Reporter „Blica“ na mestu eksplozije i sa građanima Paraćina
Skladište čuva samo vučjak

PARAĆIN - Karađorđevo brdo i skladište vojnog eksploziva posle eksplozije odavali su juče užasnu sliku. Reporter „Blica“ je na putu do skladišta, do mesta eksplozije, video okolinu zasutu gelerima, neeksplodiranim minama i kamenjem, kao i ugljenisanom zemljom. Samo skladište vojnog eksploziva je uništeno od velikih detonacija, a krater, gde se dogodila eksplozija, širok je 30 a dubok 10 metara. Oko kratera u prečniku od 100 metara nalazi se na desetine neeksplodiranih mina za minobacače, raketne bacače i projektila za haubice.

U skladištu nema ni vojnika ni policije. Ekipa „Blica“ je jedino zatekla psa čuvara koji verno čuva skladište. Vučjak praktično nije ni reagovao na prisustvo ljudi, delovao je dezorijentisano. Ograda skladišta je od siline detonacija polomljena, okolna šuma izgleda kao da je pokošena i u prečniku od 500 metara u obližnjem naselju nema stanovnika. Nulta tačka detonacije i krater izgledaju apokaliptično. Gomile zemlje, betona i kamena, pomešani sa eksplodiranim i neeksplodiranim minama, deluju preteće i zastrašujuće.

Naselje 7. juli nalazi se pored skladišta vojnog oružja i ono je pretrpelo najveću štetu prilikom eksplozija u skladištu. Oko 120 stanovnika tog naselja čine izbeglice i socijalno ugrožena lica, koji su proteklog dana bili raseljeni, ali oni se posle stišavanja eksplozija polako vraćaju u svoje domove.

Prema rečima Anđelke Stojaković, koja još oseća psihičke posledice eksplozija u vojnom skladištu, sreća u nesreći je da niko nije poginuo od meštana tog naselja. Kuće su uništene, stanovi razbijeni, stakla na prozorima zgrada gotovo da i nema.

Ivana Rakonjić juče se vratila u svoj stan da ga obiđe i da pokupi stvari koje su joj potrebne za ličnu higijenu, kaže da je pobegla glavom bez obzira kada je počela eksplozija i da ne želi više da se vrati u to naselje dok se situacija ne smiri. Izbeglica iz RS Gorica Jakovljević tužno konstatuje da nesreća ide na siromašne ljude i da očekuje pomoć u ovom trenutku od bilo koga. Ona navodi da nije mogla da dobije pomoć jer je za to trebalo sići do grada, a kako su u tom trenutku detonacije još trajale, nije smela na opasan put.

Inače, požar u skladištu je lokalizovan, ali još nema pristupa tom terenu zbog opasnosti od eventualno novih eksplozija. Inženjerijske i pirotehničke ekipe izašle su juče na teren i čiste autoput od razbacanih eksplozivnih materijala.

Pretprošla noć je protekla mirno, bez detonacija, a grad ima vode, struje, rade telefoni i uredno je snabdevanje životnim namirnicama.

Crveni krst u Paraćinu podelio je juče 1.450 metara plastične folije za prozore i 300 metara armirane folije za postavljanje na krovove kuća građanima i firmama čiji su objekti oštećeni.

I. I.

    Stakloresci i tišina

    PARAĆIN - Noć posle eksplozije vojnog skladišta eksploziva u Paraćinu protekla je mirno, tačnije neprirodno mirno. Prazne ulice, tek poneki prolaznik koji žuri kući. Automobila gotovo da i nije bilo. Policija na svakom koraku, marice parkirane za svaki slučaj. Brinu o redu i miru, ulivaju poverenje građanima.

    Najtraženiji u Paraćinu pretprošle noći bili su stakloresci. U radnji Dragiše Jevtića oko 22 časa zatekli smo redove građana koji čekaju od ranog jutra da im se zastakle prozori. Dragiša navodi da sa pet radnika daje sve od sebe, ali, nažalost, ne mogu da stignu da zastakle sve prozore za jednu noć.

    - Ima posla za još dva dana. Nažalost, povod je tragičan. Trudimo se da završimo, međutim, prebukirani smo. Eto, radimo i u radnji i na trotoaru. Roba stoji po ulici, ali što se tiče posla, na ovakav način i pod ovim uslovima nam ne treba. Mnogi nas zavitlavaju, kažu, blago vama, što nije u redu. Staklo imamo, ali, nažalost, niko nam nije pomogao u repromaterijalu, da ljudima izađemo u susret i jeftinije naplatimo. U proseku nema manje štete na prozorima od 2.000 dinara, a to je mnogo za naš narod - objašnjava Jevtić.

    Pored polupane robne kuće u centru grupa prijatelja.

    - Već nekoliko sati nije bilo novih eksplozija i mislim da će narod moći mirno da spava. Ali uvek ima rezerve, a ona je u ovom slučaju velika. Ne može da bude baš kao prošle noći, ali i još jedna eksplozija bila bi previše. Osim eksplozije u skladištu, nekoliko haubičkih projektila palo je u okolna sela. Snim’o sam ih fotoaparatom. Granate su oko 1,2 metra u zemlji pod uglom od 45 stepeni. Nisu bile tempirane, pa su izbegnute tragične posledice - ističe Slobodan Jelisavčić.

