Nisu svi 'masteri'

Za titulu mastera prema Bolonjskoj deklaraciji potrebno 300 bodova, a jedna godina fakulteta nosi 60

Diplomci četvorogodišnjih fakulteta imaće mogućnost polaganja dodatnih ispita

BEOGRAD - Diplomci koji su završili petogodišnje ili šestogodišnje studije trebalo bi automatski da dobiju titulu master, dok bi bez ovog zvanja trebalo da ostanu svi koji su studirali na četvorogodišnjim fakultetima. Iako je ovo pretežan stav na beogradskom i novosadskom univerzitetu, konačna odluka biće doneta sledeće nedelje na sednici Konferencije univerziteta Srbije (KONUS).
Predsednik Statutarne komisije Beogradskog univerziteta Sima Avramović kaže za Press da nije realno da svi svršeni diplomci dobiju zvanje mastera.
- Zabuna je nastala zbog toga što su studenti pomislili da sa "običnom" diplomom neće moći da nastave dalje usavršavanje, odnosno da će to moći samo masteri. Zbog toga su zapeli da automatski dobiju ovo zvanje. Međutim, svi diplomci će imati pravo da upišu dalje školovanje bez bilo kakvog uslovljavanja. Moguće je da onima koji završe četvorogodišnje studije dolazak do titule mastera bude malo olakšano, odnosno da posle završenih osnovnih studija polažu manji broj dodatnih ispita. S druge strane, ne postoji prepreka da inženjeri, lekari, odnosno svi diplomci petogodišnjih i šestogodišnjih studija postanu masteri. Prema Bolonjskoj deklaraciji, za master treba 300 bodova, a svaka godina nosi po 60. S druge strane, o načinu na koji će se studenti "prevoditi" u zvanje mastera odlučivaće svaki fakultet posebno - kaže Avramović.
Lavinu različitih tumačenja o sticanju zvanja master pokrenuli su predstavnici Studentske unije Srbije (SUS), od kojih je potekla vest da je KONUS 19. oktobra doneo odluku "da se diplome osnovnih studija izjednačavaju sa diplomama novih, master studija". Iz Rektorskog saveta, međutim, ubrzo je stigao demanti te informacije. U SUS-u su zauzeli stav da bi osnovne studije trebalo izjednačiti sa masterom.
- Ranije su osnovne studije imale akademsko usmerenje, bile su obimnije i nemoguće ih je izjednačiti sa današnjim osnovnim studijama, koje su, po evropskim standardima, označene kao "bačelor". Oni koji su već diplomirali na nekom od naših fakulteta, bez obzira na to da li su studije trajale četiri, pet ili šest godina, trebalo bi da se tretiraju u "paketu" i dobiju zvanje master, a samim tim i direktnu prohodnost na doktorske studije - istakla je Jelena Ivančević iz SUS-a.
A. DRAGOVIĆ

Novi program zahtevniji od starog

Bivši rektor Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović tvrdi, međutim, za Press da nema osnova za automatsko dodeljivanje zvanja master.
- Kada bi se i to činilo, nejasno je koliko godina ići unazad. Da li bi zvanje mastera dobio i onaj ko je 1945. završio fakultet - pita se Bogdanovićeva. Prema njenom mišljenju, argument studenata da su nekadašnje osnovne studije teže od sadašnjih takođe "ne stoji".
- Osnovne studije prema novom programu nisu lakše od nekadašnjih, može se reći i da su zahtevnije, jer podrazumevaju stalnu proveru studenata. Uz to, master studije koje im slede su priprema za rad na doktoratu i ne mogu se zameniti poslednjom godinom nekadašnjih osnovnih studija - zaključuje Bogdanovićka.


Izvor: Press

Protest na Beogradskom univerzitetu traje
Predlog o zvanjima mora pasti

Studenti Beogradskog univerziteta danas će se ponovo prošetati beogradskim ulicama izražavajući protest što nisu ispunjeni njihovi zahtevi. Školarine su ostale iste, studenti Filozofskog fakulteta kažu da su još jednom prevareni, a o izjednačavanju zvanja diplomirani i master rektori i dekani raspravljaće u petak u Novom Sadu. Odluka je, strahuju studenti, unapred poznata.

Zato su najavili da će organizovano krenuti u Novi Sad, gde će se održati sledeća sednica Konferencije univerziteta Srbije, i upozorili „da se oni koji odlučuju o njihovoj sudbini ne mogu sakriti ni u mišju rupu“. Osnovni studentski zahtev, uz smanjenje školarina, jeste i izjednačavanje postojećeg zvanja diplomirani sa novom diplomom mastera, kao što je urađeno u mnogim evropskim zemljama, Holandiji, Belgiji, Estoniji, Sloveniji, Hrvatskoj...

- Hrvatska vlada je donela uredbu kojom su rešili pitanje izjednačavanja zvanja diplomirani i master, a naša vlada i Ministarstvo prosvete ostavili su da to urade dekani i rektori. I u Sloveniji je urađeno isto, pa se mi opravdano pitamo da li su studenti u Srbiji lošiji od slovenačkih kolega ili su samo uprave i profesori halapljiviji - pita Marko Savić, apsolvent na Matematičkom fakultetu.

Studenti su podsetili da se mora primeniti opšti princip koji će jednako tretirati sve.

- Neophodno je sačuvati stečena prava diplomiranih i time sprečiti njihovo degradiranje na tržištu rada i obezbediti im direktnu prohodnost na doktorske studije. U suprotnom dovešće se u pitanje znanje čitavih generacija da bi uprave pojedinih fakulteta ostvarile dodatni profit - poručili su studenti.

