спаљено је око 90 људи. Прве године Петрове владавине за време немира 15.маја 1682.г. стрелци на челу са хришћанским свештенством су упали у Кремљ и извршили дивљачки покољ. Мали Петар је за читав живот запамтио тај ужас. Када је одрастао, схватио је да је време да се учини крај хришћанској цркви и направити од Русије световна држава.
    1698.г, попови су организовали заверу против Петра и испровоцирали побуну стрелаца. Одлучна битка се догодила 18.јуна код Воскресенског манастира. Попови су носили напред иконе и крстове, надахњивали побуњенике. Али војска која је била верна Петру дочекала је паљбом све те крстове и иконе и сву ту банду, која се за њима скривала. После тога Петар се жестоко обрачунао са побуњеницима, а попови су, када се помињало име Петра И, одмах облачили хришћанске панталоне.
   Петар И је укинуо Патријаршију и увео Синод – чисто државни орган управе црквеним пословима, чији се састав једноставно именовао. Стаљин је преузео од Петра И ту идеју и формирао свој Синод, који се називао Савет за питања религије.
   До Петра И у Русији је било мноштво манастира, који су поседовали много манастирске земље, на којима су попови жестоко експлоатисали сељаке. Попови су се гојили, сељаци су јаукали. Петар И је око 2/3 манастира сасвим затворио, а од осталих затражио да предају држави половину дохотка државној благајни за потребе културне и религиозне просвећености. Приметимо узгред, да су половину тог државног новца једноставно покрали чиновници Петра И (углавном масони).
   За време антихриста Петра И попови су седели на клупама и мирно шапатом певали своју омиљену песмицу: »Христос је васкрсао из мртвих, смрћу смрт победио«.
   Петар И је озбиљно претерао у области религије. Већину хришћанских звона Петар И је сасвим скинуо, сматрајући их непотребним и претопио у топове. То је, наравно, грешка. Црквено звоно делује на људе благотворно и лековито. Хришћани су звоно позајмили од будизма. Петар И је притискао и староверце и пагане.
   Подсетимо да су руски хероји: Гермоген, Пересвет и Осљаба, Александар Невски – били староверци.
   Петар је исмевао и иживлавао се над свим религијама без разлике, осим протестантизма, који је за масоне био далеко повољнији него православно хришћанство.
   Петар И је био антихрист, и за то би се изгледа могао похвалити. Али није довољно бити анти. Треба још имати добар конструктив. Петар И није имао добар конструктив. Када је Петар И ступио у масонство са циљем да га упозна изнутра, он ништа није разумео. Показали су му масонство тако да о њему стекне позитивно мишљење.
   Петар И је одлично разумео хришћанство, али није схватао чиме хришћанство треба заменити. Петар И је заменио православно хришћанство масонством и протестантизмом. Јадну гадост је заменио за две гадости. Ето како ради управљани конфликт. Ето како се управља царевима. Ето како уместо једне преваре подмећу другу превару. Ето због чега припремају много превара.
   Масони су научили Петра И да пије и пуши и даље уз његову подршку почело је масовно опијање Руса и учење пушењу.
   Масонску идеју једнакости Петар није прихватио. Напротив, он је увео »Табелу ранга« – цивилну аналогију војничких звања. Од 1714.г. Петар Први је пустио у оптицај тај ефикасни механизам – »Табелу о рангу«. Свако ко је својим способностима, образованошћу, храброшћу, памећу, животном активношћу постизао одређен циљ у цивилној или војној служби, добијао је »поклоњено« племство, постајао је наследни племић са свим припадајућим правима. Притисак људи »одоздо« који су тежили да заслуже племство био је веома јак, и то је дозволило да се у веома кратком времену формира руска национална елита. И то квалитетна елита. За двеста година непрекидног постојања »Табеле ранга« руско племство је сакупило све најбоље што је било у народу. Ова одлука Петра Првог је била његова најјача активност. И она је извршила значајан позитиван ефекат.
   Петар И је био идејни државник, и за њега су државни интереси Русије били изнад свега. За време Петра И Русија се бурно развијала, иако тај развој нимало није неспоран. Па ипак Русија је постајала снажна светска држава. Основни недостатак Петра И се састојао у томе што он није био националиста. Он је био државник, то јест код њега су државни интереси били изнад интереса народа. За време њега држава је била доста тоталитарна, и није држава постојала ради народа, већ обрнуто, народ је постојао ради државе.
   Као светски државник, Петар И је ослободио науку и уметност од црквених ланаца и тиме самим створио услове за појаву два велика руска генија: Ломоносова и Пушкина. Синод је у својој мржњи тражио да се спале дела Ломоносова, али Петар је, обрнуто, чинио све за развој науке.
   Петар И није волео Јевреје, али их није посебно притискао. Без обзира на мноштво грешака Петра И, у резултатима његове владавине било је више позитивног, него негативног.
   За време царевине Ане Јовановне прогањања хришћанства не слабе, већ јачају. Истовремено масони и протестанти заузимају водеће положаје.
   Постепено Јевреји су у Русији дошли себи и почели су да се баве оним истим радњама, и њихово понашање према староседеоцима је било исто.
   Царица Јелизавета Петровна је узела курс подршке руске православне цркве. Јевреје је мрзела.
   1743.г. Императорка Јелизавета Петровна је протерала Јевреје из Русије, издавши следећи указ: »Сви Јевреји, мушкарци и жене, независно од њиховог положаја и богатства, треба хитно да иду преко границе…« »Путевима миленијума«.
   После тога Русија је почела да се развија бурно и у најскорије време је постала снажна економска и војна држава.