    Nervoza i strepnja su se uvukli u sve porodice. Deca su u prvom planu, jer ih treba što dalje držati od strašnih informacija sa medija i stresa koji preživljavaju.

    - Strah i nepoverenje su se uvukli u nas. Ne znam kako ću provesti ostatak noći. Svi smo uz televizore, gledamo kroz ekran, a ništa ne čujemo i ne vidimo. Okupljamo se po stanovima, tako nam je lakše u grupi. Bodrimo se da istrajemo. Ali svašta se priča: kako je ostalo još bombi i da će one eksplodirati za 72 sata. Evakuisali smo porodicu u selo - priča Rajka Rakić.

    Hladno je napolju, hladno je unutra, ali najviše hladno oko srca.

    I.I.


Izvor: Blic

Haubički projektili leteli na sve strane
Planulo 1,2 miliona metaka!

NIŠ - Požar u vojnom skladištu municije nadomak Paraćina, koje je eksplodiralo, izbio je najverovatnije među sanducima sa avionskom municijom koji su zbog nedostatka prostora u magacinu čuvani na otvorenom prostoru, saznaje „Blic“.

Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović izjavio je za naš list da se, prema izjavama dežurnih vojnika, dim najpre video sa mesta na otvorenom delu skladišnog kompleksa na kome se čuvaju platforme sa protivavionskom municijom kalibra 20 milimetara.

- Na 35 paletnih jedinica nalazila su se po 32 sanduka, od kojih je u svakom bilo po 1.000 protivavionskih metaka. Kada je jedan od stražara u 3.40 časova čuo pucketanje nalik pešadijskoj vatri, primetio je da je odatle prvo počelo da se dimi. Nakon toga je ubrzo došlo do prve eksplozije. Ova platforma je bila delimično ukopana u zemlju, okružena grudobranima od zemlje i po propisima posuta rizlom - izjavio je za „Blic“ istražni sudija Mladenović, koji će uviđaj na licu mesta moći da obavi tri dana pošto u potpunosti utihnu eksplozije u skladištu u kome se nalazilo 3.500 tona eksploziva.

Prema njegovim rečima, ovaj način skladištenja municije je propisan u slučaju kada se municija skladišti na otvorenom.

A u magacinu skladišta na Paraćinskim utrinama, koje je bombardovano u vreme NATO agresije, kako saznajemo, nije bilo dovoljno mesta, pa je deo municije morao da se čuva na otvorenom. Nakon okončanja rata 1999. ovo skladište je delimično obnovljeno tako što je sagrađen nov, savremen magacin, u kome, međutim, nije bilo dovoljno mesta za svu municiju. Zidovi tog magacina izdržali su razorno dejstvo detonacija, a u vazduh su odleteli samo krovovi usled eksplozija.

Istražni organi, dakle, imaće zadatak da utvrde da li je došlo do samoupaljenja avionske municije usled gubljenja stabilnosti eksplozivnog punjenja, do koga može doći usled fizičko-hemijskih promena na vremešnom eksplozivu. Datum proizvodnje avionske municije lako će se utvrditi, jer komandni deo skladišta u kome se čuva sva dokumentacija, prema prvim saznanjima, nije oštećen eksplozijama i požarom.

Branko Janačković

    Stražari nisu mogli do municije

    - Sa velikom izvesnošću se već sada može reći da eksplozija nije propust ljudi koji su dežurali u skladištu. Oni čak nisu ni mogli da dođu do municije koja je okružena sa dva reda žice. Stražari su se nalazili u spoljnom krugu, a u skladište su mogli da ulaze samo oficiri koji su za to zaduženi - kazao je sudija Mladenović. Kako je „Blic“ pisao, u momentu eksplozije u skladištu se nalazio jedan podoficir, tri vojnika po ugovoru i dva na odsluženju vojnog roka koji su uspeli da se izvuku neozleđeni, jer su stražari na vreme reagovali kada su uočili dim.


Izvor: Blic

Najbrže Ibarskom magistralom

Autoput Beograd-Niš zatvoren je do daljeg za saobraćaj na delu od Jagodine do Pojata Vozila se u ovom delu od prekjuče preusmeravaju na regionalni put koji povezuje Jagodinu, Ćupriju, Paraćin, a kod Pojata se ponovo uključuje na autoput.

Tako se vozačima koji kreću za Niš savetuje da koriste Ibarsku magistralu, preko Čačka, Kraljeva, Kruševca i Pojata. U suprotnom smeru vozači treba da koriste isti put, od Pojata ka Kruševcu, Kraljevu i Gornjem Milanovcu za Beograd.

M. D. M.

Izvor: Blic

Odgovoran Sektor za logistiku

- Eksplozija u vojnom magacinu u Paraćinu najverovatnije je prouzrokovana neadekvatnom brigom oko skladištene robe. Usled toga došlo je do samozapaljivanja baruta, koji ima određen vek trajanja, ili je nešto bilo uskladišteno van propisa. Možda je čak bilo baruta izvađenog iz municije s kojim se nije znalo šta će, a koji je preksinoć izazvao požar, kao i razornu eksploziju - kaže za „Blic“ pukovnik Milovan Azbejković, bivši načelnik Odseka za istraživanje eksploziva Vojnotehničkog instituta.

