Vi koji ste na ovom forumu,pa nekako najvise u romanticnom kutku volite poeziju sto se vidi iz prilozenog.
U okviru ove teme mozete pisati pesme poznatih i nepoznatih autora kao i svoje stihove i tako ce sve biti na jednom mestu.

p.s.
jednog dana mozemo i da odstampamo  to,pa prodamo i zaradimo neke pare


p.s. 2
 Sala mala

Evo ja pocinjem sa ovom



Kada tvoja ljubav prodje
Ti znas gdje ces me naci
Negdje u uglu tvoje duse
Sedim

Moje misli ne postoje
Moje zelje
Molitve za tvoju srecu
Toliko toga u tako malo duse

Nekada kada pozelis
Moci ces ispiti casu
Moje ljubavi
Prvi i zadnji put
Istinski znaces sta je ljubav

A onda ce tvoju paznju
Obuzeti nove stvari
Opet cu ostati sam
U uglu tvoje duse
Da drzim nadu
Da imam veru u ljubav
Konacnu

U tom mraku zelim znati
Samo jedno
Da zivis ljubav
Ti ces nju prepoznati
A ona ce te obuzeti

Bilo je nečeg tajanstvenog

Bilo je nečeg tajanstvenog
u tom plamenu vaših pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvetova i nesigurnih riječi
taj mali rat ljubavi izmedju dve tuge
vino izmešano u čašama
muzika posle ponoćnih vesti na uzglavlju
u toplini vašeg tela
i verujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih naranči
i bilo je nečeg
znam da je bilo malo ljubavnog
u toj kratkoj epizodi
koja je živela na vašim usnama
predivna gospodjo
vi ste taj ulazak u ozbiljno neozbiljno shvatili
a meni su se otvarali vidici
meni su u očima planule zore lomeći mi srce
na beskrajnim zvucima
vasa lomna bojažljivost u velovima snova
i verujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost svaki voz
koji donosi mirise juga
u ovu mirnu sliku davnine
i nema više toga kao nekad

I svetlo dana
i tama noci
i osmeh srca
i jecaj duse
radost u tuzi
i snovi kad se ruse
placem-dozvoli da suze prolijem
strepim- jer ljubav se u srcu krije
letim -jer nosi me dusa ljubavi
naslonjene glave na ramenu tvom
pusti me suteci da ti pricam pesmu
ocima da te ljubim
srcem sapucem reci ljubavne
pusti daskom vetra da te prigrlim
pusti da snovi odnesu nas u vode duboke

Na pragu predvečerja

Kao da mi je neko zavezao sve
misli u glavi i kao da mi ne da
poleteti pesmom u oblake
Tako sam ranjiva na pragu predvečerja
zbunjenim kišama okupana
buketima čežnje ispunjena
I kad prolije se miris belih
jorgovana u vrtu
Dođe mi vriskom dohvatiti mesec
i ogoliti lepotu neba
Šutnjom obeshrabriti tvoje pohode
po mojim usnama
Beskrajno dugo stajati na osami
dok mi vetar drhti kroz telo
Dopustit ću tvojim koracima
zajedničko trčanje prema zvezdama
Jer želja za tobom uvek je jača
od svih zabrana koje mi rovare u
mislima

Molitva

Molim za Sunce u tvojim ocima,
za dodir koji budi treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
da nijednu suzu ne puste vise.
Molim za tvoje reci satkane od zelje,
Za nase duse obojene tugom.

Molim da samoca ne boli vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude vecnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
Da nikada – postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem...


p.s.
obozavam ovu pesmu

Mi smo se sreli na zvezdi što se zove Zemlja. Naš put kroz vreme u ovaj čas (čas svetli kao cilj ) stoji za nama dalek, gotovo beskrajan, da smo već zaboravili naš početak odakle smo pošli.
Sada stoji ruka u ruci, pogled u pogledu. Kroz naše ruke, i kroz naše poglede zagrlile su se naše duše.
O kad se opet rastanemo i pođemo na naše tamne putove kroz beskraj, na kojoj ćemo se opet sresti zvezdi?
I hoće li pri novom susretu opet naše duše zadrhtati u tamnom sećanju da bejasmo nekada ljudi koji su se ljubili na nekoj zvezdi što se zove Zemlja?

godinama
čuvam srce svoje
da dragom budem
čista duša

ne daj Bože
da slomim se
pod teretom
ne
čistoće
već samoće