Zlato, tamjan i smirna
za novorođenče
Od osmog veka odomaćila se se imena ovih ljudi, koja su se očuvala do danas: Kaspar, Melhior i Valtazar. Prvi je crne puti i predstavlja afrički kontinent, Melhior Evropu, dok Valtazar po izgledu oličava Aziju

Samo jedan od četvorice evanđelista, Matej, obaveštava o pojavi "mudraca sa Istoka" u Vitlejamu posle rođenja Isusa Hrista.

Oni su prvo stigli u nedaleki Jerusalim i javno pitali "gde je car judejski koji se rodio". Njima je, kako su objasnili, još u domovini, koja se ne locira, preko gledanja u zvezde najavljeno da krenu ka zapadu i da slede zvezdu jer će ih ona odvesti do mesta rođenja "cara judejskog". Naravno da je ova priča uznemirila Jerusalim i mesnog vladara Iroda. Prisetili su se starozavetnog proročanstva Miheja da bi se Mesija, Spasitelj, rodio u Vitlejemu.

Saznavši to, mudraci su otišli u ovaj gradić ni desetak kilometara od Jerusalima. Zvezda koju su pratili zaustavila se nad mestom gde beše novorođeni Hristos. Ušli su u kuću (ne staju ni pećinu, kako neki pišu) i našli ga sa majkom, Marijom. Marijin zaručnik Josif ne pominje se da je bio prisutan. "Mudraci" padoše ničice i pokloniše mu se, otvoriše svoja blaga i prinesoše mu darove - zlato, tamjan, smirnu".

Predstavnici tri dela sveta

Samo ovo saznajemo u Novom zavetu o trojici ljudi koji su se prvi poklonili Hristu i darivali ga. Njihova imena, dakle, ne znamo, ni zemlju porekla, čak ni to po čemu su ih smatrali mudracima. Tokom vekova teolozi, istoričari i drugi pokušali su da razjasne tajnu ovih ljudi. Originalni grčki tekst evanđelja naziva ih MAGIOI. Poznato je da su se tada tako zvali ljudi koji su se razumeli u astrologiju "zvezdoznalci" i astronomiju, na osnovu toga predviđali događaje-zemljotrese, suše, najezde skakavaca, bolesti, dvorske zavere, smrt vladara, rođenje budućih vladara...

Oni su bili veoma cenjeni i traženi, poštovani i dobro nagrađivani. Bilo ih je tada gotovo na svim dvorovima i hramovima... To saznajemo i iz Biblije. Najcenjeniji zbog tačnosti bili su magioi "sa Istoka", dakle asirski i mesopotamski, kao i persijski, sa prostora nekadašnje Vavilonije. Po svemu sudeći i ova trojica mudraca poticali su odatle. Da dođu do Vitlajema, morali su proći skoro 2.000 kilometara, preko Sirije, delom i kroz pustinjske krajeve. Sveti Maksim i sveti Teodot Ankrski govorili su da mudraci potiču iz Vavilonije, dok sveti Kliment Aleksandrijski i sveti Kiril Aleksandrijski govore o Persiji, a sv. Justin, Tertulijan i sv. Epifanije o Arabiji, što je i tada i danas bio veoma širok i nedovoljno precizan pojam.

Zaštitnici putnika i hodočasnika

Biblija, i Crkva u svim vremenima, osuđuje vračanje i predviđanja događaja. Međutim, ova predviđanja su pomenuta u pozitivnom svetlu, kao deo ispunjenja Božanskog plana dolaska Hrista na zemlju.

Evanđelje čak nije precizno koliko je bilo mudraca. Obično se smatra da ih je bilo trojica, da je svaki prineo po jedan dar. To nije sigurno. Tokom vekova neki su tumačili da ih je bilo pet, pa i više. Tertulijan ih u trećem veku naziva "kraljevima". Nešto kasnije se na Zapadu odomaćilo da se svuda nazivaju kraljevima i da ih je bilo trpjica. Otuda je uveden praznik "Sveta tri kralja" koji Rimokatolička crkva slavi 6. jaunara. U nekim zemljama i oblastima ovo je čak državni praznik, na primer u Bavarskoj.

U šestom veku trojici mudraca pripisuju se imena - Tadej, Melhior i Balitora. Od osmog veka odomaćila se se nova imena, koja su se očuvala do danas: Kaspar, Melhior i Valtazar. Sirijci i Jermeni imaju pak od davnina za njih druga imena. Od dvanaestog veka ih slikaju u različitoj starosnoj dobi. Valtazar postaje starac, Melhior u srednjoj životnoj dobi, a Kaspar kao mladić. Predstavljaju ih kao predstavnike tri dela sveta. Valtazar treba po izgledu da oličava Aziju, Melhior Evropu, a Kaspar je crne puti i predstavlja afrički kontinent. Sve ovo je nastalo na osnovu mašte, mada iz najboljih namera.