   Почев од XВИИИ века Русија је почела да се претвара у светски центар књижевности, драматургије, музике, балета и других врста уметности.
   Ипак Јелизавета Петровна није разумела опасност масонства, и за време ње масонство је прерасло у велику силу захваљујући покровитељству њеног љубимца масона грофа Шувалова.
   Доласком на власт царице Екатерине ИИ наступа златни век масонства у Русији. Масони су имали колосалан утицај, све док Екатерина ипак није морала да их притисне.
   Јевреји су опет доспели у Русију и примили руско држављанство 1795.г. заједно са Литванијом и Пољском које су припале Русији, одакле су масони донели у Русију своје жидовско уређење, и своје јеврејске неискорењиве навике. Многи руски политичари су упозоравали на опаснот од појаве Јевреја у Русији. Например, 1795.г. тајни саветник Татишчев В.Н. у свом писму државним радницима  писао је о томе да »пошто нема код Јевреја ни савести, ни поштења, ни правде, онда је њихово пуштање назад у Русију – много горе од државне издаје. Посебно су они опасни – природни зеленаши крвопије, тајне убице и свагдашњи завереници против Русије, пошто је руски народ храбар, поштен, вредан, али искрен и простодушан, што је велика сметња за распознавање Жидова, тајних језуита, масона и њихових замисли« (21). Али мишљење тих политичара није слушано.
   До преласка у руско држављанство положај Јевреја у Пољској био је једноставно одличан, бољи него било где у Европи. У Литви до краја XВ века положај Јевреја је такође био одличан. Црни дани за Јевреје су настали  тек од времена владавине Александра Јагелончика. Јагелончик је 1495. наредио да се »сва Жидоба протера ван из земље«. Али то протеривање је трајало кратко, до 1507.г., после чега су се Јевреји поново вратили у Литву.
   Император Александар И је најпре потпуно био под утицајем масона. Нико се није решавао да иступи против масона. Ипак до императора се пробио храбри архимандрит Фотиј и отворио цару очи пред тамим масонским радњама.
   Александар И је својим указом затворио све масонске ложе и све придошле масоне истерао из Русије. Масонству је био нанет најјачи и одлучан ударац. 1825.г. масони су испланирали државни преврат и наговорили на ту заверу многе официре. Али декабристи ништа нису успели, њихова завера је пропала, а њих су прогнали у Сибир. Касније су многи декабристи схватили своју истинску улогу у тој прљавој масонској игри и искрено су се покајали.
   За време владавине Императора Николаја И и Александра ИИ у духовном животу Русије су владли атеизам, нихилизам (негирање свега), материјализам и социјализам.
   Полазећи од реалне историје Русије, види се да се Русија није развијала захваљујући хришћанству, већ независно од те религије распада, сам развој хришћанства у Русији носио је противречан и цикличан  карактер.
   Најистинитији хришћански верник од свих руских Царева био је Николај ИИ. Бедна, ништавна личност. Он је, захваљујући својој убогој хришћанској душици развалио читаву Русију и дозволио комунизму да одржи победу.
   То што је Николај ИИ као личност био добар човек и глава породице, никако не може да га украси и оправда као Цара. Цар – то је највиши државни радник. За таквог радника оцена његове величине или ништавности нису доброта и жестокост, већ степен адекватности његових поступака у конкретној политичкој ситуацији и резултати његове владавине. Цар треба да буде добар, када треба да буде добар, али Цар је обавезан да буде жесток, када је у интересу земље потребно бити жесток.
   После неуспелог јеврејског покушаја да преузму власт у Русији за време револуције 1905.г. жестоки и паметни потези државника Русије Петра Аркадјевича Столипина убрзо се охладила ватра јеврејског комунистичког олоша. За време Столипина комунистички покрет је био угушен. Вечна му Слава! Када наши дођу на власт, Лењински проспект у Москви ћемо назвати проспект Столипина.
   Столипин не само да је притискао жидовски комунизам. Он је притискао и комунизам у економији. Основни акценат његових реформи стављен је на разарање сељачких комуна и стварање независних сељачких домаћинстава, стварање средње класе. Практичан успех његових реформи превазишао је сва очекивања. Русија је почела бурно да се развија. Почела је да се развија и средња класа.
   Поводом омиљених комунарских општина Столипин је недвосмислено изрекао: »Природа је уградила у човеку неке урођене инстинкте, као што су осећање глади, полно осећање и т.сл. Једно од најјачих осећања тог поретка јесте – осећање својине. Не може се волети туђе исто као своје и не може се обрађивати, побољшавати земља која се привремено користи, исто као своја земља. У том смислу вештачко шкопљење нашег сељака, уништавање у њему урођеног осећања својине води ка нечему лошем и, најважније, ка сиромаштву«.
   Треба истаћи да је земљишна реформа – веома сложено питање. Решавајући га, не сме се допустити распродаја руске земље било коме. Власници земље треба да буду они који на њој раде. И власници Руске земље треба да буду  само Руси и представници других староседелачких народа Русије. И само са руским држављанством. Јевреји могу да имају земљу у својини само у Израелу.
   Јевреји су мрзели Столипина неизмерно и једноставно су организвали лов на његову главу.  Процес убиства Столипина су финансирали јеврејски банкари из САД. Јевреји су извршили мноштво атентата на Столипина, али без успеха.
   Најзад, 1.септембра  1911.г. у Кијевској опери шугави Жидовчић Мордехај Богров убио је великог руског државника Петра Аркадјевича Столипина.

