Na skoro svaki pomen gledanja filmova na GNU/Linuxu vraća se sećanje na vreme kada je uspešna reprodukcija filmova bila podvig. U to vreme su forumi bili popunjeni pitanjima koja su se ticala problema sa DivX filmovima, našim slovima u titlovima, prikazom preko celog ekrana i svega što je moglo zadavati muke, tada još entuzijastima na desktopima koji su „vozili” Linux. Vrtoglavo uzlazna putanja razvoja GNU/Linuxa brzo je izbrisala sve probleme na koje je ovaj sistem nailazio kada su u pitanju kućni korisnici pa je multimedija postala jedna od njegovih jačih strana. Multimedija ne bi bila to što jeste kada ne bi bilo video-sadržaja u kojem se na GNU/Linuxu može besprekorno i potpuno uživati.

Prvo pitanje koje početnici postavljaju jeste da li postoje svi potrebni kodeci za dostupne video-formate na Linuxu. Odgovor je kratko „da”, s napomenom da je njihova instalacija veoma laka. Tačnije rečeno, bolje je upotrebiti termin raspakivanje arhive nego instalacija jer su svi kodeci potrebni za nesmetanu reprodukciju video-fajlova svih formata zapakovani u jednu arhivu koju treba raspakovati, najčešće u direktorijum /usr/lib/win32. Glavna poslastica koju ostvaljamo za kraj priče o kodecima jeste to što pri korišćenju ovih kodeka na Linuxu treba zaboraviti na nekompatibilnosti verzija kodeka s kojima su se filmofili na Windowsu vrlo često sretali. Pošto je problem dekodiranja videa odlično rešen, programi za reprodukciju imaju odličnu osnovu za svoj rad. O DVD sadržajima nećemo puno diskutovati jer se oni bez problema mogu reprodukovati „po defaultu”.

The Movie Player (Mplayer)

Priču o pojedinačnim rešenjima za video-reprodukciju počinjemo po mnogim nezvaničnim istraživanjima i iskustvima najboljim programom – Mplayerom. Mplayer je u osnovi konzolna alatka, ali poseduje grafički interfejs koji je vrlo lak za korišćenje. Na većini distribucija se isporučuje kompajliran sa grafičkim okruženjem čiji je izgled potpuno prilagodljiv pomoću skinova. Korisnicima koji migriraju sa Windowsa od velike koristi mogu biti skinovi koji čine da Mplayer izgleda kao MicroDVD Player ili RadLight. Osnovni interfejs Mplayera veoma je sličan pomenutim programima, i on je podeljen na dva prozora. U jednom prozoru se prikazuje sadržaj koji se reprodukuje, dok drugi služi za kontrolu. Glavni meni se dobija desnim klikom na površinu programa i omogućava izbor fajlova ili medija (DVD, VideoCD, stream), kontrolu toka reprodukcije, pristup podešavanjima i dijalogu za izmenu skinova, na primer. Dobrom delu opcija koje se nalaze u meniju može se pristupiti i preko drugog prozora, klikom na odgovarajući taster. Mplayer primenu najčešće nalazi prilikom reprodukcije DivX datoteka, što obavlja zaista maestralno. Podrška za titlove je na najvišem nivou pa je pored pripremljenih pakovanja fontova moguće koristiti i TrueType fontove koje je moguće skalirati i pomerati po želji. Pored tipa fonta, mogućan je i izbor kodiranja titla – Mplayer će bez problema prikazati i ćirilične titlove. Kao što je pomenuto, performanse Mplayera su zaista zadivljujuće pa je bez problema moguće pomeriti progress bar sa početka filma na kraj i ponovo ga vratiti na početak, a reprodukcija će se nesmetano nastaviti. Ovo može zvučati neverovatno, ali je odlična ilustracija performansi Mplayera.



Program se isporučuje se uz skoro sve veće distribucije. Autori su veoma su ozbiljno shvatili svoj posao pa finalna verzija Mplayera još uvek nije objavljena. Ovo ne treba da zavara korisnike jer je program pokazao besprekornu stabilnost na nivou na kom je sada, a paranoičan stav autora po pitanju stabilnosti može samo da bude koristan.

Iako je podrazumevani grafički interfejs potpuno korektan, postoje i alternativne verzije GUI-ja za Mplayer koje se bolje integrišu u željeno grafičko okruženje, recimo KMplayer (za KDE).

XINE

Ukoliko bi se pravila top-lista pet ili deset najboljih programa posvećenih videu na Linuxu, XINE bi pored Mplayera sigurno zauzeo poziciju na vrhu. To je zaslužio tradicijom i kvalitetom jer je već dugi niz godina prisutan na sceni. XINE poseduje vrlo moćan engine koji je veoma proširiv pa je zahvaljujući tome vrlo pogodno tlo za razvoj aplikacija ove namene. Pored enginea, XINE u osnovnoj varijanti donosi i grafičko okruženje koje na prvi pogled vrlo podseća na Mplayer. Konstrukcija GUI-a se bazira na dva prozora, dok je njihova namena identična kao kod Mplayera. Korisnički meni se dobija desnim klikom na bilo koji deo programa, a opcije su mahom slične kao kod prethodnika. Prilikom prvog startovanja programa pred korisnikom će se pojaviti konfiguracioni prozor. Klik na Apply je sasvim dovoljan jer će podrazumevana podešavanja biti dovoljna većini korisnika. Najbitnija stavka pri inicijalnoj konfiguraciji jeste podešavanje nivoa znanja korisnika (Configuration expirience level) koji direktno utiče na broj i značaj opcija koje korisnik može konfigurisati. Ukoliko korisnik odabere adekvatan nivo znanja, neće biti u mogućnosti da učini neki pogrešan korak i time ugrozi rad samog programa. Ovo je vrlo zanimljiv koncept koji bi svi razvojni timovi mogli da razmotre.



