INTERVJU, Srđan Miletić, glumac

Rambu rastu sise na leđima

Tokom snimanja reklame za "Meridijan banku", nosio sam pancir težak 50 kilograma, bila je neviđena vrućina, a i reditelj je pokušao da isproba koliko sam lud. Mislio je da se neću ošišati na čiroki friz


Srđan Miletić i Rambo Amadeus

Verujem da sam s imitiranjem počeo iz istih razloga iz kojih sam počeo da sviram gitaru: zbog privlačenja pažnje žena

Srđan Miletić je već 17 godina glumac, ali je široj javnosti postao poznat kao debeljko ošišan na čiroki koji s Rambom Amadeusom u reklami za "Meridijan banku" na megdanu ukršta buzdovan. Pre toga, gledali smo ga kao voditelja emisije "Da se naježiš", a on je i jedan od "krivaca" za serijal "Nikad izvini". Ne voli da daje intervjue i priča o sebi jer, kako kaže, "smešno je koliko je prosečan".

Kako ste reagovali i šta ste prvo pomislili kada je Toma Nikolić povodom reklame za "Meridijan banku" rekao da niko neće moći da se podsmeva Marku Kraljeviću kada radikali dođu na vlast?
- Bilo je smešno, naravno. Mora da je Tomi bilo prilično dosadno čim se time bavio. Bitno je da nema ravnodušnih. Tomin komentar je samo doprineo popularnosti kampanje.

Da li su vam radikali možda priredili neke neprijatnosti zbog toga?
- Daleko sam od simpatizera radikalne stranke, ipak, moram da priznam da s njihove strane nekako nema pritisaka. Mislim da dobro primaju satirične opaske na svoj račun. Hvala Bogu, pa se dosta toga promenilo od slučaja s "korom banane" i advokatom Barovićem. Mislim, nadam se da se promenilo.

Šta trenutno radite?
- Bavim se montažom i postprodukcijom jedne male i nepretenciozne TV serije koju smo radili u saradnji s Parking servisom. Zvaće se "Servisarije" i emitovaće je Studio B. Naravno, bilo bi dosadno da nemam još 20 različitih stvari na pameti. Mislim da ću uskoro na nekoj od televizija napraviti emisiju tipa "late night show". Raduje me i rad na kampanji za film "Goocha" Dušana Milića.

Kako ste otkrili da imate dara za imitiranje i da li vas je to nekada u životu koštalo?
- Verujem da sam s imitiranjem počeo iz istih razloga iz kojih sam počeo da sviram i gitaru. Zbog žena i privlačenja njihove pažnje. Prvo imitiraš okolinu, drugare iz škole, profesore. Onda te uhvate pundravci pa kreneš na političare. Posle odustaneš od žena i baciš se na čisto zezanje s ekipom. Onda neko dođe i ponudi ti lovu za to.

Iako iza sebe imate dugogodišnju karijeru, javnost je počela da se interesuje za vas odnedavno jer, izgleda, ne volite da se eksponirate. Zašto? Zar popularnost ne prija?
- Definitivno spadam u stariju školu u ovom poslu. Nikada nisam razmišljao o tome da se eksponiram više nego što trenutna situacija u poslu to nalaže. Posao je ionako javan pa što bih u njega mešao i svoj privatni život. Recimo, na početku karijere imao sam priliku da radim u kabareu Laneta Gutovića. Ako se za nekog može reći da je popularan, onda je to bio i ostao on. Jedina korist koju od te njegove popularnosti pamtim jeste ta što ponekad nismo plaćali putarinu. Uglavnom se sve svodilo na to da ga gomile ljudi mrcvare gde stignu. Posle tog iskustva, popularnost mi nije izgledala privlačna. Smeta mi, ipak, činjenica da je zbog projekata za televiziju 17 godina moje karijere u pozorištu ostalo zaboravljeno. Ipak, još nosim dres "Ateljea 212". Uostalom, mediji su podelili glumce na dve vrste: glumce iz posla i glumce iz novina - to su oni za koje uvek znate šta su ili pod šta su legli, ali nemate pojma šta rade. Glumicama je tu čak i teže. Mediji se slabo zanimaju za one koji istinski rade svoj posao, ali su neki dobili svoju rubriku u novinama tipa "Sinoć sam bila tu i tu, s tim i tim". Užas!

