SMRT KAO SUDBINA
Potpuna profesionalizacija francuske armije dovela u pitanje postojanje Legije stranaca, osnovane 1831.


OBANJ - Francuska Legija stranaca nije više ono što je nekad bila. Njeni pripadnici i dalje nose francuske bele vojne kape sa štitnikom i šunjaju se po džunglama i pustinjama, ali stare metode, poput zakopavanja dezertera do vrata u pesak da bi ih prepustili na milost i nemilost šakalima, više nisu u modi. Odbegle ubice, takođe, nisu više dobrodošle. Ono što je, međutim, najozbiljniji problem za tu oružanu formaciju, koja je ovekovečena u filmovima i literaturi, jeste to što polako gubi značaj, piše Asošiejted pres.
U kampanjama u Alžiru, Vijetnamu, Madagaskaru, Tajvanu, Meksiku i drugde, legionari su činili glavnicu borbenih snaga i imali najveće gubitke. Čak i u ratu u Bosni i Hercegovini, gde su prvi put služili u okviru mirovnih snaga UN, legionari su činili značajan deo francuskog kontingenta. Ali kada je Pariz nedavno odlučio da u mirovne snage UN u Libanu pošalje 2.000 francuskih vojnika, u njih je uključio samo 200 inženjera iz Legije stranaca.
Istina je da Legija, koja ima 7.770 vojnika, gubi svrhu i danas se po malo čemu razlikuje od francuske vojske. Francuska je pre četiri godine ukinula vojnu obavezu, čime je prestala potreba za Legijom stranaca kao profesionalnom formacijom koja je mogla brzo da se pošalje na udaljena poprišta sukoba. Svih 250.000 pripadnika francuskih oružanih snaga sada su profesionalci i dobrovoljci.
Portparol Legije stranaca, potpukovnik Kristijan Rakl, smatra da će francuskim vlastima i dalje biti potrebna elitna jedinica za brzo reagovanje na kriznim područjima u svetu.
- Politički, uvek će biti lakše da se pošalju stranci nego francuski vojnici na takva mesta - kaže Rakl.
Kroz istoriju, Legija stranaca je preživela razne pretnje po svoj opstanak. Čak je i njen osnivač, francuski kralj Luj Filip, koji je formaciju ustanovio 1831, pokušao da je ugasi nekoliko godina kasnije. Najozbiljniji izazov Legija stranaca je doživela 60-ih godina, kada je francuski predsednik Šarl de Gol pokušao da je raspusti, pošto se nekoliko pukova pobunilo protiv njegove odluke da okonča francusku vladavinu u Alžiru.
- Sada, kao i nekada, većinu regruta u Legiji čine muškarci koji su pobegli iz svoje domovine iz političkih i ekonomskih razloga ili zbog potrebe da "počnu život iz početka" - navodi Rakl.
(Ag.)

Većina pripadnika "istočnoevropljani"

Jasmin Beganović iz BiH kaže da se prijavio u Legiju kada su počeli sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, početkom 1990-ih.
- Ja sam pola Srbin, pola musliman, i svi su hteli da priđem njima. Umesto toga, ja sam pristupio Legiji - rekao je taj veteran. Poput Beganovića, većina aktuelnih pripadnika Legije je iz istočne Evrope.
Preko svoje službe bezbednosti, Legija stranaca, u saradnji s Interpolom i francuskom policijom, brzo izbacuje okorele kriminalce, ali oni koji žele da izbegnu zakon zbog manjih prestupa mogu da u Legiji potraže novi identitet. Mnogi legionari su naturalizovani državljani Francuske, pošto mogu da zatraže državljanstvo kada im istekne petogodišnji ugovor i 80 odsto njih to i učini.

Izvor: Press