   Вечнаја памјаћ и вечна слава Петру Аркадјевичу Столипину и клањање од руског народа!
   Велики Дух Столипина увек је заједно са нама!

   Нека буду проклети и кажњени Јевреји читавог света због тог убиства!
   На жалост, нема идеалних политичара. И Столипин је правио најгрубље политичке грешке. Најглавнија његова грешка је било издавање после гушења јеврејске револуције 1905.г. циркулара од 22.маја 1907.г., у коме је одобравао Јеврејима да пређу преко границе жидовске устаљености, то јест давао им је додатна права, која раније нису имали. Десне партије, пре свега »Савез Руског Народа«, критиковале су га за то на најжешћи начин (65, с. 564), али их Столипин није слушао. Столипин је решио да продемонстрира Јеврејима своју добру вољу, чиме је испољио неумесни либерализам и несхватање суштине јеврејства. Јевреји су му потпуно платили за његово добро: убили су га већ кроз 4 године. Не чини Јеврејима добро, нећеш добити од њих зло – то је час историје.
   После убиства Столипина Николај ИИ, уместо да настави дело Столипина, да постреља сву ту жидовску комунистичку олош и гвозденом руком заведе ред, молио се јеврејском Богу, слушао је свог духовног учитеља Гришку Распутина (следећег Исуса Христа) и ништа није урадио да спречи комунистичку катастрофу у Русији. Срам га било! После убиства Столипина читава Русија је прекривена мрежом масонских организација без икаквог отпора са стране Николаја ИИ. Они су и припремили револуцију 1917.г.
   Приметимо да је »свети ђаво« Гришка Распутин, програмирајући Николаја ИИ, и сам био управљан од стране Жидова преко Арона Симоновича (20). Али улога Распутина на двору била је вишезначна. Распутин је увек био против рата Русије са Немачком и стално је давао савете Николају ИИ да не улази у Први светски рат, а касније је саветовао Николају ИИ да закључи сепаратни мир. Зато су Енглеска и Француска веома мрзеле Распутина.
   Николај ИИ, предавши руску власт у руке Јевреја, добио је од њих пуну захвалност. Они су стрељали њега и читаву његову породицу. Глупи хришћански цар није знао пословицу »на чини Јеврејима добро – нећеш добити од њих зло«, због чега је и настрадао. Још су га и руски Богови казнили због неизмерне љубави према јеврејском богу Исусу Христу.
   Наравно, »руска« православна црква у иностранству уврстила је тог беспомоћног и глупог цара у свеце. Приметимо, да хришћанска црква није уврстила у састав светаца ни Петра И, ни Ивана Грозног, ни Екатерину ИИ, ни Александра ИИ, ни Александра ИИИ, ни Петра Столипина, ни једног достојног државника Русије.
   Сада је покренута мутна кампања поновне сахране посмртних остатака »светог« великомученика Николаја ИИ. Па да, наравно, у врху осећају да је време да се Лењин избаци из маузолеја. Али не може се народ оставити без »светих« моштију које се распадају. На место деде Лењина Николај ИИ веома одговара.
   Руски патриоти и националисти у револуционарном периоду одмах су схватили ко је главни непријатељ руског народа, ујединили се у организацију »црна сотња« и истакли паролу: »Удри Жидове, спасавај Русију!«. Али против »црне  сотње« су иступила јеврејска и масонска СМИ (средства масовне информације – прим.прев.), и њих је подржала трула промасонска интелигенција. Колико блата су бацила жидомасонска СМИ на организацију »црна сотња« и ту паролу. А ви покушајте да се одвојите од пропаганде и сами размислите – да ли је то добра парола или не. Да је она реализована 1917.г., да ли би у Русији био овај страшан кошмар или не? Размислите, и одговор ће вам бити очигледан као 2x2.
   У руководство црносотинског »Савеза руског народа« улазио је генијални руски научник Дмитриј Иванович Мендељејев.
« Poslednja izmena: 18. Nov 2006, 11:38:54 od Reloader »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Poznata licnost


