Pet decenija pozorišta „Atelje 212“
Premladi za pedesete



„Atelje 212“ osnovala je grupa glumaca, reditelja, pisaca, muzičara u trenutku kada se pojavila potreba za novim, avangardnim komadima koji su pedesetih polako osvajali Evropu. Upravo je „Atelje“ bio prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo „Čekajući Godoa“ S. Beketa (1956). Uspeh ove predstave otvorio je vrata nizu drugih avangardnih drama i autora.

Usledili su, tako, komadi Sartra, Foknera, Joneska, Kamija, Pintera, Džojsa... svi po prvi put prikazivani pred jugoslovenskom publikom. Na toj sceni rodili su se i domaći pisci koji će postati sam vrh ovdašnjeg dramskog i spisateljskog stvaralaštva poput Dušana Kovačevića i Aleksandra - Ace Popovića.

Od samog osnivanja „Atelje“ je vodila Mira Trailović. Nakon Mirine smrti na čelo pozorišta dolazi Ljubomir - Muci Draškić koji će tokom 12 godina svog upravnikovanja proširiti umetnički ansambl, izboriti se novu zgradu i kao reditelj potpisati neka od najznačajnijih ostvarenja „Ateljea“. Na čelu te kuće osam meseci bio je i Nebojša Bradić, a već drugi mandat na čelu „Ateljea“ je Svetozar Cvetković, inače njegov dugogodišnji član.

Kultne predstave

Iole ozbiljniji osvrt na „Ateljeova“ dostignuća iziskivao bi stranice i stranice. Pomenimo tek i danas kultne predstave „Radovan III“ (premijera 1973) i „Korešpodencija“ (1980). Prva sa legendarnim Zoranom Radmilovićem, po tekstu tada mlađanog Duška Kovačevića, igrana je preko 20 godina. Replike iz tog komada postale su deo čak i uličnog jezika.

Pekićeva „Korešpodencija“ (Mihizova dramatizacija), u režiji Arse Jovanovića, živela je više od dve decenije. Sišla je sa scene kada je legendarni Bata Stojković, jedan od glavnih junaka, otišao iz ovog u neki drugi život. Sočno odglumljena replika Mire Banjac iz tog komada „Od inostranstva videla sam Zemun a obećato mi je i Pančevo“ postala je, i zbog surove aktuelnosti, omiljena rečenica mladih generacija.

Iako se danas o njima nešto manje govori, nezaobilazne su i legendarnih dometa predstave „Ko se boji Virdžinije Vulf“ (1964) u režiji Mire Trailović, sa Ljiljanom Krstić, Slobodanom - Cicom Perovićem i drugima. Tadašnja umetnička, glumačka postava pozorišta napravila je maestralne iskorake u umetnosti glume i začela ono što će kasnije postati poznato kao „ateljeovska škola“. Pomenimo spektakl „Kosa“ (1969) sa Gagom Nikolićem, Sekom Sabljić i Preletom koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (1971) Bore Ćosića, u režiji Mucija Draškića, i pojava Milene Dravić na ovoj sceni takođe spada u sam vrh „Ateljeovih“ dostignuća. Predstava „Marija se bori s anđelima“ (1984) sa čuvenom Mirom Stupicom u naslovnoj ulozi zlatan je momenat u istoriji „Ateljea“. I tako dalje... Uostalom, pozorište objavljuje monografiju na 700 strana „Premladi za pedesete“ (načinili su je S. Cvetković, J. Mijović i G. Goncić, po ideji Mucija Draškića) koja je iscrpan letopis „Ateljea 212“.

Bife

Pozorišni bife nikada nije tek kafana. Pogotovo kada je reč o „Ateljeu 212“. Tušta i tma umetničkih duša, ideja, dosetki, pronicljivih iskaza i ko zna čega sve još se tu rađalo. Među redovnim gostima bili su Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Brana Crnčević, Dragoslav Mihajlović... I, naravno, glumci. Svojevrsni spiritus movens tog bifea bio Borislav Mihajlović Mihiz, umetnički savetnik pozorišta koji je sve papire potpisivao tu, u bifeu. Zahvaljujući Baji Bačiću, ostalo je zapisano i ponešto od tih vanrednih razgovora, dosetki prvog reda. Tih davnih godina Zoran Radmilović je umeo, ponekad, da se ućuti, promatra a svoje prisustvo obznani rečima: „Samo vas gledam“.


Ceo dan rođendan

Sutrašnji (nedelja) rođendanski program počinje u 10 sati u gornjem foajeu akcijom „Sećanja - sve što ste oduvek želeli da saznate o ‘Ateljeu’ a niste smeli da pitate“ (na dva sata se smenjuje po jedan domaćin, glumac - Caci Mihajlović, Nenad Ćirić, Dragana Đukić - koji će sa kolegama - preko četrdeset glumaca) razvijati zadatu temu. U isto vreme u donjem foajeu odvijaće se „Otvoreni mikrofon za građane, publiku, komšije prijatelje i neprijatelje Ateljea 212“ sa domaćinom Svetislavom Goncićem. Sledi „Bife ‘Ateljea’ za govornicom“ sa Tikom Stanićem, a potom će se još nekim temama i dilemama pozabaviti Srđan Miletić, Igor Brakus i Bojan Žirović. U podne je otvaranje izložbe fotografija „Pedeset godina Ateljea 212“ (postavka M. Jevtić), a u 20 velika svečanost „Premladi za pedesete“ koja će okupiti brojne umetnike, a biće prikazan i film o „Ateljeu 212“.





Izvor: Blic