Sektor za logistiku, pozadinsko obezbeđenje, kako naglašava, zadužen je za bezbednost magacina. Oni stepen bezbednosti projektuju prema količini i vrsti ubojnih sredstava i pred sobom imaju jasno definisana pravila procedure koja treba da se ispoštuje. U raznetom skladištu bila su ubojita sredstva punjena nestabilnim pirotehničkim elementima, kao što su barut i pirotehnička smesa. Oni imaju rok trajanja. Upravo se zato, objašnjava Azbejković, kada se roba duži, zapisuje serijski broj i godina proizvodnje punjenja. Kada istekne rok upotrebe, vrši se laki remont i punjenja se menjaju. Ukoliko se o tome ne vodi računa, može doći do samozapaljenja.

- Da li se o tome vodilo računa odgovor treba da ima Sektor za logistiku Vojske Srbije - kaže Azbejković, dodajući da je Vojska imala centralnu laboratoriju u Lunjevici u Gornjem Milanovcu i u remontnom zavodu u Kragujevcu, gde je praćena stabilonost baruta koji se proizvodio u Lučanima i „Milanu Blagojeviću“.

Procedura nalaže da se svaka serija prati i nakon rezultata istraživanja donosi se odluka da li se serija uništava.

- Šta su i kako radili u ovom slučaju ne mogu da kažem. Ali činjenica je da je napravljen veliki propust i da je došlo do samoinicijacije. Pravo je čudo što nije bilo žrtava - kaže Azbejković.

Tanja Nikolić-Đaković

    Upozorenje

    - Sada je osnovno da se građani upozore da komadi razbacani kilometrima naokolo ne smeju da se diraju. Sve što ima upaljač ne sme da se dira, dislocira, već mora da se obeleži i uništi eksplozijom na licu mesta - kaže Azbejković.


Izvor: Blic

Njive "zasejane" minama
P. ILIĆ, 22. oktobar 2006

ZATIŠJE, koje u vojnom skladištu na Karađorđevom brdu traje više od pedeset sati, od poslednje eksplozije, potvrđuje tumačenje stručnjaka da je najgore prošlo.
U ponedeljak, ako se ništa nepredviđeno ne dogodi, očekuje se da na licu mesta započne istraga povodom događaja, koji je po tresao Srbiju i naneo ogromnu štetu stanovništvu dva pomoravska grada.
Mada komisije za procenu štete još snimaju stanje na te renu, već je jasno da su štete čak veće od posledica NATO bombardovanja, koje su Pomoravci, a posebno Ćupričani i Paraćinci tada, delom i zbog ovog vojnog skladišta, pretrpeli. Predsednici opština Saša Paunović i dr Ljubomir Marić, ističu da je oštećeno, u oba grada, više od 5.000 stambenih i javnih objekata.
Života Starčević, rukovodilac Odeljenja Ministarstva pro svete za Pomoravski okrug, izjavio je u nedelju da su 15 škola, šest fiskulturnih sala, dve sportske hale i četiri vrtića teže oštećeni i da šteta premašuje 20 miliona dinara.
Najviše je stradala Tehnička škola u Ćupriji, ali, danonoćni rad ekipe majstora, omogućiće da i ovaj objekat već u ponedeljak bude spreman za nastavu. Kompletna sanacija, međutim, iziskuje mnogo više vremena.
Pukovnik Ljubomir Samardžić, načelnik Uprave za logistiku Generalštaba Vojske Srbije, kaže da pirotehničari nastavlja ju sa uništavanjem neeksplodiranih ubojnih sredstava, koja su snažne detonacije “posejale” u široj zoni skladišta. Do sada je prikupljeno i uništeno šest takvih neeksplodiranih sredstava, jedno u Paraćinu i u ćuprijskoj zoni pet, a detonacije, koje su se u nedelju povremeno čule, potiču od akcije pirotehničara.
Posebno su upozoreni poljoprivrednici, koji u okolini skladišta imaju imanja sa kojih treba da skidaju letinu i pripremaju jesenju setvu, da prilikom obavljanja radova obrate pažnju na ostatke projektila i o tome obaveste nadležne službe.
U nedelju je “pretresena” kompletna zona nekadašnjeg omladinskog naselja “7. jul”, koje je najviše oštećeno, a gde sada živi 120 izbeglica i socijalno ugroženih Paraćinaca. Ti ljudi su ogorčeni na ovu nesreću i na sve što ih je minulih godina na prostoru nekadašnje Jugoslavije snalazilo. Oni zahtevaju, ne da se štete saniraju, već da se njima, konačno, obezbede novi i - sigurniji domovi.
Inače, i četvrti dan posle eksplozije u oba grada pro tiče - radno. Ljudi, koristeći lepo vreme, užurbano saniraju štetu - zamenjuju porazbijane crepove na krovu i zastakljuju prozore.
Ministar Velimir Ilić, koji rukovodi komisijom Vlade Srbije za vanredne situacije, i u nedelju je bio na terenu i usme ravao građevinski materijal tamo gde je najpotrebniji, u ćuprijska naselja Terekovo i Minel. Tamo gde su štete manje, a komisije već napravile zapisnike, savetovao je da građani sami u određenim stovarištima preuzimaju materijal, a novac će im biti vraćen, pošto će država nadoknaditi sve troškove sanacije.

