I četnici i partizani u ratu jednako stradali
Aleksandar Spasić, advokat, poznat kao Aca Četnik, ima 78 godina, a Ravnogorskom pokretu se priključio sa 17 kao đak Niške gimnazije. Loše mišljenje ima o Vuku Draškoviću i kaže da se četnici nisu borili zbog penzija, već za otadžbinu. Ljubisav Krunić Jumba, profesor u penziji, i danas je veran komunističkom pokretu kojem se priključio kao učenik Sedme muške gimnazije u Beogradu. Slaže se da preživelim četnicima treba dati penzije

BEOGRAD - Skupština Srbije danas će na posebnoj sednici otvoriti raspravu o predlogu 13 poslanika Srpskog pokreta obnove koji traže da se pripadnici Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu po pravima izjednače sa pripadnicima partizanskog pokreta. Ovo bi se odnosilo i na njihove porodice.

Koplja se i dalje lome, a neki preživeli ravnogorci ogorčeni su na "prvog srpskog opozicionara" i kažu da se u Drugom svetskom ratu nisu borili sa bilo kakvim lukrativnim ciljem, već isključivo iz rodoljubivih razloga. Dok oni objašnjavaju da ih penzije ne zanimaju, sa druge strane neki preživeli partizani slažu se sa Vukom Draškovićem i za Glas iznose tvrdnje da su četnici-koljači davno upokojeni, a da su preživeli ravnogorci zaslužili novčanu naknadu za učešće u odbrani zemlje od nemačkog okupatora.

Aleksandar Spasić, advokat, među svojim saborcima poznat kao Aca Četnik, ima 78 godina, a Ravnogorskom pokretu se priključio sa 17 kao učenik Niške gimnazije. Do danas je ostao veran svojoj ideji - borbi za srpski nacionalni interes. Za Glas kaže da se i danas naježi kada pomisli na Tita, jer je "bio gori Srbomrzac od Sinan-paše".

Hapšenje seljaka po njivama

- Vuk Drašković i dalje pravi zlo Ravnogorskom pokretu, a ovaj njegov predlog je pokušaj da popravi rejting koji mu je opao. To je čovek sa podužim komunističkim stažom, a svim silama se trudio da se predstavi kao vođa našeg pokreta. On ima pravo da traži to što traži, ali neka zna da se četnici nisu borili za penzije i stanove, nego za slobodu svoje otadžbine - kaže Spasić.
   
      

Socijalisti protiv, demokrate za

Poslanici SPS-a neće glasati za Predlog zakona o izjednačavanju prava pripadnika partizanskog i Ravnogorskog pokreta, jer se time, kako je objasnio Ivica Dačić, šef poslaničkog kluba ove stranke, "ponovo izazivaju podele iz prošlosti". On je naglasio da će se tokom rasprave pozvati na argumente samog predlagača zakona koji je nekad govorio protiv četnika i na argumente kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji se odrekao Draže Mihailovića. Potpredsednik DS-a Dušan Petrović najavio je podršku ovom zakonu u ime svoje stranke, objašnjavajući to doprinosom DS-a integraciji nacije.
- Ovaj predlog zakona doživljavamo kao korak napred koji bi trebalo da dovede do zatvaranja svih nesreća koje su nas pogodile u prvoj polovini dvadesetog veka. Otvara se veliki broj pitanja oko utvrđivanja tih prava i to će biti predmet današnje rasprave - zaključio je Petrović.
O. N. S.
      
      
      
   
   
      

Rodoljub - uz dva svedoka

U Predlogu zakona koji je Skupštini podnela grupa iz SPO-a, promenila bi se rešenja u važećem Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica i to tako da bi se i Ravnogorskom pokretu i Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini priznala prava boraca protiv okupatora. Pripadništvo Ravnogorskom pokretu bi se dokazivalo kao i partizanskom - uz dva svedoka, a predviđeno je uspostavljanje i posebog priznanja, "Ravnogorske spomenice".
      
