Petar Marić – svetski šampion u klasičnoj harmonici
Tinejdžer osvojio svet
Kada sviram pred punom salom zaboravljam na sve, isključim se i mislim samo na muziku – rekao je naš mladi muzičar

Petar Marić, šesnaestogodišnjak, svetski je juniorski šampion u sviranju klasične harmonike, momak koji je na Svetskom kupu održanom od 18. do 22. oktobra u Askeru, nadomak Osla, veštinom zasenio starije od sebe, a od publike izmamio suze i smeh. Oštra konkurencija na najznačajnijem svetskom takmičenju u sviranju harmonike, 59. po redu, i činjenica da je Petar bio najmlađi od učesnika, učinila je da on i njegov profesor pre takmičenja postave skromniji cilj od onoga koji su ostvarili – samo prolazak u drugu etapu. Marić ne samo da je prošao u drugu rundu, već je u prvoj, svirajući „Fugu” Johana Sebastijana Baha i Anđelisovu kompoziciju pisanu posebno za harmoniku, stekao toliku naklonost destočlanog žirija da ga konkurenti nisu mogli dostići.
– Kada sviram pred punom salom zaboravljam na sve, isključim se, mislim samo na muziku, osećam je i dozvoljavam emocijama da me preplave. Ponekad se rastužim, osetim suze u očima, nekada me obuzme neopisiva radost, ushićenje koje prenosim na slušaoce. Kada završim poslednji ton prepuštam se stvarnosti i aplauzu, publika to oseća – objašnjava Marić zašto ljudi koji ga slušaju nisu ravnodušni.

Ovo je njegovo šesnaesto priznanje za devet godina koliko je posvećen muzici, a u poslednje tri osvajao je samo prva mesta. Finansijsku pomoć dobijao je od Ministarstva finansija, Gradskog sekretarijata za kulturu i Opštine Stari grad, ali su najveći teret, ipak, podneli njegovi roditelji.

– Predstavaljao sam našu zemlju i u Južnoj Koreji, a trenuci koje sam proveo u toj dalekoj zemlji ostaće mi zauvek u sećanju. Harmonika i njen zvuk bili su nepoznati Južnokorejcima, ali je naš nastup snažno uticao na njih, pa su pozornicu, na kojoj sam nastupio sa svojim kolegama, nazvali „Belgrejd stejdž” ili „Beogradska pozornica” – kaže mladi Marić.

Petar, učenik muzičke škole Vojislav Vučković, insistira na razlici između klasične i narodne muzike za harmoniku.

– Izvoditi klasičnu muziku na harmonici je neuporedivo teže, jer je narodna muzika jednostrana i u njoj jedna ruka prati drugu, dok je u „klasici” potrebno svirati potpuno različite i odvojene stvari levom i desnom rukom.

U Srbiji je, ipak, prva asocijacija na harmoniku – narodna muzika. Nedavno je Petrov otac posetio predsednika jedne beogradske opštine kako bi ga obavestio o Marićevom uspehu u Norveškoj. Harmonika koja se za mladog umetnika pravi u Italiji vredi 17 hiljada evra, a majstor koji je izrađuje je spustio cenu na deset hiljada, jer mu je čast da na njegovom instrumentu svira svetski šampion. Gospodin predsednik je bio drugačijeg mišljenja i on je Petrovom ocu, na pitanje mogu li računati na izvesnu finansijsku pomoć pri kupovini vrhunskog instrumenta, odgovorio kako ne mogu, jer nije čuo za harmonikaša Petra, već samo za Bata Kandu.

Borko Pavićević

Izvor: Politika