PRETRAGA
POSLE serije eksplozija u vojnom skladištu 19. oktobra u okolini Paraćina, situacija u tom gradu, kao i u obližnjoj Ćupriji, normalizuje se, saopštili su nadležne opštinske službe.
Specijalizovane ekipe Vojske, pirotehničara i policije raščišćavaju teren, a prilaz mestima eksplozija je i dalje zabranjen.
Saobraćaj autoputem Beograd-Niš odvija se normalno, gradovi imaju vodu, struju, rade telefoni, prodavnice, zdravstvene i komunalne ustanove, snabdevanje životnim namirnicama i lekovima je uredno.

STAKLORESCI
ULICE su očišćene od stakla i "šuta", radi se na zastakljivanju objekata i popravci krovova, a prednost imaju domaćinstva, pre svega ona sa decom i oni čiji su stambeni objekti teže oštećeni.
- Ljudi su nestrpljivi, hteli bi da sve ide brže, a sve ide sporo - nedostaju stakloresci, ali i majstori drugih struka. Trebalo bi da u posao uđu ozbiljnije i jače firme i ljudi, koji na terenu mogu da odrade posao - izjavio je Dejan Cvejić, dežurni u Opštinskom informativnom centru.

UVIĐAJ
UVIĐAJ u vojnom skladištu municije kod Paraćina u kojem je nedavno došlo do serije eksplozija, počeće u ponedeljak, pošto je prošlo 72 časa od poslednje detonacije.
Zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš rekao je tada da je eksplodirala trećina od 3.500 tona uskladištene municije i da je eksplozija najverovatnije izazvana "tehničkim razlozima skladištenja baruta".

PROCENA
KOMISIJA još uvek procenjuje štetu i popisuje domaćinstva, tako da konačan i precizan podatak o njenoj visini još uvek ne postoji. Samo na privatnim objektima šteta će biti oko 15 miliona dinara. Preduzeće "Mondi" pretrpelo je štetu od blizu 10 miliona, "Budućnost" i "Srpska fabrika stakla" po dva miliona, a vrednost razbijenih izloga na dve robne kuće u centru grada premašuje 500.000 dinara.
D. V.


Izvor: Novosti

Danas uviđaj u skladištu municije
Počinje istraga o uzrocima eksplozije

NIŠ - Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović potvrdio je za „Blic“ da će danas u prisustvu zamenika Okružnog javnog tužioca i veštaka izvršiti uviđaj u skladištu Paraćinske utrine, koje je eksplodiralo 19. oktobra oko četiri časa izjutra. U skladištu, oko dva kilometra udaljenom od Paraćina, nalazilo se oko 3.500 tona municije i minskoeksplozivnih sredstava. Istražni organi će pokušati da utvrde koliko je municije eksplodiralo i šta je dovelo do nezapamćene serije eksplozija. Kako je „Blic“ pisao, stražari su najpre videli dim iz paleta sa protivavionskom municijom, koje su zbog nedostatka prostora u magacinima čuvane na otvorenom prostoru.

B.J.

Izvor: Blic

 Počela istraga u paklenom skladištu, koje je eksplodiralo u Paraćinu

Mine i dalje prete

Paraćin i okolna mesta i dalje nisu bezbedna za kretanje. Iako su autoput i samo jezgro grada očišćeni dan nakon eksplozije 3.500 tona različite municije, na području oko Paraćina još leže neeksplodirane mine.

U Štabu civilne zaštite u Paraćinu ističu da šira teritorija oko vojnog skladišta i potez između Paraćina i Ćuprije, sa obe strane autoputa, i pet dana nakon eksplozije predstavljaju minsko polje. U Ćupriji ne preporučuju da se kreće naseljem Vezirovac, njivama prema autoputu, kao i ulicama Živke Damjanović i Moravska.

Sa njiva koje su u blizini ova dva grada vojska trenutno uklanja eksplozivna sredstva, dok Karađorđevo brdo nadomak Paraćina izgleda kao da je preko njega protutnjala cela horda jahača Apokalipse.

Višegodišnja stabla drveća gola kao čačkalice, kuće pomerene i porušene, zgužvani automobili, livade zasejane topovskim zrnima i minobacačkim projektilima, još uvek jak miris baruta i spržene zemlje u jesenjem vetru - tako danas izgleda nekada pitoma okolina skladišta municije Paraćinske utrine koje je poput vulkana eksplodiralo 19. oktobra oko četiri časa izjutra.

Slike užasa vidljive su i u unutrašnjosti skladišta u koje su juče konačno ušli istražitelji. Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović i zamenik Okružnog javnog tužioca u Nišu Đura Blagojević započeli su uviđaj u porušenim objektima magacina. U pratnji veštaka balističara i dva pirotehničara Vojske Srbije zaduženih za prethodnu proveru terena, oni su pažljivim korakom obišli deo skladišta koje je celo posuto neekspolidiranim granatama i još uvek veoma rizično za šetnju.