Kao i Mplayer, XINE će bez problema reprodukovati DivX sadržaje, dok je ovaj program jedno od dobrih rešenja i kada je DVD playback u pitanju jer podržava DVD menije. Kada smo kod DivX-a, treba pomenuti da će XINE pravilno pokazivati naša slova tek kada se u konfiguraciji titlova postavi encoding cp1250.

Kao što je pomenuto, XINE je vrlo lak za korišćenje. Veliki deo onoga što se može dobiti desnim klikom na površinu prozora za reprodukciju može se uraditi i preko prozora sa kontrolama. Odabir datoteka za reprodukciju, dodavanje titlova ili navigacija kroz DVD film na dohvat su ruke, a po želji korisnika komandni deo aplikacije ili prozor za reprodukciju mogu se isključiti opcijama u glavnom meniju. Interfejs je potpuno prilagodljiv, kao i kod Mplayera, izmenom skinova kojih na Internetu ima u priličnom broju.

Pored XINE-ovog GUI-a, moguće je odabrati nekoliko drugih varijanti od kojih ćemo izdvojiti GXine (GNOME) i KXine (KDE). Kao i Mplayer, XINE je u osnovi konzolna alatka pa je puštanje filmova iz konzole moguće i pomoću ove aplikacije. Ovakva mogućnost je naročito pogodna za računare s ograničenim resursima ili u prilikama kada je stabilnost programa od presudnog značaja (javne projekcije na primer). Na taj način se otklanja mogućnost smetnji usled eventualnih problema sa X serverom ili grafičkim okruženjima u okviru kojih se XINE ili Mplayer pokreću u grafičkom režimu.

Prateća ekipa

Mplayer i XINE zauzimaju centralno mesto u grupi programa za reprodukciju video-sadržaja na GNU/Linux sistemima. Takva situacija nije slučajna jer su skoro svi ostali programi povezani s pomenutim dvojcem. Većina njih je bazirana na XINE biblioteci, donoseći kvalitet XINE-ove infrastrukture zajedno sa inovativnim korisničkim interfejsom.

Kaffeine je tipičan primer nadogradnje i unapređenja XINE-a. Odlikuje se visokim stepenom integracije u KDE okruženje i fajl/web browser Konqueror. Odlična organizacija playlista koja omogućava pripremanje datoteka za reprodukciju zajedno sa titlovima, u kombinaciji sa brojnim efektima koji se mogu primenjivati na sadržajima, Kaffeine definitivno predstavlja jedno od najboljih rešenja kada je ovaj segment u pitanju.


    
GNOME pulen Totem je takođe baziran na XINE-u, ali se ne može pohvaliti mogućnostima kao Kaffeine. Osnovne primedbe spadaju u spektar DivX reprodukcije jer ne postoji mogućnost odabira titla, već se on prikazuje automatski ukoliko nosi isti naziv kao i datoteka koja se reprodukuje. Ono što je vrlo bitno jeste to što Totem besprekorno prikazuje DVD sadržaje, a s obzirom na to da je podrazumevani media player u GNOME okruženju, automatski detektuje ubačeni DVD medij i počinje reprodukciju pa je za početak gledanja DVD filma potrebno samo ubaciti DVD u uređaj. Jednostavno da jednostavnije ne može biti.

                                                                     • • •

Zaključak koji se da izvući iz prethodne analize jeste da jedini problem koji korisnik može imati predstavlja odabir aplikacije. Svi pomenuti programi odlično obavljaju svoj posao pa je izbor zaista težak. Ovog puta smo zaobišli deo koji će postajati sve popularniji i kod nas jer sve veća ekspanzija brzih Internet veza otvara mogućnost video streaminga što pomenute, ali i neke druge aplikacije bez problema mogu obezbediti.

Priču s početka teksta nije zgoreg ponoviti jer je podržanost formata glavna nedoumica svih manje upućenih korisnika. Kodecima koje koriste sve aplikacije se pokrivaju svi poznati formati, dok o slobodnim video-formatima ne treba ni govoriti jer su oni na GNU/Linuxu upravo na svom tlu. Stoga toplo preporučujemo GNU/Linux kao multimedijalnu platformu i kada je video u pitanju jer su univerzalnost, stabilnost i performanse koje se mogu postići vrlo blizu, ako ne i identične očekivanjima većine korisnika računara kada je multimedija u pitanju.




Izvor: Svet Kompjutera/Ivan Jelić