Labus otkriva: "Bilo saradnje sa radikalima"! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Miroljub Labus, bivši potpredsednik Vlade Srbije

Znali smo šta ko na Kosovu jede ali ništa o Mladiću nismo znali

Bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je svojevremeno da napušta Vladu jer je uvideo da njena politika više ne vodi ničemu. Šest meseci posle ove odluke Labus govori za Danas o izlasku iz Vlade i politike, sukobu s ministrom finansija Mlađanom Dinkićem i mogućem povratku na političku scenu.

- Vlada od samog početka nije dobro prihvaćena zbog saradnje sa socijalistima. Morali smo mnoge kompromise da napravimo. To je sve imalo nekog smisla dok je Vlada davala dobre rezultate vezane za Evropsku uniju i poboljšavanje ekonomskog položaja zemlje u svetu. A onda su tu stvari počele da se menjaju. Bilo je jasno da smo početkom godine ponovo počeli da gubimo prestiž u svetu. Prekid pregovora sa EU prelio je već punu čašu. Nisam želeo da učestvujem u nečemu što je bilo varanje i zamajavanje Brisela. Ne možete tako da postupate sa svojim saveznicima, a onda od njih da tražite razumevanje za svoj stav o Kosovu.

Par dana pre prekida pregovora sa EU izjavili ste da verujete obećanju premijera Koštunice dato Oliju Renu. Kako sada gledate na tu izjavu i da li se sada osećate prevarenim?

- To je bila javna izjava koja je imala za cilj da stimuliše predsednika Vlade da ispuni obećanje koje je dao Oliju Renu i Karli del Ponte. Kada sam dobio izveštaj o tome šta je urađeno bilo mi je jasno da tu postoji neiskrena politika i da se sve radilo samo sa željom da se stvar odgodi za mesec dana, pa za sledeći mesec dana i tako u nedogled. Ne želim da ulazim u lične odnose mene i premijera, ali suštinska razlika je sledeća: u odnosu na svet možemo imati različite procene šta je dobro za zemlju, ali ne smemo da ih lažemo. Kada jedno kažete, pa uradite drugo, i još optužite drugu stranu za ono što ste rekli, to je veliki gubitak kredibiliteta koji ja sebi nisam mogao da dozvolim.

Poslednjih godinu dana svi članovi Vlade su isticali da je Vlada spremna da uhapsi Mladića. Pošto ističete da je premijer hteo da odloži celu priču, da li sada, sa ove distance, mislite da uopšte nije ni postojala želja da se to zaista i uradi?

- Ja sam razgovarao sa svima koji su bili odgovorni za taj posao. Od njih sam neprekidno dobijao uveravanja da se radi i stalno su mi saopštavali poneki detalj da me uvere kako postoji napredak. Ja ljudima verujem na reč i to je bio osnov mojih javnih istupa. A onda sam krajem aprila - prvi put posle dve godine - dobio pismeni izveštaj šta je stvarno urađeno. Tada mi je bilo jasno da ako su hteli nešto ozbiljno da urade, to su mogli da učine. Nemojte da se zavaravate. Naše službe su vrlo stručne, jedino je pitanje ko ih i kako koristi.

Kada ste davali ostavku, rekli ste da su Mladića tražili svuda samo ne tamo gde je bio. Jeste li imali neke podatke o tome?

- Ne želim da govorim o detaljima koji su službena tajna, ali i dalje tvrdim da su ga tražili svuda samo ne tamo gde je bio. Inače, za mene ceo ovaj slučaj prevazilazi pitanje odgovornosti za zločine počinjene u ratu. Reč je o državi i o civilnoj kontroli obaveštajnih službi. Loše je rešenje da DB odgovara samo predsedniku Vlade. Predsednik države i potpredsednik Vlade nemaju načina da to kontrolišu. Bio sam među četiri visoka zvaničnika koji su dobijali izveštaje od DB i znali smo šta ko na Kosovu jede, ali ništa o Mladiću nismo znali. Kao što sam rekao, prvi put sam dobio pismeni izveštaj krajem aprila kada je trebalo da budu prekinuti pregovori sa EU. Isto važi i za predsednika Tadića. Ni on nije znao ništa više od mene. To je bio iscrpan izveštaj i na osnovu njega bilo je jasno da tu stvari nisu dobro rađene. Par meseci ranije počeo sam to da naslućujem i zbog toga sam tražio formiranje Nacionalnog saveta za bezbednost. Nisam podržan, ali to je stvar koju nova vlada mora da uradi ako ne želi da upadne u istu zamku u kojoj sam bio ja. Ne može DB da odgovara samo jednom čoveku, bez obzira na to ko je na čelu Vlade.