Zodijak
Pol Žena
Poruke 3460
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.00
Bre, cemu toliki tekstovi?  Smile    Ja napisem, par recenica. Onima- koje interesuje, fino navedem naziv knjige...

Mene mrzi sve da citam...  Smile
Neka ostali prokomentarisu, "sazvacu" pa cu i ja "progutati"...
Joj, sto sam lenjaaa   Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak Aries
Pol Žena
Poruke 10823
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 7.0
mob
Samsung 
koliko ja znam, pokrstavanje rusa se desilo na samom kraju 10.veka, kada je vizantija bila na vrhuncu moci

vasilije II je obecao ruskom knezu svoju sestru anu (viz. princezu ni manje ni vise!!!)
pod uslovom da se on i ruski narod pokrste-  dakle, ruskom knezu je bilo ponudjeno da bude u rodbinskim odnosima sa carskom dinastijom, sto je bila velika pocast uopste, a ne samo za ruse...
bilo je i nekih peripetija u vezi te ponude (obecanja), vizantinci su pokusali da izvrdaju obecanje....

sve u svemu, to je neko objasnjenje, sta je prevagnulo u izboru vere kod rusa  Smile
... politika, a ne sustina odr. religije

... a kako je ruski knez nametnuo novu veru svom narodu, to je vec druga prica  Smile
« Poslednja izmena: 18. Nov 2006, 18:18:42 od machakz »
IP sačuvana
social share
(\__/)
(='.'=)
(")_(")   Samo za njene oci....
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Чувајте Љубав !

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 46765
Zastava Босна
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Samsung Galaxy S6 edge+
dobro je da je na kraju prava vjera dosla na svoje i da su mitovi zaboravljeni, Smile

I ne treba nas zanimati sta je neko radio u Ime Hrista, nego sta je Hrist radio u ime nas ! 
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

IC XC NI KA

Zodijak Capricorn
Pol Muškarac
Poruke 552
Zastava
OS
Windows 98
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Motorola ROKR E1
Molim te, zaobidji me sa tim komunjarskim pricicama!!
Предлажем ти да отвориш историју за основну школу.
ХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕ
Veoma zanimljivo!
Kazi mi samo izdanje, iz koje godine je?
IP sačuvana
social share
Рeчe безумник у срцу своме: Нема Бога. Пс.(13;1)
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Poznata licnost

Zodijak Taurus
Pol
Poruke 2641
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.02
Veoma zanimljivo!
Kazi mi samo izdanje, iz koje godine je?

Из књиге "Ударац Руских Богова", писац Владимир Алексејевич Истархов, Академик Аријско-Руско-Словенске Академије.

Издато 2000. године у Москви.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 2
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.117 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.