- Ono što smo odmah mogli da utvrdimo jeste da nije eksplodiralo oko 1.000 tona pešadijske municije. Krov tog magacina je odleteo u vazduh, ali na sanduke nije palo ništa i oni su neoštećeni. Obišli smo komandni deo na ulazu u skladišni kompleks, ali smo stali sa uviđajem kod magacina u kome su artiljerijske granate, jer se konstrukcija obrušila u unutrašnjost objekta. I ovo skladište, u kome je oko 800 tona eksplozivnih sredstava, nije ekspodiralo. Međutim, po preporuci pirotehničara, nije uputno bilo šta pomerati, jer se ne zna da li još nešto tinja u unutrašnjosti tog magacina i kakvi se procesi odvijaju. Tek po završetku istrage znaće se koliko je ukupno ostalo neekspodirane municije - izjavio je sudija Mladenović.

Duž deonice od nekoliko stotina metara, gde su se desile najžešće eksplozije, uopšte više nema žičane ograde koja je u dva reda obavijala skladište. Po lokalnom putu i svuda širom skladišta razasute su artiljerijske mine, nagoreli trombloni, minobacački projektili, čaure i ko zna još kakvi delovi mina, požarom deformisani do neprepoznatljivosti, ali još uvek opasni.

Veštaci su juče bili uzdržani povodom procena šta bi moglo biti uzrok eksplozije. U svoje skice i beležnice ćutke su upisivali tragove uočene na licu mesta. Uviđaj će biti nastavljen u sledeći utorak kada će istražni organi obići sve četiri platforme sa raznom municijom na kojima je došlo do eksplozije.

Prema prvim nalazima istrage, stražari su prijavili da se najpre video dim sa platforme na kojoj je na otvorenom čuvana protivavionska municija - oko 1,2 miliona metaka kalibra 20 milimetara, nakon čega su se začule prve eksplozije. Kako „Blic“ saznaje, nedaleko od te platforme bili su uskladišteni protivoklopni projektili „osa“ i „zolja“.

Procene kažu da će biti potrebno oko četiri meseca da se stanje u razrušenom magacinu dovede u red.

Kako je za „Blic“ potvrdio sudija Mladenović, uviđaj će biti nastavljen u sledeći utorak, a konačni nalazi istrage znaće se do prve polovine novembra.

Branko Janačković

    Vučjaci ispunili zadatak

    Vojnici koji su juče ušli prvi put u skladište od prošlog četvrtka izveli su iz kruga skladišta 10 od ukupno 12 vučjaka koji su sve vreme požrtvovano čuvali ovaj objekat. Jedan od ovih pasa je i juče mirno ležao na svom stražarskom mestu, iako nije bio vezan, a nedaleko od njega je ograda bila iskidana. Pretpostavlja se da su svi psi čuvari preživeli i da će narednih dana biti pronađena i preostala dva psa.
    Komisija za popis štete ne sme na teren zbog mina

    Stanovnici naselja 7. juli, koje se nalazi preko puta vojnog skladišta, potvrđuju da će njihovi odštetni zahtevi biti teški po nekoliko desetina hiljada evra. Njihove kuće su stopostotno uništene od detonacija i gelera, a placevi zatrpani neeksplodiranim minama, bombama i haubičkim granatama. Domaćinstvo Radoja Stefanovića (70) - dve kuće i dva ekonomska objekata - kompletno je uništeno. On pije tablete za smirenje i sa sobom nosi aparat za pritisak.

    - Četvrti put trpimo posledice, čiji je direktan uzrok vojno skladiše. Tri puta nas je bombardovao NATO, a ovaj put naši. Ni posle bombardovanja, ni sada, niko nam nije pružio pomoć. Sve sami radimo. Bar da se neko od čelnika opštine prošetao, komisija za popis štete ne sme da dođe zbog opasnosti od mina. Ponovo smo na početku. Tri decenije rada je odletelo u vazduh. Tužićemo i moraće svaki dinar, znoj i suzu da nadoknade. Kako ćemo u njive i voćnjake, kada bombe vire na svakom koraku. Niko neće da ih skupi - besno govori Stefanović.

    I. I.
    Ministar odbrane Zoran Stanković:

    Ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je juče u Ćupriji da će se pitanje odgovornosti za eksploziju u vojnom skladištu postaviti nakon završetka istrage i da će to podrazumevati ostavke odgovornih.

    - Ministarstvo odbrane je analiziralo situaciju sa skladištima vojnog materijala u blizini gradova i taj izveštaj ćemo dostaviti Vladi Srbije. U ovom trenutku ne mogu o tome da govorim. Sudbina municije, preostale posle eksplozije, biće razmatrana kada vidimo u kakvom je stanju. Što se tiče najavljenih tužbi meštana, svako neka radi kako smatra da treba - rekao je Stanković.

    Ministar odbrane je naveo da su na bližoj površini oko skladišta razbacana minsko-eksplozivna sredstva, a da su pojedini projektili nalaženi na sedam kilometra od skladišta. Sve nađene projektile vojska je uništila.

