Svi smo gledali crtane filmove u kojima Tom pokušava da nadmudri i uhvati Džerija, a Kojot da stigne Pticu Trkačicu. Posebno oduševljenje (bar kod pisca ovih redova) oduvek su izazivale scene u kojima su akteri crtaća osmišljavali i sprovodili komplikovane kombinacije raznih predmeta čija bi međusobna dejstva, poštujući fizičke zakone (manje-više), trebalo da dovedu do željenog cilja. Međutim, na nesreću „fizičara”, njihove mašinerije su im se najčešće bukvalno obijale o glavu.

Momci iz softverske firme Sierra, poznatiji po dosadnim avanturama (auh, ovo će izazvati polemiku), rešili su da naprave nešto znatno zanimljivije. The Incredible Machine je igra u kojoj na milion nivoa (nadam se da me ne shvatate bukvalno – ja samo pokušavam da napišem duhovit tekst) treba da pronađete odgovarajući odnos između predmeta, tako da izvršite postavljeni zadatak. Na svakom nivou imate početnu kombinaciju nepovezanih objekata (predmeta i životinja) koje sopstvenom inteligencijom, znanjem fizike i korišćenjem nekoliko dodatnih predmeta treba da pretvorite u mehanizam koji će ispuniti dati zadatak. Objekte zadate na početnim pozicijama ne možete pomerati, ali ih možete stavljati u pogon na raznorazne načine, u zavisnosti od toga o čemu se radi.

Ekran koji bi se mogao nazvati glavnim menijem sadrži ikone za regulisanje zvuka, restart nivoa, kreiranje novih nivoa i izlazak u DOS. Pojedine cake koje se pojavljuju u igri su za divljenje, a prelazak nekih nivoa predstavlja izuzetan test inteligencije. Tako je, na primer, kad majmuna na biciklu treba da naterate da vrti pedale i pokrene zupčanike vezane za pedale postavljenim kanapom tako što ćete skloniti papir koji sprečava majmuna da spazi bananu koja je prikačena za štap ispred njega, a sve da bi zupčanik pomerio pokretnu traku koja će odneti lopticu do ivice s koje će se ova sunovratiti ka makazama koje će...

Sad bih ja mogao još mnogo da pišem i hvalim The Incredible Machine i zaradim gomilu novca za more, ali igra je toliko dobra da je mnogo interesantnije igrati je nego pisati o njoj.

>>>Download<<<

Znate li ko je bio Rueben Lucius Goldberg (1883 – 1970), ili, kako je on sam sebe voleo da zove, Rub (Rube) Goldberg? Nemate pojma? Pa dobro, evo odgovora na postavljeno pitanje: iza pomenutog imena krije se američki novinar, dobitnik prestižne Pulicerove nagrade, strip crtač, animator, vajar i...”pronalazač”, jedan od najvećih u dvadesetom veku. E sad, možda se pitate kako je moguće da njegovo ime nikada niste spomenuli na časovima fizike, hemije ili neke druge prirodne nauke. Iz prostog razloga što je Goldberg bio pionir beskorisnog pronalazaštva, discipline koja teško da će ikada biti priznata u svetu nauke i tehnike. Osnovu za njegov izumiteljski rad, koji je u početku isključivo bio plod zabave namenjen uveseljavanju bliskih prijatelja, da bi kasnije prerastao u posao koji mu je doneo veliku popularnost, predstavljao je sledeći univerzalni projektni zadatak: načiniti krajnje komplikovan mehanizam koji će biti u stanju da odradi neki jednostavni posao (npr. otvaranje vrata, pomeranje nekog predmeta iz tačke A u tačku B, punjenje čaše vodom i sl.). I kao što neki ljudi vole da kažu da je matematička statistika tačan zbir netačnih podataka, tako su i „Goldbergovi mehanizmi” besmislene mašine, koje se sastoje od potupno realnih, međusobno povezanih komponenata, a čija je svrha izvođenje neke suvisle radnje. U toku svog života Rub Goldberg je osmislio hiljade mehanizama, većinom dajući nacrte za njihovo sklapanje. Njegov rad je bio i ostao večita inspiracija za mnoge ljude. Šta mislite, odakle potiču one silne ideje koje je Kojot pokušavao da sprovede u život ne bi li uhvatio Pticu Trkačicu? I dan danas u svetu se održavaju takmičenja u gradnji „otkačenih” mehanizama, najčešće u organizaciji priznatih institucija, kao što su katedre za mehaniku pri tehničkim fakultetima u SAD i Japanu. Razlog: bez obzira što ovakav vid konstruktorskog rada deluje šašavo, iz njega se ponekad rađaju itekako upotrebljivi izumi. Za one koji žele da saznaju nešto više o ovoj temi, preporučujemo www.rubegoldberg.com.