Po nekoj legendi, mudraci se nisu vratili u nama nepoznatu postojbinu nego su ostali u Svetoj zemlji. Apostol Toma ih je 54. godine, dakle posle Hristovog vaskrsenja, krstio. Oni su kratko posle toga umrli. Po predanju, carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je u 4. veku bila u Jerusalimu, nađeni su i predati joj ostaci (mošti, relikvije) trojice mudraca. Ona ih je po istom predanju odnela u Konstantinopolj (Carigrad). Tamo su se vekovima nalazile, ali nisu bile izložene iskazivanju masovnog poštovanja. Moguće je da su čuvane u dvorskoj kapeli.

Mošti su se kasnije nalazile u Milanu, nije poznato kako su tamo dospele, moguće preko krstaša. Kada je u 12. veku Milano pao pod nemačku vlast, Rajald fon Dasen, kancelar cara Barbarose, mošti je preneneo u Keln. Od tada, trojica mudraca se veoma svečano slave u Kelnu na njihov praznik u svetu čuvenoj katedrali (Dom).

Vodilja do mesta rođenja

U srednjem veku uobičajeno je da se vernici mole određenom, posebnom svetitelju u slučaju konkretne potrebe. Tako su mudraci uzeti za zaštitnike putnika i hodočasnika. Takođe su im se molili oni kojima koji su bili na "poslednjem putu", na samrti. Mole im se i gostioničari, kafedžije i hotelijeri. Smatra se da im se treba moliti protiv nevremena i grada, ali i bolesti od epilepsije kao i protiv vračarskih uticaja.

Na Zapadu su postale uobičajene dečje igre gde su se dečaci oblačili kao kraljevi i vodili odgovarajući dijalog pred publikom, obično pred decom. Trojica dečaka išla su od kuće do kuće, moleći za poklon i dajući blagoslov domaćinu. Na vrata doma ispisivali su tri slova C+M+B, latinsku skraćenicu za "Hristus Mensionem Benedikat" što znači - Hristos blagoslovi ovaj dom. To je tokom godine trebalo da čuva kuću od zlih sila. I danas je ovaj običaj rasprostranjem u katoličkim zemljama širom Evrope.

U prvim vekovima hrišćanstva verujući su se okupljali u katakombama, a u nekim od njih sahranjivali su svoje pokojnike. Do danas su sačuvani brojni sarkofazi. Na nekima od njih ugravirani su likovi trojice istočnih mudraca što pokazuje da je njihovo poštovanje veoma staro. Na sarkofazima iz 4. veka imamo pored njih predstave zvezde i krune, a takođe i kamilu kojom su doputovali do Vitlejema. I na nekim vizantijskim mozaicima su prikazani, od srednjeg veka sve ređe.

Naučnike je uvek interesovalo da li je zaista bilo pojavljivanje neobično svetle i velike zvezde koju su videli mudraci sa istoka. Po nekima, to je mogla biti kometa ili planeta - Jupiter ili Venera. Johan Kepler se takođe ovim bavio, on je mislio da je događaj istinit. Ako bi se tačno utvrdilo kada se desila ta neobična nebeska i planetarna pojava, moglo bi se sa više sigurnosti ustanoviti kada je Hristos zaista rođen. U tačnost da je Hristos rođen pre 2005 godina, mnogi učeni ljudi sumnjaju. Početak brojanja godina "od Hrista" ustanovljen je daleko kasnije. Jevreji su i tada i sada koristili svoj, lunarni kalendar, a Rimljani su imali svoj način brojanja. Ozbiljni naučnici su ustanovili da su mudraci posetili svetu zemlju negde pet do sedam godina pre nego što se smatra.

Nerazjašnjeno je i pitanje da li su mudraci došli odmah po Hristovom rođenju ili nešto kasnije. I sveti Epifanije u to nije siguran, po njemu Hristos je već bio u starosti od oko dve godine. Otuda ne čudi da je tadašnji vladar Irod (Herod) naredio da se pobiju muška deca u Vitlejemu do dve godine starosti. Evanđelista Matej u svom kratkom opisu događaja nije precizirao starost Spasitelja u trenutku kada je primio neobične i simbolične darove.

Trojica mudraca sa istoka inspirisaće i dalje brojne verujuće kao i do sada. Deci, bar na Zapadu, biće praznik "trojice kraljeva" posebno prijatan.
Živica Tucić