      
      
   

On se priseća 1941. godine kada su se dečaci Niške gimnazije podelili na nacionaliste - četnike, komuniste i ljotićevce. Kaže da su se sa komunistima u početku dobro slagali, ali sa ljotićevcima nikako. Međutim, kako on ističe, partizani su kasnije činili zlo.

- Oni su srpske seljake sa njiva hapsili, jer im nisu davali dovoljno nameta. Ne treba danas da staju u našu odbranu, jer se ne sme zaboraviti da su upravo partizani postreljali gro srpske omladine - kaže Spasić. On ističe da je bilo i dobrih partizana koji su se, kao i četnici, borili za otadžbinu, ali da su se kasnije u toku Drugog svetskog rata "grozno" poneli. Aca Četnik je doživeo od partizana "batine do krvi" i zato neće da prihvati "da mu komunisti rehabilituju pokret kojem je srpski nacionalni interes iznad svega."

Ljubisav Krunić Jumba, profesor u penziji, i danas je veran komunističkom pokretu kojem se priključio kao učenik Sedme muške gimnazije u Beogradu. Za Glas kaže da preživelim četnicima, koji su se kao i on borili i stradali za svoju otadžbinu, treba dati penzije.

Koljača više nema

- Živih četnika-koljača više nema, jer je to zakon života. Oni koji su bili krvnici pobijeni su, a ovi što su ostali neka dobiju penzije. Kada je kralj dao proglas čisti četnici su prešli u partizane, a oni koji su klali nisu se predavali, ostali su u šumama - kaže Krunić.

Jumba je bio banjički logoraš, a kada je transportovan u Mauthauzen uspeo je sa još trideset jednim logorašem da pobegne iz vagona. Na tom putu pre bega, govori on, u vagonu su sedeli u krilima jedni drugima pristalice NOP-a i ravnogorci.

- Gestapo je hapsio sve - komuniste, četnike i kriminalce, a specijalna policija samo pristalice NOP-a. Nas Nemac nije birao. Kada smo iskočili iz vagona i pobegli na putu Vinkovci - Osijek, na ustaškoj teritoriji formirali smo grupu od 10 boraca, među kojima je bio i jedan četnik - Sveta Jovanović. Sa njim sam išao u patrole, jer je on imao iskustvo. Čak smo zajedno zarobili pušku kod jednog domobrana, koji nas je i doveo do slobodne teritorije - pripoveda Jumba, koji je bio jedan od uzora za snimanje čuvene serije "Otpisani".

Godine 1948. je uhapšen, jer su mu zamerili kako, kao komunista, nije raskrstio sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Usledio je Goli otok i 15 godina robije. Krunić kaže da su ga tamo "prevaspitavali", ali da to nije bila njegova partija, nego izdajnici.

Kao što je Aleksandar Spasić veran ravnogorskoj i četničkoj ideji, tako i Krunić tvrdi da nema veličanstvenije ideje od služenja komunizmu, jer je to istorijska nužnost.

Naknada za robijanje

Ono što četnici mogu tražiti od države, kaže Aleksandar Spasić, jeste naknada za robijanje. On je prošao Zabelu, Niš, Lonjsko polje, gde su radili najgore poslove.

- Tamo su robijali četnici, a svi stražari su bili ustaše. Bio sam čak i grobar, a do kraja života ću pamtiti kako sam iz peska otkopao ženu vezanu bodljikavom žicom, koju su zajedno sa decom ubile ustaše. Za taj ropski rad treba podneti tužbu za nadoknadu, a ne da nas zastupa čovek sa podužim komunističkim stažom, kao što je Vuk Drašković - kaže Aca Četnik.

On zaključuje da četnici nikada nisu bili izdajnici i da Vuk hoće Ravnu goru, ali da ona neće njega.
Gordana Tadić