Старац Клеопа у одељку
Савременици о вечним питањима,
књиге ''Господ није створио смрт''
зборник текстова.

Рећићу неколико рећи о паклу. Толико сте пута чули реч пакао у Богом надахнутом Јеванђељу, у Светом Писму, у учењима Светих Отаца, и у предању Православне Цркве. Али да ли сте себи икада поставили питање шта је пакао?

Шта је пакао? Да знате да је пакао царство смрти: пакао је оно место где се муче, по правди Божијој, ђаволи и сви они што наљутише Бога, чинивши по својој вољи на овом свету.

Пакао је царство ђавола, чија је копија очајање; где је прозор – мрак; сто – велики смрад; јело је – глад, пиће је – жеђ, сат је – плач, постељина – пламен, ред је неред преко нереда те страшне провалије. Али, знате ли колико је врста мука у паклу? Девет врста мука је у паклу и све су вечите и врло тешке.
Наставак
http://www.bsn.org.yu/index.php?id=prl/018

E pa aj opet:

"Шта је пакао? Да знате да је пакао царство смрти: пакао је оно место где се муче, [b][/b][u][/u]по правди Божијој, ђаволи и сви они што наљутише Бога, чинивши по својој вољи на овом свету."

treba li ovo komentarisati!!!

Devet vrsta muka, obzirom da teoretisemo o telu i duhu (dusi), posle smrti smrtnog tela, pretpostavljam da se crvi goste telom a da je dusa ta koja ide na mucenje. Ponovo se potvrdjuje moja teza o starom perverznjaku koji voli sado-mazo igre. Znaci dusa ide na mucenje u Pakao, ja kao glupi ateista svhatih da je pakao pod upravom gospodina djavola (vraga, sotone...). Kako to da me Bog predobri salje u djavolovu ispostavu na mucenje zbog stvari koje zgresih njemu?
Ako je moj duh ili dusa u stvari deo bozijeg u meni, kako on onda salje deo sebe na mucenje, ili se vracamo opet na sado-mazo?
I na kraju ako je duh ili dusa, kakva vrsta energije, kako ce me muciti strpace me u kineske baterije od 1,5 volt?

Зар је твој Бог толико осветољубив? 

Ти кажеш - довољно је покајати се - а ја питам: па ко је та будала да пусти да га муче вечно и он да се не покаје? Па има ли такве особе? 

@ odin2004

Previse ozbiljno shvatas bibliske price, zato se u tebi i pojavilo toliko pitanja. Na te price treba da gledas kao na alegoricnu sliku na kojoj treba da nadjes smisla i zacenja. Cesto nas nasa ogranicenost sputava da to i uradimo.


@ Reloader

Na tebe se isto ovo odnosi. Predpostavljam da volis Njegosova djela ? E on je bio velemajstor za prikaz algorije, citavi njegovi stihovi bili su prozeti tom stilskom figurom i sve je skoro trebalo tumaciti. Na taj nacin je i biblija nastala, jer je morala biti pisana jezikom vremena u kom je nastala, a to je i postignuto ovom stilskom figurom.

@ magic master

Pa mislim da bi bibliju pre trebalo uzeti kao istorisku citanku nego kao spev. I hvala ti sto mi ukazujes na moju ogranicenost. Ali akom primecujes i moja su pitanja alegoriski postavljena, i nije mi problem da nadjem ni smisao a ni znacenje u bibliji ali to ne znaci da cu se i sloziti sa tim.

Ali kako to da biblija cas ima alegorijsko a cas direktno znacenje, ili mozda mi tumacimo kako nama odgovara da odbranimo neke stavove.

nemam sta da ti kazem nego da pokusas da istumacis nesto, pa ces sam naci odgovore na masu pitanja

Ма јок бре, никако, то је опасно! Боље да нађе неког "тумача" 

Малоумна публика може да слуша демагошка тумачења хришћанских попова поводом »светости« и »величанствености«, али све се може различито тумачити. Тумачења – то су начини варања. Могу се смислити стотине таквих тумачења и зашто у та тумачења веровати? Која од тих тумачења су лажна, а која права? Где су критеријуми? Можеш тумачити шта хоћеш и како хоћеш, али факт остаје факт.

