Očekujete li da vas poslodavac "nagradi kovertom" uoči novogodišnjih praznika
O trinaestoj plati samo sanjamo,
a desetu čekamo
U državnim firmama to se zove bonus ili nagrada, a u stranim predstavništvima - božićni dodatak, ali za većinu običnih smrtnika to je samo sića koju, uglavnom, i ne dobiju

BEOGRAD - Na pitanje da li radnicima daje trinaestu platu, omaleni Rom, za koga je nekoliko žena prodavalo kinesku trikotažu na Zelenom vencu, samouvereno je klimnuo glavom i odrešito rekao: "Primamo, kako da ne. Mi ih finansiramo s parama - kome treba." Kolika je ta plata nismo saznali jer baš u tom trenutku dežurni špijun zavika: Inspekcija, i svi radnici ovog privatnog trgovinskog lanca napustiše radna mesta.

Iako smo već četiri godine van staza socijalizma, običaj davanja plate pride na kraju godine još se nije zapatio. U spremanju trinaeste koverte prednjače strane firme i predstavništva koje su ovaj božićni običaj prenele i u Srbiju. Doduše, stranci koji su ovde duže ukinuli su ovaj izdatak - tek da ne štrče među lokalnim firmama.

Mada ima državnih preduzeća koja polako uvode institut trinaeste plate (ali isključivo kao bonuse i nagrade), zaposleni u domaćim firmama kažu da su srećni ako prime i svih dvanaest. Neki od njih su u debelom "platnom" minusu već godinama. Radnik građevinske kuće "Novi autoput" kaže da nije dobio kovertu čitava 43 meseca. Na pomen trinaeste plate, od srca se nasmejao.
   
      

Dodatne pare - poslovna tajna

Najjače firme u zemlji izdatak za trinaestu platu uglavnom proglašavaju poslovnom tajnom. U "Mobtelu" i "Komtrejdu"nisu bili raspoloženi da otkriju svoje namere, dok u "Delta sportu" tvrde da primenjuju stimulativniji metod - nagrađuju radnike tokom cele godine kroz varijabile i nagrade. Jedino su u "Koka-Koli" otvoreno rekli da svim zaposlenima krajem decembra sleduje trinaesta plata.
- Isplata još jedne zarade nije ugovorna obaveza naše firme. U slučaju pozitivnog poslovanja, uprava donosi odluku o još jednoj plati koja se oporezuje kao i svaka zarada - kaže za Glas pi-ar "Koka-Kole" Sanda Parezanović.
      
      
      
   

U ovo pretpraznično vreme upit o trinaestoj plati u centru Beograda, svakako, nikog nije ostavio ravnodušnim. Najčešća reakcija bila je ukočen pogled i ponovljeno pitanje, grlen smeh ili podozrivo osvrtanje na skrivenu kameru koja se sigurno krije iza leđa reportera. U nizu privatnih radnji, pekara, butika, knjižara, apoteka, državnih institucija i preduzeća - odmahuju rukom uz kratak odgovor: Nema para, ima zime.

- Prošle godine smo dobro poslovali i dali radnicima trinaestu platu u vidu nagrada, na predlog knjigovođe kako bismo izbegli oporezivanje - 70 odsto na platu. Ove godine smo na nuli, tako da od podele dobiti nema ništa - kaže za Glas Ana, vlasnica jedne privatne radionice.

Dok vremešna, krupna žena za tezgom kuka kako je danas potpuno isto da li je praznik ili nepraznik - para niko nema, dobrostojeća penzionerka kaže da je "u njeno vreme, dok je radila u opštini, uvek bilo trinaeste plate". I da se baš tako onomad zvala, a regres su bile pare za godišnji odmor.

To je davno zaboravljena tema, jednoglasni su oni koji privređuju u prosveti, vojsci i policiji. Po buticima rezignirano komentarišu: A kome zbog toga da se žalimo? Vodovodu? U privatnoj kozmetičarskoj radnji i privatnoj prodavnici cipela samo su uzdahnuli: Ne diraj nas u platu!
   
      

Obradovaće nas ako dobijemo ono što smo zaradili

Živko Svilarević, grafičar, zaposlen u Skupštinskoj zajednici Srbije i Crne Gore:
- Trinaestu platu nikada nismo dobijali, a već 31 godinu radim na istom radnom mestu. Mi smo na budžetu, platu primamo sa mesec dana zaostatka.
Anđelka Radosavljević, daktilograf u opštini Palilula:
- Posle mnogo godina na ovom radnom mestu mogu reći da nikada nismo dobili tu bonus platu. Ne očekujemo ni sada. Na svu sreću, primanja su nam redovna, jedino što su mala.
Vladimir Trnavčević, do skoro radio u "Krmivoproduktu", sada čeka novi posao:
- Nikada nisam dobio trinaestu platu, a verujte i ne poznajem nikoga ko je imao takvu sreću. Pošto sam trenutno nezaposlen, nisam najbolji sagovornik.
Ljiljana Milanković, tapetar za opremu dekoracije u Ateljeu 212, radi honorarno:
- Zna se kakvo je stanje u kulturi, pa shodno tome, naravno da ne postoji ni trinaesta plata. Nekada je to bio regres i topli obrok, sada više ni toga nema.
Milana Zarić, harfista u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu:
- Radim od skoro, a plata kasni već mesec dana. Čisto sumnjam da će zaposleni u našem pozorištu dobiti išta više od redovnog jer niko to i ne pominje.
Zorica Kostić, profesor u Trgovačkoj školi:
- Trinaesta plata? Ne, ranije je to bio regres. Sada imamo najavu da ćemo do Nove godine van redovne plate nešto dobiti, ali se još ne zna tačno ni šta je to ni koliko će biti.
      
      
      
   

Tanja Kaluđerović