Početkom 1993., sada već odavno ugašeni „Sierrin” ogranak „Dynamix”, objavio je logičku igru The Incredible Machine. Koncepcijski zasnovana na „Goldbergovim mehanizmima”, igra je plenila svojom originalnošću, ali i tehničkim osobinama, s obzirom da je bila urađena u, za ono vreme neverovatnoj, SVGA rezoluciji. U narednih godinu i po dana usledila su još tri nastavka, jedan zvanični (The Even More Incredible Machine), i dva nezvanična, po imenu Sid & Al’s Incredible Toons 1/2. I tu se stalo. Punih šest godina „Sierra” se nije oglašavala po ovom pitanju, što ne treba da čudi, jer su logičke igre kao žanr u međuvremenu stavljene u zapećak, zahvaljujući vrtoglavom rastu popularnosti igara koje koriste 3D tehnologiju. Međutim, prilično neočekivano, Neverovatna mašina se vratila, ovoga puta pod nazivom Contraptions.

Autori najnovijeg nastavka nisu imali ni jedan jedini razlog da odstupe od recepta koji je originalni The Incredible Machine načinio tako popularnom igrom. Za one koji se prvi put sreću sa njom, evo kratkog objašnjenja: zadatak igrača je da na svakom nivou kreira mehaničku napravicu koja će, kada se pusti u pogon, ispuniti unapred definisani cilj. Problem je, međutim, u tome što mehanizam može sadržati samo ograničeni broj sastavnih komponenata, koje moraju biti međusobno jednoznačno povezane. Takvih komponenata ima preko stotinu: od onih prostih, čija je upotreba sasvim logična (teniska loptica, mikser, ventilator, klackalica, balon itd.), pa sve do šašavih, na prvi pogled potpuno nekorisnih, kao što su antigravitacioni jastuk, cevni akcelerator, pokretna traka na majmunski pogon ili plazma lampa. Neki od tih elemenata imaju specifične osobine koje se mogu podešavati, odnosno programirati. Npr. pomoću satnog mehanizma moguće je podesiti trenutak „lansiranja” nekog predmeta u horizontalnom pravcu, odabirom učestanosti kapljanja iz probušene kofe moguće je regulisati brzinu njenog pražnjenja, a zadavanjem dužine prženja hleba u tosteru, podešava se tvrdoća kriški koje izlaze iz njega. Naravno, da bi se ostvario zadati cilj, i mehanizam proradio na traženi način, delove je potrebno povezati tako da se ostvari savršeni tajming u njihovom funkcionisanju. Dovoljno je samo jednu komponentu postaviti pogrešno, i mašina će doživeti krah, praćen neočekivanim i vrlo često smešnim scenama.

U poređenju sa svojim prethodnicima, ovo, najnovije izdanje Neverovatne mašine, razlikuje se u dve male, ali veoma bitne sitnice. Ključno poboljšanje, koje predstavlja najveću čar igre, je to što bezmalo svi nivoi, sem onih sa samog početka koji služe za upoznavanje igrača sa osnovnim komponentama, imaju višestruka rešenja, i to ne samo u pogledu rasporeda elemenata na ekranu, već i njihovog odabira. Kada se pređe tekući nivo, igra nudi mogućnost analize rešenja koje su predvideli njeni autori. Interesantno je da ono ne mora uvek biti najoptimalnije, i da se dovitljivošću neki problemi mogu rešiti na još jednostavniji način. Druga stvar koju treba pohvaliti jeste da je ostavljena mogućnost slobodnog učitavanja bilo kog nivoa, što će pozdraviti svako kome se desi privremena „intelektualna blokada”. Inače, skoro tri stotine nivoa su podeljeni u šest kategorija: prvih pedeset služe kao uputstvo koje igrača polako uvodi u tajne ove mozgalice, dok su ostali podeljeni u četiri težinske kategorije. Poslednjih pedeset nivoa su namenjeni igranju za dve osobe. A kada se čovek zasiti onoga što su mu pripremili „Sierrini” programeri, može pristupiti dizajniranju sopstvenih mehanizama, zahvaljujući ugrađenom editoru čija je upotreba iznenađujuće jednostavna. Jedino ograničenje koje se tu javlja jeste ljudska mašta.