Dok ste bili u Vladi, sporadično su se pojavljivali signali da je Koštunica spreman za saradnju s radikalima. Pomenuli ste da je on s Vama postepeno pokušavao da napravi koncentracionu vladu. Da li s ove distance mislite da ste iskorišceni kao paravan prema EU?

- Sasvim je sigurno da je učešće G17 Plus dalo kredibilitet Vladi u Evropi. Mi smo znali za to, a znali su i naši partneri i zbog toga smo tražili nastavak politike reformi. Postojala je i saradnja s drugim partijama. Nekoliko puta u parlamentu bila je očigledna ta saradnja prilikom usvajanja Budžeta, ne samo sa SPS, nego i s radikalima. Uvek je postojao tajni dogovor da radikali naprave cirkus oko Budžeta, a da onda odu i puste da se usvoji. Meni je bilo muka od toga, ali dok smo na drugoj strani imali napredak u drugim stvarima, koje su prema mom shvatanju bile važnije od međupartijskih odnosa, prećutno sam pristajao. Kada je taj trošak prerastao svaku meru, odustao sam.
Pitate me da li sam bio iskorišćen ili ne? Bio sam svestan te opasnosti, ali treba da znate da smo imali samo 11 odsto glasova i s tim nismo mogli da preuzmemo odgovornost za vođenje državnih poslova. Morali smo da poštujemo i političku volju naših koalicionih partnera jer je to, na kraju krajeva, bila volja birača.

Dok razgovaramo (sreda 8. novembar oko podneva) evropski komesar za proširenje Oli Ren trebalo je da izloži plan o otežavajućim uslovima za ulazak u EU. Prema nekim procenama, možemo očekivati ulazak u nju tek za deset godina. Da li smo izgubili šansu da uđemo u EU po tim olakšavajućim okolnostima?

- I naša i njihova opredeljenja su jasna, ali to ništa ne znači za krajnji ishod. Najpre smo mi usvojili Ustav koji nije evropski i koji nam ne omogućava da s njim uđemo u EU. Time smo im jasno stavili do znanja da EU nije naš prioritet. Povratno nam je Brisel dao signal da ni mi nismo za njih prioritet jer su rekli da nema proširenja za još dosta godina. Ali kao što sam rekao, to ništa ne znači za krajnji ishod, što će biti naše članstvo u EU. Ustav omogućava da se vodi i ovakva i onakva politika i sve de facto zavisi od buduće vlade. Isto vredi i za Evropu. Niko nema ništa protiv nas i njima bi laknulo ako bismo mi sutra ispunili sve uslove za prijem, pa čak i tako kako su uradili Bugarska i Rumunija. Primili bi nas odmah. Međutim, upozoravam, oni neće da nas guraju u Evropu protiv naše volje. To, u stvari, kaže izveštaj Evropske komisije.

Dok razgovaramo proglašen je Ustav a donošenje ustavnog zakona je pomereno za četvrtak. Očigledno je da se trguje terminom izbora, odnosno učešćem u novoj vladi. Znate kako to izgleda, doskoro ste učestvovali u takvim pregovorima. Kakvi su sada stranački interesi, kome šta više odgovara?

