Slušaš li ti mene uopšte?   

Da li imate osećaj da vas muškarac kome se obraćate ponekad ne razume, ne shvata ili čak i ne sluša? Gotovo je neverovatno da veliki broj pripadnika jačeg pola jako dobro zna da kaže na mnogim svetskim jezicima njima omiljene reči, među kojima su pivo, fudbal, seks ili neke psovke, ali zato kada treba da razume ono što mu upravo govorite na njegovom maternjem jeziku, to su za njega reči potpuno nepoznatog značenja. Prevod se jednostavno gubi na putu do ušiju. Zato ne čudi što osećate da vaš razgovor ne vodi nikuda. Ponekad niste ni sigurne da li vas uopšte sluša.

Ako rečenicu počnete sa: "Kasnije moramo da razgovaramo o nečemu", budite sigurne da će u startu da zauzme ratoborni stav. Zato kada dođe vreme za taj razgovor, jednostavno ga započnite bez najave. Nemojte biti iznenađene ukoliko vas posle pet minuta pita šta ste to važno htele da mu saopštite. Odaberite vreme za razgovor. Ipak, dobro gledajte kada će to biti. Nema nikakvog smisla da započinjete bilo kakav razgovor ukoliko su mu tu drugovi i gledaju utakmicu. Imaćete utisak da pričate zidu ili robotu koji mehanički klima glavom, a pri tome ne misli ni na šta drugo nego zašto sudija nije odsvirao zasluženi jedanaesterac.

Stoga pažljivo birajte trenutak za strateške muško-ženske pregovore. Sigurno je da postoje problemi koji se mogu rešiti za pet minuta, ali, nažalost, mnogo je više onih za čije rešavanje je potrebno mnogo više vremena.

Naglasite svoje reči. Umesto: "Osećam...", počnite sa: "Zbog tebe osećam...", jer je tako veća verovatnoća da će vas saslušati, pošto će mu biti jasno da ne želite da ga kritikujete, već nešto sasvim drugo.

Da li ste sigurni da vas je saslušao? To ćete saznati tek ako ga navedete da odgovori na postavljeno pitanje.

Ja imam cetiri muskarca u kuci, i kada treba nesto da im kazem

to uglavnom radim kada su svi za stoliom i kada su im puna usta.....

ili im to saopstim toliko glasno da me cuje i pola zgrade i par prolaznika

na ulici 

to da govorim,a da me neko ne sluša ili glumi da me ne razumije mi se ne dešava samo sa muškarcima.
kako bi trebalo da počinjem rečenicu da bih nekome privukla pažnju!?!
ma da....
lupim šakom o sto...
i imam pogled nekog ko je u stanju da ubije pogledom.
nekad da rezultate,a nekad ne.
i šta radim onda?
odustanem.
odem.
pustim preglasnu muziku.
pustim da bijes samo prostruji kroz mene,
vodeći strogo računa da ne budem krivično gonjena.

jer,sjetim se uvijek na vrijeme,da sam ja talenat za izbjegavanje neprijatnih i meni neodgovarajućih tema....
nemam prava da,ponekad,
nekome i dozvolim da moju taktiku isprobava na meni.

To mi se jako svidja...moracu da pocnem to da primenjujem.....Ja imam tri muskarca u kuci i mislim da me ne slusaju uopste sve dok nepocnem da urlam...

  ti mozes i malo slabijim tonom, ipak imas jednog muskarca manje 

a to ponekad mnoooogo znaci 

Pokušala sam veruj mi...pokušala sam i ono " govori tiho i nosi psa sa sobom.." ne ide...
Verovatno zato što su to muškarci koji me znaju čitav život....moraću da nađem jednog koji me ne zna....onda ću prestati da urlam.....

slusa...mora

a i nije mi problem da ponovim neku stvar milion puta 

sve mogu razumeti, i umor, i neraspoloženje, i ono "daj, sad si me našla...", i utakmice i pivo i mnogo stvari još....
ali me najviše uvredi i zaboli kad nema tih spoljašnjih faktora, a ja vidim da on gleda kroz mene 
tad odustanem.

moj tata ima tri zene u kuci, i ni ne pokusava da progovori