>>>Download<<<

(demo)

The Incredible Machine: Even More Contraptions

Uporedo sa vestima o propasti renomiranih softverskih kompanija (vidi „Bonus Level”) na naše tržište stigle su njihove „labudove pesme”, Max Payne „G.O.D. Gamesa” i nastavak serijala The Incredible Machine: Contraptions surovo ugašenog „Sierrinog” ogranka „Dynamix”. Premda se po popularnosti naravno ne može meriti sa Maxom, Even More Contraptions izaziva podjednaku nedoumicu: kako je moguće da su talentovani autori ovakvih igara spali na prosjački štap? I da li je moguće da nikad više nećemo uživati u ovako lepim igrama?

Premda pretpostavljamo da čitaoci poznaju koncept The Incredible Machine (o prethodnoj igri pisali smo u SK 10/2000), ukratko ćemo se podsetiti, odnosno objasniti o čemu se radi onima koji su se „kasnije uključili u program”... U osnovi je reč o složenim kombinacijama različitih elemenata, koje treba tako rasporediti da međusobnim dejstvima postignu neki u suštini jednostavan cilj. Ili, da podsetimo na crtaće sa Kojotom koji uvek ima neku ludu ideju za hvatanje Ptice Trkačice – kugla aktivira upaljač, plamen progoreva kanap koji povlači obarač pištolja, metak udara u stenu, odron bi trebalo da zdrobi Pticu, ali obično nešto krene pogrešno, pa nastrada glupi Kojot... Normalno, treba izbeći takve situacije prilikom igranja Contraptionsa, odnosno rešiti uspešno zadatak.

Ovaj disk donosi 250 novih zadataka, nešto težih i izazovnijih u odnosu na prethodni set (autori su uvažili gunđanja igrača širom sveta da su zadaci u Contraptionsu bili u najvećem broju slučajeva prelaki). Mogućnost izrade sopstvenih mozgalica obogaćena je Internet dodatkom – preko sajtova www.incrediblemachine.net i www.evenmorecontraptions.com svaki igrač može sada podeliti svoje kreacije sa ostalom bratijom. Možemo pretpostaviti kakve se glavolomke tek tamo mogu naći... Igra za dva igrača opet se sastoji u tome ko će prvi rešiti zadatak. Grafika i zvuk su ostali nepromenjeni, kao i ostali elementi igre. Suštinski, u pitanju je novi set nivoa koji će nas nanovo prikovati za ekrane nekoliko dana/sati...

>>>Download<<<

(demo)

Ocena: 85

Što se tiče nastavaka.. jbg - samo demo. Relativno su nove igre (u odnosu na originalni deo) i još ih "valjaju" po netu za keš

Što se tiče originala, mislim da će mi zauvek ostati u srcu. Moje mišljenje - jedna od najoriginalnijih logičkih igara ikada i ako je privukla mene, čoveka koga mrzi da razmišlja da bi se igrao ( ), privućiće svakoga

Bravo za post 
Al nikad nisam uspeo da kompletiram nijedan TiM, odustanem na oko 90% predjenih nivoa. Stvarno jedna od najoriginalnijih igara sa odlicnom fizikom (ma sta ce nam Havok 2)

E, da.. fizika je odlična. Iako je grafika (za današnje standarde) na nižem nivou, igra ima veoma interesantne animacije.. Ali kad se setimo da je (prvi deo) izdat 1993. onda stvarno i zaslužuje dobijenu ocenu.

 
to care!
gde izvlacis ove igre?

Ko traži - nađe.. a znam da ove igre imaju posebne čari

Uživajte