Pored svega Filozofski fakultet je propisao da svaki samofinansirajući student uplati i dodatnih 1.000 dinara na univerzitetski račun. Studenti su zapretili krivičnom prijavom.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Svi smo mi masteri!
Studenti zahtevaju 50 odsto niže školarine i zvanje mastera za sve stare diplomce!

BEOGRAD - Beogradski studenti ponovili su na jučerašnjem protestu na platou ispred Filozofskog fakulteta zahteve da se svim postojećim diplomcima izdaju titule mastera i da se prepolovi školarina na svim fakultetima! Predstavnici studenata istakli su da je neophodno "sačuvati sva prava dosadašnjih diplomaca i sprečiti njihovo degradiranje na tržištu rada".
- Svi koji su studirali po starom programu moraju imati direktnu prohodnost na doktorske studije kao i budući masteri. Ovo je već učinjeno u Hrvatskoj i Estoniji, gde su automatski izjednačene ranije diplomske i nove diplomske master studije - istakao je Matija Medenica sa Filozofskog fakulteta.
Studenti tvrde da se većina dekana protivi njihovim zahtevima, jer su već "raspisali konkurs za master studije i za to uzeli pare".
- Samo manji broj studenata moći će da pohađa master studije o trošku države, a svi ostali debelo plaćaju. Uprave fakulteta brane se argumentom da im država ne daje dovoljno novca, ali taj problem ne bi trebalo da se lomi preko džepa studenata - kategoričan je Medenica.
Okupljeni studenti, uglavnom sa Filozofskog fakulteta, izrazili su i zahtev za smanjenjem školarina za čitavih 50 odsto.
- Cene školarine nerazumno su visoke! Naš zahtev je da se utvrde jasni kriterijumi o visini školarina kako bi studentima bilo jasno za šta daju novac - istakli su okupljeni studenti. Inače, Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) u petak bi trebalo da donese konačnu odluku o izjednačavanju prava svršenih diplomaca sa novouvedenim masterima.

Izvor: Press

Ako se donese odluka po kojoj su svi oni koji su završili ETF u BGD, koji je jedan od najboljih brendova Srbije, i koji je priznat svuda u svetu bez ikakvih razlika i diferencijalnih ispita, budu isti po zvanju (BSCEE) kao i studenti dopisnih sega mega univerziteta i školica u srbuji i svetu, onda je ovo zemlja ludaka kojoj nema spasa...

ma ne moze master da se izjednaci sa ranije diplomskim studijama.
sta je sa ljudima koji su upisali postdiplomske studije po starom zakonu? ne moze to tako

pre neko vece bio je okrsaj Cerovica i prof. Turajlic na Studiu B
Cerovic, je naravno lupetao kako to ne moze da se diplome mastera daju svima, ali je Turajlicka, ponovo, rekla u cemu je problem...
Da li znate da su magistarske studije izmisljotina obrazovnog sistema SFRJ?
Da li znate da je moguce upisati doktorske studije u svetu bez magistarskog znanja, jer se u svetu diploma fakulteta izjednacavala sa diplomom mastera?
Da li znate da poenta nije davanje masterskih zvanja svim, a vec zakonsko izjednacavanje ljudi koji su diplomirali sa onima koji ce se jednog dana zvati masterima..

Takodje, mislim da ovim nisu obuhvaceni privatni fakulteti... oni imaju "masterske" studije...
I na kraju.. ja se ne slazem sa tim da diplome svih fakulteta mogu biti izjednacene sa masterskim... Ako uzmemo da mastersko zvanje znaci da osoba poseduje odredjena prakticna znanja, onda bi totalno idiotski bilo izjednaciti ekonomistu i hemicara...
Takodje, mislim da je jos veci problem kada su u pitanju zvanja koja zahtevaju dalje usavrsavanje i polaganje drzavnih ispita.. sta smo mi... arhitekte, pravnici, lekari... nas proces obrazovanja se ne zavrsava sa diplomom... totalna konfuzija...

ma *ebu nas u zdrav mozak

Ako rade po Bolonji,neka bude onda kako je i svuda u Evropi,a ne da izmisljaju neka treca pravila.Znaci svi masteri

apsolutno!

Problem je sledeci:

Opterecenje koje nosi "Bolonjske" bodove ostaje isto i za nas i za mastere. Ex-yu je bila jedina zemlja koja je imala institut apsolventskog staza, zato sto su bili svesni da je program tezak i da veoma mali broj zavrsava u roku. Isto je i sa prenosenjem ispita. Po starom zakonu, rok da se diplomira je bio 4 godine plus apsolventska, znaci ukupno 5 godina. Po bolonji je takodje 5 godina do mastera, sto mu dodje na isto. Ako se uzme primer mog fakulteta, da su im ispite koje sam ja polagao (kao celinu), podelili na dva ili tri "kursa" kako ih sada zovu, dobija se fiktivni broj veceg opterecenja brojem postojecih ispita. Ali fakticko stanje govori da je nase optrecenje vece, jer je njima gradivo izdeljeno, i mogu ga savladati i preko kolokvijuma i aktivnosti na vezbama i predavanjima, prostim zbrajanjem poena.

Vazan je i podatak da cemo mi biti (ne daj Boze) jedina zemlja koja nije izjednacila stara i nova zvanja, vec smo doneli nesto "novo", sto nije automatski dobro.

I nemojte svi da pravite istu gresku i mesate master i magistre. Master je obrazovno zvanje, a magistar kao i doktor naucno. Magistarski su tvorevina naseg sistema, jer su premostili "rupe" u radu. Zakonom je bilo predvidjeno da svako sa prosekom 8,5 moze odmah posle osnovnih studija da ide na doktorske. Posto one nisu bile organizovane (u smislu da se slusaju i polazu), ubacen je dvogodisnji magistarski program, a nakon njega se za doktorat samo branila izradjena doktorska teza. Master jeste isto sto i diplomirani...