    - To ne znači da ih nema i da ih nećemo pronalaziti i u narednom periodu. Od sutra ćemo detektorima pretraživati površine do dubine od jednog metra. Bitno je da su pronađeni projektili u naseljenim mestima dezaktivirani - istakao je ministar.

    Pomoćnik ministra odbrane Zoran Jevtić juče je rekao da će vojska sigurno pokrenuti istragu u svom unutrašnjem sistemu radi utvrđivanja eventualnih propusta i odgovornosti nadležnih službi. „Sve što je u nadležnosti Vojske biće pokrenuto da se sagleda da li je bilo određenih propusta stražarske službe, čuvanja eksploziva...“, kazao je Jevtić na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru Tanjuga. On je istakao da se postupci pokreću i za mnogo manje greške i naglasio da prvo treba utvrditi da li se „u toj priči radilo o grešci i ljudskom faktoru“.

    I. I.


Izvor: Blic

 Paraćin, Ćuprija i Kruševac traže od Vlade i Vojske da izmesti skladišta iz gradova

Fabrike eksploziva u centru gradova

Paraćin, Ćuprija i Kruševac zatražiće od Vlade Srbije i Ministarstva odbrane da što hitnije isele skladišta vojne opreme sa teritorija tih opština. U skladištu kod Paraćina nalaze se minsko-eksplozivna sredstva, a u Kruševcu, kako „Blic“ nezvanično saznaje, hemijsko oružje.

- Ćuprija i Paraćin su već dogovorili da zajednički upute zahtev Vladi Srbije i Ministarstvu odbrane o izmeštanju skladišta na Karađorđevom brdu. Imam informaciju da je sličnu inicijativu pokrenula i opština Kruševac i da će nam se pridružiti. Bilo bi dobro kada bi svi gradovi, u čijoj se blizini nalaze takva skladišta, zajednički podržali našu inicijativu. Želimo da municija za artiljeriju, avijaciju i pešadiju bude skladištena van domašaja gradova i sela, kao i obradivih površina. Zašto se ne skladišti u blizini poligona na Pasuljaskim livadama, kada se tamo već izvode gađanja i nema naselja u blizini. Posledice eksplozije ćemo osećati još dugo jer poljoprivrednici ne mogu da uđu u svoja imanja i da ih obrađuju. Projektili su ušli duboku u zemlju, čak do tri metra - ističe predsednik opštine Ćuprija dr Ljubomir Marić.

Srbija, inače, ima više desetina vojnih magacina i desetak onih koji skladište ogromne količine ubojitih sredstava. Kako je za „Blic“ objasnio pukovnik Milovan Azdejković, dugogodišnji načelnik Odseka za istraživanje eksploziva Vojnotehničkog instituta, svaki od njih je potencijalno rizičan, a gotovo da ni kod jednog nije ispoštovan propis gradnje.

Vojni magacini, kako napominje, građeni su pedesetih, šezdesetih godina, kada oko njih nije bilo naselja. Opštinari su, mimo svakog propisa, kaže, dozvolili izgradnju ne obazirući se na pravila o bezbednosnim rastojanjima. Kako Azdejković objašnjava, svaki magacin definisan je zonom lakih oštećenja (pucanjem prozora, vrata), zonom teških oštećenja (rušenje krovne konstrukcije) i zonom rušenja - gde se celi objekti ruše.

Kao najrizičnije fabrike koje proizvode sredstva za vojsku navodi „Prvu iskru“ iz Bariča i „Lučane“. Oko njih su naknadno podignuta naselja, iako je „Prva iskra“ fabrika razornih eksploziva, a „Lučani“ proizvode barut. Postrojenja su sagrađena pedesetih godina. Nekontrolisano, u njihovoj neposrednoj blizini, podizane su privatne kuće građana.

Rizična je i fabrika „Trajal“, nekadašnja „Miloje Zakića“. U samom je Kruševcu. Najveći je proizvođač privrednog eksploziva u Srbiji. Godišnje proizvedu više od pet hiljada tona eksploziva, brzine detonacije od oko 4,5 metara u sekundi. Osim eksploziva, proizvodi pneumatike, radijalne gume za auto-industriju i teretni saobraćaj, gas-maske, ali i detonirajuć štapin koji služi za paljenje eksplozivnih punjenja. Za vojne potrebe proizvodila je zaštitne maske za bojne otrove, odela za zaštitu od radioaktivnog dejstva. Nedavno je prodata bugarskoj firmi za 12 miliona evra.

U blizini ove fabrike, na livadi, bila je smeštena najskupocenija oprema, odnosno reaktori za proizvodnju bojnih otrova. U prisustvu međunarodnih posmatrača i predstavnika Pentagona oprema je uništena pre dve godine, a da prethodno reaktori nikada nisu pokrenuti.

- Ukoliko opština Kruševac traži izmeštanje fabrike, čini to sa razlogom. Fabrika eksploziva je u centru grada. Kada je pravljena, bila je na periferiji, sada je naselje oko nje. To je veliki propust urbanističkih struktura. Čim je eksploziv u pitanju, sve je opasno. Ma koliko da primenjujete mere bezbednosti, uvek postoji opasnost da dođe do nekontrolisane detonacije i eksplozije. Ne samo da eksploziv koji se proizvodi predstavlja potencijalnu opasnost već su i komponente za njegovu proizvodnju, kao što je amonijum-nitrat, opasne. Dakle, tu su i skladišta fabrička, kao i proizvodnja veoma rizični - kaže Azdejković.