- Političke stranke se bore za ono što im odgovara, a jedino su radikali to otvoreno priznali. Naravno, narodu ne odgovara nikakva manipulacija. Ustav je jedva prošao jer je bila velika manipulacija i ljudi su to shvatili, ali su shvatili i da bi bilo još gore da se Ustav ne donese. Građani su time spasili političke stranke. Besmisleno je da se proglašava Ustav bez ustavnog zakona. To ni u jednoj zemlji, koja ima pisani ustav, nije bio slučaj. Morate da u jednom danu proglasite ustav i ustavni zakon koji ga sprovodi. Ovako, to je ustavno bezvlašće. Sve to može lako dovesti do male izlaznosti na sledećim izborima čiji će rezultat biti nestabilna vlada, što nam nikako ne odgovara.

Posle početnih spekulacija da je izvesno da će DS i DSS činiti novu vladu, samo da je nepoznat raspored snaga, analitičari sada sve češće spominju i mogućnost formiranja koalicije DSS sa SRS. Kome je ovog momenta bliži Koštunica?

- Koštunica ima ideju o koncentracionoj vladi i to je on pošteno rekao još u mnogo težim okolnostima - posle ubistva premijera Đinđića. Koliko znam, nikada nije od toga odustao. Ako bi se to realizovalo, za ovu zemlju to bi bio novi gubitak vremena. Međutim, DSS je u položaju da može da pravi koaliciju sa svima i da time pojačava svoj pregovarački položaj. Ali i tu postoje granice. Ako DSS prođe kao što smo zajedno prošli na predsedničkim izborima, njegova pregovaračka snaga će biti potpuno drugačija.

Pitanje evropskih integracija bilo je i povod za razlaz s vašom strankom G17 Plus?

- Više su verovali Koštunici nego Labusu i sada snose posledice.

Mediji su dugo najavljivali sukob Labus - Dinkić, a vi ste to uporno negirali. Pretpostavljam da je odluka o napuštanju Vlade samo kap koja je ubrzala ovaj sukob. Kada je postalo jasno da je on neizbežan?

- Stranka se cela promenila posle opštinskih izbora u septembru 2004. godine. Na njima nismo dobro prošli i počeli smo da smenjujemo ljude. Ispalo je na kraju sasvim suprotno. Došli su na partijske položaje neki ljudi koje nisam ni poznavao i čiju ideologiju nisam razumeo. Grupa ambicioznih ljudi, bez iskustva i pokrića, htela je pošto - poto da bude na vlasti, čak i u opštinama u kojima smo imali po tri odbornika. Smatrao sam da G17 Plus ima misiju i ako treba da budemo u opoziciji - da budemo u opoziciji, ali da se ne odričemo svoje misije. Naravno, kada neko više veruje predsedniku druge stranke nego svom vlastitom, onda je dokaz da u toj stranci stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. To, dakle, nije bio lični sukob nego degeneracija mlade partije koja je prebrzo ušla u vlast. Dinkić je predstavnik tog krila ljudi koji su strašno ambiciozni i koji misle da po svaku cenu treba da budu u vlasti. Onog momenta kada 99 odsto stranke čine takvi, ja sam postao višak.

Imate li kontakt s Dinkićem?

- Nemam, ali to nije bitno. Pretpostavljam da ste primetili da svojim ponašanjem i izjavama nikada nisam ništa uradio da otežam položaj stranci. Ta je stranka, na kraju krajeva, napravljena u mom stanu. Ako ne mogu da joj pomognem, a ne mogu, neću da je sahranjujem samo zbog toga što više nisam njen predsednik.

Kako ste gledali na "loše napisane ostavke". Jedan novinar je na konferenciji za štampu pitao zbog čega Vas nisu zvali za savet pošto je odmah prihvaćena?

- Ta želja da se ostane na vlasti, a da se principi ne poštuju, morala je da im se obije o glavu pre ili kasnije. Meni je žao kroz kakvu su blamažu prošli. Javno mnjenje se s takvom ironijom odnosi prema njima da oni to ipak nisu zaslužili, kada pogledate šta su sve uradili dok su bili na vlasti. Ali, naravno, sami su sebi zapržili.

Dok ste bili u Vladi, izjavili ste da iza napada na vas stoje tajkuni kojima ste stali na rep. U vreme Vaše vlade oni su se oslobodili?

