Država digla ruke od vozova i pruga
Prosek samo 44 kilometra na sat

Slika „Železnica Srbije“, nekadašnjeg ŽTP-a, sa vozovima starim i po 40 godina koji u proseku kasne 45 minuta, sve je sumornija. U ovom preduzeću ne računaju da će se nešto uskoro promeniti jer je za poslednjih šest godina država u srpsku železnicu uložila svega 100 do 150 miliona evra, a ŽTP nije obuhvaćen ni Nacionalnim investicionim fondom, što sve govori da je država gotovo digla ruke od ŽTP-a, kaže izvor „Blica“ u „Železnicama Srbije“.

Da li je država digla ruke od ŽTP-a? Mnogi sumorni podaci kao da upućuju na taj zaključak. Čak 90 odsto pruga bi trebalo da bude hitno remontovano, a vozna sredstva ŽTP-a, u šta spadaju lokomotive i vagoni, u proseku su stari od 25 do 30 godina, a pojedini šinobusi stari su i po 40 godina.

Svaka država godišnje treba da obnovi minimum deset odsto pruga i da za deset godina ima potpuno obnovljene pruge, posle čega se proces rekonstrukcija pruga nastavlja - deset odsto godišnje.

- U našoj zemlji koja bez Kosova ima 3.400 kilometara pruga (sa južnom srpskom pokrajinom 3.900 kilometara), za poslednjih pet godina obnovljeno je svega 70-80 kilometara pruga, a trebalo je da godišnje bude rekonstruisano minimum 340 kilometara godišnje - navodi izvor „Blica“ u ŽTP-u.

Prosečna brzina srpskih „brzih“ vozova je 44 kilometara na sat. Primera radi, u susednoj Hrvatskoj prosečna brzina je 86 kilometara na sat. U proseku, na međunarodnim linijama voz u našoj zemlji kasni 29 minuta, dok na domaćim linijama kašnjenja su u proseku 45 minuta.

- Gotovo na svim destinacijama imamo lagane vožnje prugama. Reč je o vožnji od 10 kilometara na sat na prugama koje su u totalno lošem stanju, a sve zbog bezbednosti putnika. Ipak, moramo da kažemo da su naše pruge i pored takvog stanja sigurne, jer iz predostrožnosti, lagane vožnje imamo tamo gde možda i ne bi trebalo da vozimo polako. Zbog ovakvih vožnji česta su kašnjenja - iznose u ŽTP-u.

Dugovanja ŽTP-a po raznim kreditima, od kojih su neki uzeti i pre 30 godina, dostižu 400 miliona evra, a sa dugovanjima „Železnica Srbije“ koja je preuzela država penju se na čitavih 600 miliona evra, što jako opterećuje poslovanje železnice.

Da u ŽTP-u nije sve tako sumorno govori podatak da dok kvalitet putničkog saobraćaj opada, dotle vrednost prevezene robe u transportnom saobraćaju poslednjih godina raste i od 25 do 30 odsto godišnje.

- Železnica ima svoju opravdanu namenu, a da bi normalno funkcionisala i bila u normalnom stanju, potrebno je uložiti oko 2,5 milijardi evra i minimum četiri godine rada na rekonstrukciji vozova i pruga - navode u „Železnicama Srbije“.

Miroslava Cvejić

Izvor: Blic