U Paraćinu je oštećeno oko 3.000 objekata a, prema prvim procenama, visina štete je viša od 30.000.000 dinara. U ćuprijskoj opštini 3.000 objekata oštećeno je u gradu i 1.000 u selima. U toku je raščišćavanje mina i drugih eksplozivnih sredstava, razbacanih na površini od sedam kilometara oko vojnog skladišta. Taj posao obavljaju vojni pirotehničari i ne može da se predvidi kada će biti završen. Po procenama vojnih stručnjaka, oko pet odsto municije prilikom takvih situacija ne eksplodira. U ovom slučaju reč je o 65 tona neeksplodiranih vojnih projektila razbacanih po seoskim utrinama i šumi.

I. I.

    Umesto vojnog skladišta, turistički park

    Paraćinci imaju ideju o preuređenju Krađorđevog brda.

    - Velika je opasnost, po grad i stanovništvo, dalje zadržavanje municije i drugog eksploziva u skladištu. Naša ideja je da sadašnji kompleks vojnog skladišta pretvorimo u turističku destinaciju ili park. Blizina autoputa odgovara tom sadržaju, a i potrebama građana - precizira predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.
    Kruševljani strahuju od eksplozije
    Da li će se ponoviti „slučaj Paraćin“

    Eksplozija u skladištu kod Paraćina izazvala je strah u Kruševcu jer je on centar hemijske industrije, dok se u samom gradu nalazi nekoliko vojnih objekata. U opštinskoj vlasti ističu spremnost da podrže inicijativu Paraćina, Ćuprije i drugih gradova koji imaju vojna skladišta za njihovo izmeštanje.

    - O toj inicijativi sam čuo od predsednika opštine Paraćin prilikom njegovog gostovanja na B92. Ukoliko dobijemo zvaničan predlog sigurno je da ćemo ga podržati jer verujemo da je on u interesu građana. Za nas je veliki problem što ne znamo šta se nalazi na našoj teritoriji. Konkretno, mi u Kruševcu nemamo informacija šta je uskladišteno u našoj opštini. Voleo bih da nas neko pozove i kaže nam nešto više. Ne želimo da ulazimo u detalje i ono što potpada pod vojnu tajnu, ali neke osnovne informacije moramo da imamo - ističe Dragan Azdejković, predsednik opštine Kruševac.

    Po njegovim rečima, prvi korak treba da napravi Ministarstvo odbrane, okupi predstavnike svih opština u kojima se nalaze vojna skladišta i upozna ih sa potencijalnim opasnostima.

    U Kruševcu je, u kasarni „Car Lazar“, stacioniran Školski centar ABHO, a na periferiji grada su poligon Ravnjak i magacini u naselju Pakašnica. Kasarna „Obilićevo“ je smeštena odmah pored „Trajal“ korporacije u kojoj se, pored ostalog, proizvodi eksploziv.

    S. Milenković


Izvor: Blic

SRLJAJU U SMRT
Stanovnici Paraćina i Ćuprije oglušuju se o upozorenje vojske i policije i krišom preko "minskih polja" odlaze do svojih vikendica

Dešavalo se da pojedinci sami premeštaju neeksplodiranu municiju iz svog dvorišta, a jedan Ćupričanin je čak iskopao neeksplodiranu raketu i doneo je u policiju

Preko lokalnih medija zamolili smo građane da se strpe i da ne idu krišom do svojih vikendica i kuća jer im to može ugroziti život, ali izgleda da mnogi to ne shvataju ozbiljno, kaže Ljubomir Marić

