Amerikanac Rodžer Kornberg (59), profesor na Univerzitetu Stenford, osvojio je Nobelovu nagradu za hemiju 47 godina nakon što je istu nagradu dobio njegov otac Artur za medicinu.


Mlađi Kornberg je nagradu dobio zbog otkrića kako se geni kopiraju u ćelijama. Njegov izum će naučnicima pomoći u borbi protiv bolesti kao što su rak i oboljenja srca.

On je kao dvanaestogodišnjak u Stokholmu prisustvovao svečanoj dodeli Nobelove nagrade za medicinu svom ocu Arturu Kornbergu 1959, takođe za doprinos razvoju genetike. A Artur će u devetoj deceniji života dočekati da vidi sina na istom postolju.

„Rad Rodžera Kornberga je od fundamentalnog značaja u medicini“, saopštila je Švedska akademija nauka obrazlažući izbor.

Kornbergu, istraživaču na Univerzitetu Stenford, pripala je i novčana nagrada od deset miliona švedskih kruna (oko 1,37 miliona dolara).

„Zaista sam uzdrman vestima. Još nisam svestan“, rekao je Kornberg u obraćanju Švedskoj akademiji.

Proces kopiranja gena je poznat u nauci kao transfer gena i ključan je za svaki oblik života.

„Ako se transfer gena zaustavi, genetske informacije više ne mogu da se prebacuju u druge delove tela. Pošto se one više ne obnavljaju, organizam umire u roku od nekoliko dana“, kaže se u saopštenju Akademije.

Poremećaji u transferu gena dovode do bolesti kao što su rak i oboljenja kardiovaskularnog sistema.



Izvor: Blic