Задатак те лудорије је да вас натера да верујете у то, да ви ништа не разумете, и ви треба да верујете у оно, што вам говоре »специјалисти«. Ако приђете попу са питањем о неком хришћанском апсурду, он ће вам рећи: »Ви још ништа не разумете. То је још ван вашег схватања. Треба више веровати, сине мој, више веровати и до вас ће доћи«.

Тумачење – то је најраширенија метода. Разумни попови схватају, да је у свим »светим« књигама сакуљено са свих страна мноштво свакаквог разноврсног материјала, укључујући глупости и апсурде. Те књиге су писане одавно, сортиране, преписиване и »чешљане«. У прошлости обични људи су били мање писмени и више простодушни, зато су њима те књиге после последњих »чешљања« одговарале.
   Данас би све то требало поново преписати мало паметније (али како све то зачешљати, код свих богослова су различита мишљења), али све те Библије су издате у тако великом тиражу. Шта радити? Тумачити! То јест, написано је А, тумачи га као Б или Ц, и све ће бити нормално. Одмах се убијају два зеца: прво, од било ког текста се може протумачити сасвим други; друго, одмах се појављује нови, добро плаћени послић – тумачење и појављује се потреба за професионалним кадровима – тумачима. Тумачи, и без посла нећеш остати, и од глади нећеш умрети.
   Изванредно јефтина метода – тумачење, срачуната је за малоумне. У обичном говору то се назива »вући за нос«. Чим се попови сударе са нерешивим проблемом, они тврде да не треба схватати тако, како је написано у »светим« књигама – црно на бело, већ сасвим другачије. Ето тако, онда препишите те ваше луде »свете« књиге, у којима ништа није написано тако, како треба схватити, у друге паметне »свете« књиге, у којима је све написано црно на бело, управо тако, како треба схватити, а те старе књиге избаците на сметлиште.
   Добрим књигама није потребно тумачење, њих треба лако да чита и разуме десетогодишње дете. Дајте нам ту добру Библију. Где је она? Али попови никако не могу коначно да се договоре око тога, шта и како треба тумачити. Колико тумача – толико и мишљења. Па и немогуће је сву ту хришћанску бесмислицу очешљати тако да се добије нешто разумно. И тако остаје – у »светим« књигама је написано једно, а схватати треба сасвим друго.
   Тумачити Библију веома је лако још и зато, што се свака лаж не подноси сама у чистом виду, већ се меша са истином. Тако да, узевши са једне странице Библије »не укради«, лако ћете не другој страници наћи »не судите, да не бисте били суђени«. Све је смишљено.
   Када Ви, разговарајући са хришћанином, кажете да он пије људску крв и једе људско тело за време причешћа, онда ће он у почетку дуго треперити очима, а затим ће покушати да нађе тумачење које оправдава тај сатански чин.Ако му неко смисли некакво позитивно тумачење тог људождерства, онда ће се исусовац умирити. Али он и не размишља да могу да постоје и сасвим друга тумачења те чињенице пијења крви и једења људског тела. О томе исусовац није способан да мисли, његов мозак је програмиран не за мишљење, већ за веру.
   Када чујеш те разговоре о томе, да је Библија шифрована, да су јој потребна тумачења, да је она доступна посвећенима, природно је питати: »Момци, зашто сте Ви ту књигу за избране издали у многомилионским тиражима? Ви је оставите за такве паметне, као што сте Ви, једно 500 комада, а нама дајте да прочитамо дешифровану. Где је та дешифрована Библија? Покажите нам је. Издајте њу у многим тиражима«.

Лаж се увек камуфлира истином, не истурује се споља, и лажне идеје ко бајаги уопште нису главне, већ другостепене. Нека буде 70% истине, а 30% лажи. Није им ни жао, само да истина помогне да се у њено паковање затвори лаж. И најглавније, да Вас праведна информација не побуђује да радите нешто, што очигледно не одговара пропагатору, који Вас програмира, и његовим господарима, већ да вас тиха лажна информација побуђује на неко понашање, које одговара екипи пропагатора.
   Тако и у »светом« Старом и Новом Завету Библије немају све идеје бесмислен и лажни карактер. Кад би те књиге садржале само такву информацију, оне не би биле добро информационо оружје. Зато у Библији постоји мноштво добрих и мудрих мисли, позајмљених, узгред, потпуно из многобожачких религија. Као резултат тога на сваку критику лажних хришћанских доктрина писмен поп може одмат лако да извуче из »светих писама« некакве супротне мисли и, покренувши дискусију, да надбрбља било коју критику. Ето зашто је у »светим« књигама на једној страници написано – »бело«, на другој страници – »црно«, а већ на следећој страници је написано – »зелено«.

