INTERVJU Sonja Savić, glumica i TV voditelj

Prvi put imam ogromnu tremu

Ne sećam se da su mi se tresle ruke dok sam vodila emisiju "Sanjarenje", ali sam sigurno imala neke pokrete prstiju

Prihvatila sam posao na TV Avali jer je koliko-toliko dobro plaćen, pa ćemo videti dalje

Nemam omiljenu ulogu ni film. Scenarije koje sam dobijala i to što sam radila nije ono za šta sam se u životu spremala

Sonja Savić do sada je snimila 35 filmova i važi za jednu od naših najboljih glumica, ali je reditelji u poslednje vreme ne zovu. Posle dužeg odsustva iz javnosti, publika je sada može videti na TV Avala, na kojoj vodi emisiju "Sanjarenje".
Zašto se emisija zove "Sanjarenje"?
- Zato što kreće od ponoći, a to je vreme kada su ljudi između jave i sna. A i moje ime ima veze sa sanjarenjem. Važni su kreacionizam i duhovitost i moji gosti voljni su da ih daju, da ukazuju na dizanje, moguću Srbiju, više estetske i duhovne sfere. Trudiću se da gledaoci vide drage ljude koje ne mogu da vide na drugim kanalima jer nisu popularni.
Otkud saradnja sa direktorom Avale Stankom Crnobrnjom kada ste ga u prošlosti dosta kritikovali?
- Kritikovala sam ga jer je jedan od osnivača "Zabave miliona", pa je, što se ono kaže, "odneo đavo šalu". Prihvatila sam posao jer je dobar i koliko-toliko dobro plaćen, za početak, taj pripravnički honorar, pa ćemo videti dalje.
Imate li tremu?
- Da, veliku tremu, prvi put. Mnogo je zanimljivije kada se radi uživo. Moram dosta da se potrudim i pripremim za emisiju. Uopšte, za pravljenje emisije zasad nemam preveliku pomoć, ni u prostoru, ni u vremenu, niti u ljudima. Uglavnom mogu da sarađujem sa ljudima koji imaju svoje mašine, svoje radove i svoje umove.
Neki su primetili da su Vam se tresle ruke. Da li je to bilo zbog treme?
- Pa sad, da su mi se tresle ruke, to se ne sećam. Ne znam, neka mi pokažu na VHS-u pa ću ja da pogledam i da kažem kad vidim. Jesam radila pokrete prstima, ako je to trešenje ruku, to je jedino jače što sam radila rukama. Inače, mislim da imam dosta lakoće za svoje godine i da to sve u principu funkcioniše.
Šta osim ove emisije trenutno radite?
- Čekam odgovor od Ministarstva za kulturu već više od sedam meseci za multimediju "Al" i čekam honorar od aprila za eksperimentalni film, za koji ne možemo da dobijemo svoje honorare, koji su smešni i ne prelaze svi zajedno 4.400 dinara.
Da li ćete snimati neki film?
- Ne, ne, meni niko od ovih mladih ljudi koji rade nije ništa ponudio, a i u ovome što se radi ja ni ne vidim sebe. Poslednje što sam radila bio je film "Jug-jugoistok" i ne verujem da ću išta raditi.
Zašto ne snimate, a smatraju Vas jednom od naših najboljih glumica?
- Ne mora da znači da smo mi dovoljno dobra kinematografija za takvu glumicu. Šta ću ja njima? Kakvog će oni meni prostora da daju? Mnogo je simpatičnija mlada devojka sa vranjskim naglaskom, besprekorna je, odlično igra, dobri su tekstovi... Znači ja sam eksjugoslovenska filmska glumica, ja se ne bavim filmom u Srbiji, niti sam se bavila pod Slobodanom Miloševićem. Samo sam gostovala povremeno kod nekih dragih ljudi, ali nisam se bavila filmom već multimedijama.
Zašto Vas ne zovu da snimate?
- Zašto ne pozivaju još od devedesetih ljude koji su daleko fantastičniji od mene? Zato što je ovo sredina u kojoj je tržište užasno malo i potpuno posvećeno samo sebi.
Šta mislite o filmovima novijeg datuma?
- To su filmovi za mlade generacije. Ja ću pokušati da ispitam sindrom kidanja generacija u poslednjih 19 godina, tragajući za samosvesnijim i usamljenijim ljudima nego što su oni koji se obično nude u medijima - ekstrovertni, ne boje se javnosti, smatraju sebe bogovima, lako im je da budu jaki, snažni, bezobrazni, prosti, to sad već dobija termin veštosti. Ako to vodi ka narodnom tribunu, staračkom veću i grčkoj tragediji i ako to vodi civilizaciji, bravo Srbiji. Naša intelektualna snaga koja je u zemlji neiskorišćena je, a kukamo za onom koja je van zemlje.
A o mladim glumcima?
- Oni prate stare škole, ja ne vidim ništa novo kod mladih glumaca. Ne vidim ništa njihovo, generacijsko, hoću da vidim njih. Ja to mnogo više vidim u nekim drugim ljudima koji se bave veb dizajnom, informatikom, di-džejevima, ljudi koji su oko informacije i potpuno su drugačiji od naših današnjih savremenih glumaca. Žika Todorović je za mene i dalje srpski filmski mag.
Koja Vam je vaša omiljena uloga i film?
- Nemam omiljenu ulogu ni film. Nije to ono što sam ja očekivala od svoje karijere. Mnogo više volim svojih 150 multimedijalnih dramaturško-rediteljskih minuta nego bilo koji od svojih 35 filmova, jer scenarije koji sam dobijala i to što sam radila nije ono za šta sam se u životu spremala. Očekivala sam mnogo više od umetničkog okruženja, i još to očekujem.
Da li to znači da ste razočarani?
- Ma, ne. Zašto ja da budem razočarana? U koga da budem razočarana? Čime da budem razočarana? To su prejaka osećanja. Srećna, odlično, sve je divno, novi optimizam.
ANA SAVIĆ

Moj život je mnogo dosadan

Šta Vam je značilo kada ste mi pred intervju rekli da nemate privatni život?
- Što se tiče mog privatnog života, on je vrlo nezanimljiv. Život jednog samca sa vrlo malim krugom ljudi. Gotovo nećete verovati, ja sam mizantrop, a toliko je altruizma oko mene, i u meni i u mojim emisijama.
Šta čitate trenutno i kakvu muziku slušate?
- Čitam "Tajnu večeru", ovog španskog pisca, koja je odlična, a ova druga "Kod" (Da Vinčijev kod) što je hvale totalni je užas i treš, totalni propalitet i ne znam kako nalazi toliko prostora u našem čitalačkom i kritičkom prostoru, i meni je to smešno. A što se tiče muzike, ona mi je vrlo važna - di-džej Cujoši, Amon Tobin, ja sam klasičarka uglavnom.

Izvor: Press