- Tako je, i sa svima su našli dogovor osim sa mnom. Meni su govorili da sam u tom pogledu paranoičan, ali ovih šest meseci su pokazali da sam imao razloga za zabrinutost. Svi su svima zadovoljni, samo postoje sporovi oko raspodele kolača vlasti.

Kako onda: Vi u Vladi, a oni stiču monopol na sve u Srbiji?

- Pročitajte moju knjigu "Nedovršeni poslovi" koja predstavlja zbir tekstova iz protekle dve godine i videćete kako se to dogodilo.

Naveli ste da ste zbog EU progutali mnoge stvari. Da li je to bilo vredno svega toga?

- Nisam video drugi način da se Srbija izvuče iz krize, da se promeni politički sistem, da se uvede kontrolni mehanizam koji će na tržištu da urazumi tajkune - osim da prihvatimo pravila EU. Za mene to je bilo jedino rešenje. EU zahteva stroga pravila konkurencije, a naši tajkuni su sve sami monopolisti. Ja sam video saveznike u Briselu u pokušaju da se institucionalno ograniči moć tajkuna.
Tajkuni savršeno sarađuju sa svim političkim strankama - od radikala do DSS i našli su svoje mesto u sistemu. To može da se promeni samo konkurencijom i ozbiljnom revizijom poslovnih knjiga. Ako se vlada promeni, a ne uvede se konkurencija, tajkuni su tu, bez obzira ko je novi premijer. Možda sam naivno verovao da je Brisel jedini saveznik, možda sam zbog toga progutao neke stvari koje u drugim situacijama ne bih, ali za mene to je bio jedini izlaz iz ove naše situacije.

Posle povlačenja iz politike vratili ste se na fakultet. Sporadično dolaze signali da vas jedan deo DS nagovara da se vratite u politiku, bilo putem stranke, ili kroz neki oblik organizacije. Koji su Vaši planovi?

- Konačno smo došli do glavnog pitanja koje vas interesuje. Do sada sam dva puta napravio pauzu od kada se bavim politikom. Vreme je za novu pauzu. Sa stanovišta ovih izbora nemam ambicije, tako da nema razloga da me se bilo ko plaši.

Ostavljate mogućnost za sledeće izbore?

- Ako stvari krenu loše, moraću da pomognem.

Tri postizborne opcije

Šta očekuje novu Vladu u ovom delu?
- Mnogo je važnije šta očekuje birače posle novih izbora. Imamo tri opcije. Prvo, ako SPS i radikali obrazuju vladu Evropa i svet će nas izolovati u naredne četiri godine. Druga opcija je da DSS i Koštunica budu kreatori nove vlade. To bi značilo nastavak iste politike koju smo imali posle mog izlaska iz vlade. Treće, ako građani glasaju za DS i stranke oko njih, imaćemo neki nastavak evropskog puta. Kakav će on stvarno biti, ovog momenta ne mogu ništa da kažem. Dakle, sve zavisi od građana i da li su oni ovog momenta spremni da nekome povere jasan mandat za naredne četiri godine. Ako bude kao na prethodnim izborima, imaćemo muljanje i opšte nezadovoljstvo. Ovog puta zaista svi moraju biti svesni da se glasa za tri različite politike.

Ne osećam se prevarenim

Imam utisak da se osecate malo prevarenim. Da Koštunica nije ispunio ono što vam je obećao. Bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović jednom je izjavio da ga je Slobodan Milošević dva puta preveo žednog preko vode. Da li se i vi tako osećate?
- Ne osećam se prevarenim. Znao sam da smo različiti, da moram da utičem na odluke koalicionih partnera, da vršim pritisak da bi se realizovalo bilo šta od onoga što smo se dogovorili. Dogovori su bili načelni a - kako kažu, - "Đavo uvek leži u detaljima". Znao sam da za svaki ustupak moram da se izborim i da nemam nikakvih unapred garancija za uspeh. Puno toga smo uspeli u Vladi da napravimo i na kraju smo nažalost to pokvarili. Imao sam utisak da niko javno ništa nije smeo da kaže protiv evropske integracije, ali svaki napredak smo morali da čupamo, kao da vadimo zub bez anestezije.