Иначе:

IDEJA HRIŠĆANSKOG RAJA I PAKLA

   Prema hrišćanstvu čovek živi na zemlji svega jedanput i posle zemaljske smrti dospeva u večiti raj ili pakao. Ideja dolaska rano ili kasnije u nekakva vremenski beskonačna stacionarna stanja (raj, pakao) jednaka je ideji potpune smrti. Jer šta je to život? To je stalna smena stanja, to je nešto što ima početak i kraj. Čime se čovek bavi u raju? Dobija zadovoljstvo od nečeg, recimo, od blizine Boga ili od Božije ljubavi. Ali to se ne odvija jedan dan, jednu godinu, jedan milenijum, već večito. Beskonačno jedno isto – dobijaš zadovoljstvo od nečega. Nikakvih patnji, preživljavanja, strahova, borbe, prelaska u druge svetove, ništa. Jedno isto, večito. Nema smene stanja, nema smrti u tom svetu, nema nikakve principijelne dinamike. Večito mrtvilo. To nije život čoveka, to je močvara. Kakav je cilj i smisao života u raju? Život u raju je besciljni i besmislen.
   U paklu je isto tako. Vremenski beskonačna mučenja. Koji je smisao u njima? Zašto su hrišćanskom Bogu potrebni večiti pakao i večita mučenja? U tome nema smisla.
   Ideja hrišćanskog pakla zapanjuje svojom glupošću. Sa jedne strane, hrišćani jasno razdvajaju telo čoveka i njegovu dušu. I tvrde da je duša čoveka, za razliku od tela, nematerijalna. I tu pričaju basne o tome da u paklu grešnike đavoli peku na tiganju, kuvaju u kipućem kotlu, u plamenu vatre i t.d. Glupo do nepristojnosti. Jer umirući čovek se rastaje od fizičkog tela, ostaje samo duša, a ako ona nije materijalna, onda ona ne može da oseća patnje od nekakvih fizičkih procesa tipa pečenja na tiganju.
   Očigledno je da su svi nepristojni opisi života u hrišćanskom paklu sračunati za ljude sa primitivnom maštom i iamju jedan jedini cilj – da uplaše čoveka koji živi na zemlji.
   A i zašto bi čovek težio ka hrišćanskom raju? Pa čovek je jednom već bio u tom raju, i jevrejski bog ga je otud isterao, isterao nepravedno i nemilosrdno. Znači, može opet da ga istera ni za šta. Ako pojedeš neku pogrešnu jabuku kod njega – »dobri« bog te uhvati za šiju i izbaci.
   Kad bi raj i pakao bili privremena pristaništa čoveka, onda bi u tome mogao biti neki smisao. U slučaju vremenske beskonačnosti pakla i raja gubi se smisao.
   Mnogobožačka ideja višekratnog života, pretvaranja (reinkarnacije) i prelaza iz jednog sveta u drugi ne samo da je pametnija već je i interesantnija od hrišćanskog beskonačnog raja i pakla. Onaj ko se ozbiljno bavi jogom, može se uveriti u istinost te ideje na sopstvenom iskustvu.

ja bih ti posavjetovao da se ne krijes iza tudjih tekstova, nego da sam napises nesto i tek onda ces vidjeti koliko si zapravo nevjest i koliko su ti ti tekstovi isprali zdravu pamet.

Reloader
Мени говориш да преписујем и да се кријем иза светаца што ја и не оспоравам.Ја се на њих позивам зато што сматрам да су бољи од мене.А заштоп се ти позиваш на неке.А ова земља би могла бити рај,само када би се ми поправили и неби нон стоп јели ту јабуку.Ми можда и јсмо у рају само што смо од њега направили пакао одсуством од Бога.Кад би се сви Богу вратили послао би рај.