" Pismo knezu Milosu Obrenovicu"
                                 Vuk Stefanovic Karadzic



                Ili su ljudi nezadovoljni zato sto ne samo ne mogu
         prema svome mogucstvu po svojoj volji ziveti, nego sto
         niko nije suguran ni sa svojim zivotom, ni s postenjem
         ( cescu) niti je gospodar od svoga bogodanoga i s pravdom
         i s trudom stecenog imanja; ili zato, sto se za opstu
         polzu ne stara i ne radi onako, kao sto bi ( po njihovom
         mnjeniju) trebalo i moguce bilo... Valjalo bi narodu
         dati pravucu, ili, kao sto se danas u Evropi obicno govori,
         konstituciju... Oce li, i mogu li, ljudi dopustiti da
         jedan ima sve, i vlast, i gospodstvo, i bogatstvo i cest
         i slavu, a drugi niko da nema nista? A ko to na silu
         pritisne i prisvoji, on mora jednako u strau ziveti, jer
         sila do veka ne moze trajati, i sto se god na silu uzme
         i drzi, ono svak ima pravo na silu i preuzeti.

                ... starati se, sto je god vise moguce da se ljudi
         obogate; jer smo u pocetku bune na daije (1804.godine)
         videli, da su buni najradije bili oni, koji nista nisu
         imali, a koji su iole sto imali, oni su se ( i u samome
         onome prevelikom zulumu) iz petni zila trudili, da bi
         bunu smeli i utisali; i po svoj prilici tako biva
         svuda, jer koji nema sta izgubiti, onaj se u svakoj
         promeni i buni nada za celo sto dobiti, a koji sto ima,
         bez velike nevolje nije rad imanje svoje na kocku
         metnuti.
                ...

                U zemljama gde se malo slobodnije moze govoriti,
         vladaoci lakse mogu doznati, sta narod misli i govori;
         ali gde niko istine ni svog pravog mnjenija javno
         pokazati ne sme, onde ne samo sto je tesko doznati sta
         ljudi misle i govore, nego se jos tovari na vladaoca,
         pored onoga sto je ucinio, i drugo mlogo kojesta, sto
         nije ucinio,... Dobro je znati sta ljudi misle i govore,
         ali ne treba svakoga goniti, koji sto protivno rekne,
         a osobito ako ljudi po nesreci imaju pravo. Sila puta
         covek rekne sto ili u sali, ili u ljutini, ili u
         kakvim drugim opstajaceljstvima uz rec, a ne misleci
         niti moguci uciniti ikakva zla. U ovakvim dogadjajima
         ja mislim, da bi praviteljstvo i vladalac  mlogo
         pametnije ucinili, kada bi gledali, da se poprave, ako
         ljudi pravo imaju, i ako je i kako moguce, nego ljude
         odma da gone i vuku po sudovima i da kazne; ako li
         onaj, koji govori, nema prava, a ne misli niti moze
         i kaka zla uciniti, onda moze biti da bi najbolje bilo,
         prokarati ga tako, da i sam prizna, da nije pravo imao,
         ili ga ostaviti, neka govori, sto mu drago, samo kad
         duznost svoju izvrsuje.

                 Vi ste cerez to, na preveliku sramotu svoju
         i naroda Srpskoga, a na radost sviju neprijatelja
         Vasi, sami javno pokazali, da je po Vasemu mnjeniju
         bolje i pouzdanije u Karavlaskoj biti spaija, nego
         u Srbiji knjaz, i da se Vi u Srbiji bavite samo
         od dana do dana, da biste sto bise novaca skupili
         ( kao sto se gde koji ako Vas savijaju i ulaguju)
         pa onda, kako Vam najmanje sto budne nepovoljno,
         da bezite u Karavlasku.

                 Tesko Vama, ako ste na te misli spali,
         a jos gore, ako to docekate| Onda neprijatelji Vasi
         vece osvete na Vama ne bi zeleti mogli...

two thumbs up...  \/ sto se mene tice...za celo pismo