PARAĆIN - Stanovnici Paraćina i Ćuprije ne shvataju ozbiljno upozorenja vojske i policije, pa rizikuju sopstvene živote samo da bi proverili u kakvom su im stanju vikendice. Od siline eksplozije u vojnom skladištu na Karađorđevom brdu neeksplodirana municija razletela se u krugu od skoro deset kilometara. Ekipe vojske i policije iz bezbednosnih razloga zabranile su prilaz građanima sve dok se teren ne raščisti. Neki građani, međutim, to ne shvataju ozbiljno, pa krišom obilaze svoje kuće.
Ljubomir Marić, predsednik opštine Ćuprija, kaže da su se delovi municije u eksploziji razleteli u širokom luku i da opštinske ekipe uopšte ne mogu da dođu do mnogih kuća jer vojska i policija rade na raščišćavanju terena.
- Na pregled komisije za utvrđivanje štete čeka još tri hiljade kuća, dok su komisija i ekipe majstora posetile oko 1.500 objekata. Prema mojim saznanjima, vojne ekipe trebalo bi da počnu i dubinski pregled terena i za to će im trebati oko mesec dana. Preko lokalnih medija zamolili smo građane da se strpe i da ne idu krišom do svojih vikendica i kuća jer im to može ugroziti život, ali izgleda da mnogi to ne shvataju ozbiljno - napominje Marić. Prema njegovim rečima, dešavalo se da pojedinci sami premeštaju neeksplodiranu municiju iz svog dvorišta, a jedan Ćupričanin je čak iskopao neeksplodiranu raketu i doneo je u policiju.
Dejan Cvejić, šef Kol-centra za pomoć građanima, kaže da je i situacija u Paraćinu gotovo identična.
- Naše ekipe za utvrđivanje štete, stolarske i staklarske radove rade gotovo danonoćno u najugroženijim naseljima, posebno u naselju 7. jul. Tamo smo pokrili gotovo sve kuće i promenili stakla koja su popucala. Dnevno se u Kol-centar javi i po 200 porodica koje prijavljuju štetu, pa se spiskovi svakodnevno dopunjuju. U deo područja blizu skladišta, međutim, naše ekipe ne mogu da uđu jer vojska još raščišćava teren od neeksplodirane municije. Vlasnici vikendica jedva čekaju da vide u kakvom su im stanju kuće, pa zovu da pitaju da li sami mogu da odu do njih i da nešto poprave. Svaki put ih upozoravamo da nije bezbedno, ali ne poslušaju nas uvek - objašnjava Cvejić.
Potpukovnik Zoran Puhač, portparol Ministarstva odbrane, kaže da inženjerske ekipe vojske i Uprave za odbranu rade svakodnevno i da je nezahvalno govoriti o tome kada će sve biti završeno.
- Imali smo jednu dojavu da se deo municije nalazi u prečniku od 10 kilometara, ali je, po svemu sudeći, taj prostor po kome se razletela municija manji. Ne mogu da preciziram koja se količina municije nalazi rasuta po okolini jer tek treba sve da se inventariše, a s druge strane, ima delova terena koji su u ovom trenutku nepristupačni. Ministarstvo je više puta apelovalo na građane da budu strpljivi i da imaju razumevanja za sve zahteve za ograničeno kretanje jer je to u cilju njihove bezbednosti. Još jednom naglašavam da građani ne bi trebalo da diraju nijedan predmet koji im je sumnjiv, čak i ako misle da je to deo municije koji je bezopasan. Najbolje je da sve prijave policiji i da sačekaju naše ekipe koje će bezbedno da raščiste teren - naglašava Puhač.
I. PEŠIĆ

Više od 5.000 stanovnika prijavilo štetu

Štete od eksplozija u vojnim skladištima na Karađorđevom brdu dosad je u Paraćinu i Ćupriji prijavilo više od 5.000 građana. Komisija za procenu štete još nije obišla sva domaćinstva, pa se računa da je broj oštećenih objekata i veći. Prema prvim procenama, za sanaciju štete u Paraćinu treba izdvojiti oko 30 miliona dinara. Napominju da je u ćuprijskoj opštini samo za zastakljivanje potrebno 20.000 kvadratnih metara stakla.

U Srpskoj fabrici stakla napukla kadna peć

U Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu od eksplozije u vojnom skladištu na Karađorđevom brdu napukla je takozvana kadna peć za proizvodnju ručno duvanog stakla.
- Proizvodnja nije redukovana, već je samo smanjena masa topljenog stakla kojom se peć puni - potvrdila je agenciji Beta Olgica Stojčić iz Centra za odnose sa javnošću staklare.
Stojčićeva je istakla da su velike površine stakala na pogonima popucale i da je u toku zastakljivanje koje pomažu i kolege iz staklare u Pančevu. Tek po završetku posla znaće se kolika je šteta u Srpskoj fabrici stakla.

Izvor: Press

Pronađena još 23 projektila
U Paraćinu i Ćupriji specijalizovane ekipe Vojske Srbije nastavile raščišćavanje terena posle eksplozije u vojnim skladištima 19. oktobra

PARAĆIN/ĆUPRIJA - U Paraćinu i Ćupriji će i u dane referenduma biti nastavljeno raščišćavanje terena od minsko-eksplozivnih sredstava i popravka oštećenih objekata od eksplozija u vojnim skladištima 19. oktobra.
U naseljenim delovima ovih opština specijalizovane ekipe Vojske Srbije, civilne zaštite, Tehničko-remontnog zavoda Kragujevac i pirotehničari otkrili su 23 projektila: 18 na području Paraćina i pet u oblasti Ćuprije, izjavio je načelnik odbrane Pomoravskog okruga i Civilne zaštite Jovan Stepanović.
Ova minsko-eksplozivna sredstva i druga koja se pronađu biće uništena u Tehničko-remntnom zavodu kada se teren očisti, najverovatnije krajem ove ili početkom naredne godine, dodao je Stepanović.
Uništavanje minsko-eksplozivnih sredstava u ovoj kragujevačkoj vojnoj ustanovi finansira Nato agencija NAMSA, a projektili se uništavaju na takozvani ekološki način (fizički se rastavlja municija i odvaja eksploziv koji se kasnije koristi u privredi).
Prema Stepanovićevim rečima, stepen zagađenosti terena se stalno prati i "nema zagađenja vazduha, niti bilo kakve opasnosti po stanovništvo".
U Informativnom centru Skupštine opštine Paraćin rečeno je da je stanovnicima i dalje zabranjen prilaz Karađorđevom brdu i mestima gde su bila skladišta.
(Tanjug)

Izvor: Press