Mačo s noćnom kremom

Metroseksualci nisu domaći brend, ali postoje i ovde. Taj termin oslikava urbanog, dobrodržećeg (po mogućstvu, i dobrostojećeg) tipa. Reč je izmislio izvesni Mark Simson i za svoju inovaciju dobio nagradu za reč godine! Dakle, o čemu se tu radi?

Reč je o muškarcima koji se dugo tuširaju kombinacijom tople i hladne vode kako bi podigli tonus svojih mišića; o muškarcima koji svoje depilirano telo prvo istimare neutralnom kremom, a potom mirišljavim mlekom; o muškarcima koji - dok im pena za brijanje natapa negovano lice - kidaju dve nestašne dlake koje im vire iz nosa. Neko bi mogao reći - pa šta! Depilirao se i Cezar, a i rimski car Avgust spaljivao je dlake na nogama užarenim orahovim ljuskama. U svakom slučaju, reč je o osobama koje samozadovoljno prate svoj odraz u ogledalu, ne štedeći komplimente na račun voljenog sebe. Kada se prođe kroz oblak voljenog parfema, iz garderobe se vadi nova košulja i firmirano odelo, na kojem - nek ide život - metroseksualci ne štede. Pedantno se kopča kroki kaiš, proverava se ivica pantalona i na tek ispedikirane noge navlače se popeglane meke crne čarape koje se uglavljuju u firmirane izglancane "gilje". Još samo čaša ceđene pomorandže i šumeći vitamin i metroseksualac je spreman da započne nov dan.

Metroseksualci se pre svega prepoznaju po iskrenoj zaljubljenosti u način života koji vode. Oni su pedantni, mirišljavi, uljudni i uredni. Preziru predrasudu o dlakavom muškarcu kao seks-simbolu. Redovno vežbaju u teretani, jer je oblikovanje mišićne mase znak zdravog života i hvatanja koraka sa svetom. Tako su preko noći oživeli metroseksualci širom sveta - "muškarci novog doba", koji su i zvanično dobili legitimno pravo da lepotom i šarmom prkose ženama. Naspram njih stala je armija ljutih mačo protivnika, koji su metroseksualce optužili za sliku lažnog muškarca koji bruka jači pol.

Danas se zbunjeni svet pita dokle će nas odvesti metroseksualci - muškarci koji vole da se depiliraju. Kao vođa ekipe depiliranih veoma se brzo istakao besprekorni Dejvid Bekam. Kombinacija savršenog izgleda i atletske građe, uspeh na fudbalskom terenu i ekstremno skup stil života učinili su ga simbolom. Fenomenom Bekam, pored zaludnog sveta, žute štampe, medija i izdavača, u jeku metroseksualizma bavili su se i sociolozi, pokušavajući da odgonetnu tajnu njegove planetarne popularnosti. Bilo je i onih koji nisu propustili priliku da ga proglase marketinškim projektom u koji su svoje prste umešale modna i kozmetička industrija.

Novi, metroseksualni tip muškarca pokazuje nežnu, senzitivnu prirodu. On je strejt, obrazovan, urbani dasa, koji, za razliku od retroseksualaca, ima detaljan raspored nedeljnog manikira, a police u kupatilu su mu prepune najskupljih kremica i mirišljavih mleka za negu tela. Stilom života suprotstavlja se stegama i pomera tradicionalne, konzervativne granice muške uloge. On je tek nešto malo ženstveniji od svoga oca. To što se blago šminka (korekcija zarad sakrivanja bora ili bubuljica) i stavlja pakovanje na svoju farbanu kosu ne znači da se oseća manje muževnim i da pati dok u kuhinji sprema vegetarijansku pastu. Metroseksualcima potpomaže modna industrija. Nose firmiranu garderobu, decentan nakit i preklopne mobilne. Ako su tetovirani - tetovaže im podsećaju na Bekamove. Ne štede ni na donjem vešu: gaćice su im od satena, s čipkanim detaljima ako treba, bokserice uvek imaju neke simbolične printove, a tange su im idealne, naročito za odlazak na fitnes.

Da li se onda na planetarnom nivou pojavio sukob između antičkog Davida i savremenog Dejvida? Ili su metroseksualci samo prolazna faza, koja će nestati onog trenutka kada modno-kozmetička industrija bude popustila s tempom koji diktira u poslednjih nekoliko godina?