Vreme je za vino   

Takozvani Kajzerštul nalazi se u jugozapadnom delu Nemačke, nadomak Švarcvalda. Vulkanskog je porekla, a istovremeno i najsunčaniji deo Nemačke. Brdski predeo je pravo mesto za sve ljubitelje cveća i životinja. Ovaj kraj nije primamljiv samo u jesen, kada je berba grožđa, već i tokom leta gosti, pogotovo ljubitelji prirode, na nov način doživljavaju ovaj deo Nemačke. To pokazuje i podatak da se tu može naći ni manje ni više nego tačno 36 različitih vrsta orhideja.

Ko putuje u Kajzerštul, delom to čini i iz ljubavi prema vinogradarstvu. Najtopliji deo Nemačke najpoznatiji je po svojim izuzetnim vinogradima. U vreme berbe, u septembru i oktobru, pomoć je dobrodošla. To je i dobra prilika za goste da aktivno učestvuju u berbi bilo da je to pomoć u vinogradu, u vođenju vinskog podruma s probama vina ili u šetnjama vinogradima u pratnji vodiča. Nemački vinogradari imaju običaj da do oktobra svakog vikenda organizuju takozvane otvorene vinske podrume, gde može da se proba vino. Za kulinarstvo Kajzerštula tipični su valjušci, slani kolač s crnim lukom i divljač s crnim i belim vinom.

Usred velikih vinograda smestila su se romantična sela. Ovu plodnu teritoriju deli oko 5.000 vinograda na kojima se proizvode izvanredna visokokvalitetna crna i bela vina. Ukoliko vas put nanese u zapadni deo Nemačke, obavezno posetite jedan od mnogobrojnih vinskih podruma, a flaša crvenog ili belog ovdašnjeg vina biće pravi poklon za vaše najmilije.

U svakom manjem mestu u oblasti "carske stolice" vide se table koje ukazuju na to da tu može da se proba vino. Slikovito mestašce Burkhajm je idealno mesto za odmor. Srednjovekovna lepota istaknuta je ulicama koje su popločane kamenom, kao i onim uskim, koje povezuju gornji i središnji deo grada. Berači grožđa imaju pune ruke posla u jesen. Samo najbolje grožđe iz sorti sivi i beli burgundac, traminac i kasni burgundac završavaju u buradima. Visoko iznad Brajzaha smešten je manastir svetog Stefana. U njemu je crkva čija je gradnja počela u 12. veku i u kome se nalazi čuveni oltar.

Prostrane terase zapadne Nemačke na kojima je zasađena vinova loza pozivaju na opuštenu jesenju šetnju.

Hmmm... zanimljiva pricica, i svakako region za posetiti ...

 Oblik čaše je od velikog značaja za uživanje u vinu jer ne može svako vino ispoljiti sve svoje arome u bilo kojoj čaši. Dobra čaša ne može od jeftinog vina načiniti vrhunsko, ali može, kako ističu eksperti, povećati užitak ispijanja boce osrednje cene. U stara vremena bogati i moćni ljudi su vino pili iz velikih ukrašenih pehara, dok se danas zaljubljenici u to piće uzdaju u lake, tanke čaše, koje, kako oni ističu, pojačavaju kvalitete vina. „Zidovi čaše treba da budu tanki”, savetuje Ernst Bojšer iz nemačkog Instituta za vino. „Svako nesvesno pije pažljivije iz takve čaše”, objašnjava on. Još jedan razlog za odabir tanke čaše je taj što debela čaša prenosi svoju toplotu na vino, a to, u slučaju rashlađenog „rizlinga”, nije poželjno. Vinska čaša takođe ne treba da bude šira oko ivice, inače će aroma vina iščiliti, naglašava Bojšer. Dobra vinska čaša sužava se prema vrhu tako da se aroma vina može koncentrisati i lakše se može omirisati. Miris igra važnu ulogu u ispijanju vina. „Najveći deo onog što smatramo da osetimo čulom ukusa, mi, u stvari, doživljavamo čulom mirisa”, objašnjava Bojšer.

Kompanije koje proizvode vinske čaše razvile su brojne varijacije koje odgovaraju različitim vrstama vina. Oni koji vino piju povremeno ne treba da brinu - sve što je njima potrebno jesu četiri standardne čaše da bi u potpunosti uživali u vinu.

Dve vrste čaša za belo vino, jedna za crno i jedna za šampanjac treba da se nađu u svakom domaćinstvu, precizirao je stručnjak za vino Kristijan Frens iz Kelna.

Prema njegovim rečima, jako belo vino, na primer „šardone” iz Burgundije, treba služiti u velikim čašama u obliku lale. Lakše belo vino trebalo bi pak služiti iz manjih čaša „kako bi njegova delikatna struktura mogla biti na pravi način prezentirana”. Velike, visoke čaše najbolje odgovaraju crnom vinu.

„Aromi crnog vina potrebno je nešto više prostora”, objašnjava Bojšer.

Takva čaša treba da ima obim od osam do 10 centimetara u svom najširem delu. Dobar primer za takvu čašu je čaša „Bordo”. Dužina nožice je, takođe, od značaja. Dobro izbalansirana čaša omogućava vinu da bolje kruži u čaši.

Dobra čaša za šampanjac je uska i sužava se prema vrhu. Loptaste čaše za penušavo vino nisu više u modi, podseća Frens. Na dnu frulaste čaše za šampanjac mora se nalaziti tačkica veličine glave čiode, utisnuta u staklo, na kojoj se oslobađa ugljen-dioksid u obliku mehurića koji se kao stub dižu ka površini, napomenuo je Frens.

Sem ta četiri glavna tipa vinskih čaša, postoji još niz drugih oblika i veličina.

Svi proizvođači dobrih čaša prave serije u saradnji sa stručnjacima za služenje vina. Često se dizajniraju specijalne čaše za svaku vrstu vina.

„Teoretski, u svojoj vitrini možete imati do 60 različitih čaša”, ukazuje stručnjak za kulturu serviranja jela i predmeta za domaćinstvo Eva Bart-Gilhaus.

Pri pripremi za serviranje vina treba imati na umu da čak i lepa i elegantna čaša može pokvariti ukus vina ukoliko sadrži i trunku tečnosti za pranje ili ako je uvukla miris ormara, do čega može doći ako čaše dugo stoje u ormaru neupotrebljene, napominje Bojšer. On u tom slučaju predlaže da se isperu čistom vodom pre upotrebe ili da se u njima promućka malo vina pre nego što se sipa.

„Probajte sami i uporedite”, predlaže Bojšer. „Vino će imati sasvim drugi ukus”. izvor Tanjug