Kako je bilo sarađivati s Rambom na snimanju reklame za "Meridijan banku"?
- Rambo je jedan od najinteligentnijih ljudi koje poznajem, pronicljiv, duhovit. On je od sprdnje napravio koncept koji je često imao više satire nego dubokoumni pokušaji nas drugih. Uz to je i zaradio neke pare na tome. Blago njemu! Mada, mislim da ga drma kriza srednjih godina. Mislim da mu čak rastu sise. I to na leđima. Nadam se da ćemo uskoro zajedno da napravimo neku zajebanciju.

Šta je bilo najzanimljivije tokom snimanja?
- Najzanimljiviji su uvek ljudi s kojima sarađujem. Onda je tu i pancir težak 50 kilograma, neviđena vrućina i pokušaj reditelja Vase Nikitovića da isproba koliko sam lud. Mislio je da se neću ošišati na čiroki friz. Nadam se da ne veruje da je on uspeo da me isprovocira da to uradim. Sve u svemu - lepo smo radili.

Snimate reklame. Da li je novac glavni motiv ili i kreativnost? I može li jedan glumac dobro da zaradi?
- Ne snimam video reklame toliko često kao audio reklame. Kreativnost jeste motiv, ali ni novac ne zaostaje kao motivacija. Pogotovo što dosta reklama i sam smišljam.

Da li je tokom snimanja serijala "Nikad izvini" bilo nekih intervencija ili pritisaka s vrha i ko se sve od političara ljutio?
- Možda sam na kraju bio najeksponiraniji član ekipe, ali su pritiske uglavnom morali da podnesu producenti i emiter. Po starom srpskom običaju, niko ne dira glupe glumce, a da su se političari ljutili - ljutili su se. Trebalo bi ipak znati da u Srbiji i danas, kada čuju da dolaze glumci, svi odmah sklone ćerke, živinu i veš s konopaca. Mada, kakva je frka, opet ćemo krasti kokoške.

Koja vam je omiljena uloga?
- Gospodin Smit u Joneskovoj "Ćelavoj pevačici". Čisto iživljavanje na sceni, ali je sala dve godine bila puna. To je uspeh ako se ima u vidu da je to bila ispitna predstava treće godine režije. Režirala ju je moja možda jedina preostala drugarica s Akademije: Alisa Stojanović.

Nadrkani debeljko

Recite nam nešto o svom privatnom životu, kako biste sebe opisali?
- Imam utisak da mi je život kao život stare češke komedije. Mislim da je smešno koliko sam prosečan.

Koji je vaš tip žene?
- Mišel Fajfer s mozgom Marije Kiri i mojim smislom za humor.

U jednom intervjuu ste rekli da nikada niste bili neki frajer, da li se žene više interesuju za vas otkako ste popularniji?
- Ne primećujem porast popularnosti. U mojoj ulici me znaju od detinjstva, a nekako mi je najviše stalo da oni dobro misle o meni. Kuda god da krenem, na kraju moram da se vratim tu. Šta ti vredi da dobiješ Oskara ako te komšije gledaju ispod oka. Žene se, kao i do sada, za mene interesuju koliko i za bilo kog drugog prosečnog nadrkanog debeljka. Dakle - malo. Trudim se da im uzvratim istom merom. Koristim priliku da ih obavestim da sam skinuo 12 kilograma, ali sad ja neću! Ja hoću - kad ja hoću! Posebno je lepo što više ne moram ako neću!

Izvor: Press