Opasna zvečka   

Svi ljubitelji filmova o kaubojima i Indijancima sigurno se sećaju kakva bi panika nastala među junacima s Divljeg zapada kada bi se začuo opominjući zvuk zvečke - znak da je u blizini opasna zmija otrovnica, zvečarka. Ovaj otrovni gmizavac bio je simbol severnoameričkog jugozapada još iz drevnih vremena. U pričama starosedelaca i na starim crtežima sačuvana je uspomena na neobičnu zmiju sa zvečkom.

Postoji 16 vrsta zvečarki, s više podvrsta, koje se razlikuju po veličini i boji. Najpoznatije su pacifička, zapadna s dijamantskim leđima, crnorepa i zvečarka iz pustinje Mohavi. Kraljica među njima, najotrovnija i najveća, jeste zapadna zvečarka s dijamantskim leđima, koja može biti dugačka i više od dva metra.

Ove otrovnice mogu se pronaći na obalama Tihog okeana, u preriji i pustinjskom delu jugozapada SAD i severnog dela Meksika, ali i u planinskim predelima na 3.000 metara nadmorske visine. Zimi se stotine zvečarki okupljaju u zajedničkim spavaonicama, skrivenim među stenama. Odatle ispuze tek kada otopli, u maju ili početkom juna. Nekoliko dana se sunčaju kako bi se zagrejale, a zatim svaka kreće na svoju stranu, do sledeće zime. U toku leta, kada su najaktivnije, zvečarke nije lako videti. U potragu za plenom - prerijskim psima, zečevima, miševima i pacovima - ove otrovnice kreću kada se smrkne, a vraćaju se pre zore. Zahvaljujući infracrvenim detektorima, lako pronalaze toplokrvne životinje i u mrklom mraku. Ako imaju sreće da ulove ručak, danima, a ponekad i nedeljama, ležaće skrivene u žbunju ili pod stenom i variti hranu.