Zašto je Republici Srpskoj saradnja sa Hagom važnija nego Srbiji
Radovan Karadžić
"kostur iz ormara"
Izvor Glasa navodi da je moguće ukidanje Ministarstva unutrašnjih poslova RS, čija bi jedina i glavna komanda u tom slučaju bila u Sarajevu

BEOGRAD - U vreme kada glavna tužiteljica Haškog suda Karla del Ponte vrši možda poslednje ispravke svog izveštaja koji je već izgovorila pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), rukovodstvo Srbije i Republike Srpske nakon sastanka kod Borisa Tadića, malo dockan je zaključilo da je "potpuna saradnja sa Hagom koja podrazumeva hapšenja i izručenja svih optuženika državni interes obe zemlje" i nacionalni interes svih Srba, kako se izrazio predsednik RS Dragan Čavić.

Trenutno, eventualne sankcije međunarodne zajednice bi mnogo više pogodile Republiku Srpsku nego Srbiju, koja bi time ušla u fazu slabljenja ionako tanke državnosti i, možda, ubrzala svoje utapanje u ostatak Bosne. O tome je nešto govorio i Čavić, rekavši da "postoje najave iz međunarodnih krugova u Sarajevu" da - ukoliko RS zbog nesaradnje s Hagom bude kočnica približavanja Bosne i Hercegovine evroatlantskim integracijama - Srpskoj islede sankcije.

Čavić nije pominjao konkretne posledice, a izvor Glasa navodi čak mogućnost ukidanja Ministarstva unutrašnjih poslova RS, čija bi - jedina i glavna - komanda u tom slučaju bila u Sarajevu, a ne u Banja Luci kao do sada. Nije tajna da Ured visokog predstavnika (OHR) Pedi Ešdauna, nema naročito mišljenje u rukovodstvo srpskog entiteta, naročito policije, sumnjajući da je deo ovih bezbednosnih struktura angažovan na skrivanju Radovana Karadžića i zaštiti da bude izručen Tribunalu u Hagu.

Što se tiče RS, ja nemam nikakvih informacija o tome da se u RS skriva, ili povremeno boravi bilo ko od haških optuženika. Kada bih imao takvu informaciju reagovao bih istog trenutka, rekao je nakon prekjučerašnjeg sastanka kod predsednika Srbije Darko Matijašević, ministar unutrašnjih poslova RS.

Matijaševićeva izjava, koliko god se činila "jaka", narodski rečeno, teško da pije vodu dalje od Banja Luke, Pala, ili dobro čuvanog Radovanovog skloništa. Jer, iz Sarajeva, od bosanskog rukovodstva i međunarodnog upravitelja, sve češće stižu uveravanja da je najpoznatiji haški begunac "sigurno na teritoriji RS" .

Ali, nije, samo policija RS jedino odgovorna što je Karadžić još uvek na slobodi. Odgovornost je i na međunarodnim upraviteljima (snage SFOR i Pedi Ešdaun), kojima bivši predsednik bosanskih Srba služi kao sredstvo za ucenu i pritisak (Srpsku demokratsku stranku pogotovo) u već toliko puta primenjenoj taktici velikih prema malima, poznatije kao - štap i šargarepa.

Američki izvori bliski RS odavno tvrde da je Karadžićevo sklonište locirano, ali da je hapšenje više puta odlagano iz taktičkih razloga, jer se želi poentirati u dobrom trenutku za svet, SAD pre svega. Govorkalo se da će to uslediti pred poslednje američke predsedničke izbore, ali je "priredba" odložena zbog uverenja da Džordž Buš i bez ovog trofeja sigurno obezbeđuje svoj drugi mandat u Beloj kući.

Kad god hoće da "pritisnu" Banja Luku, predstavnici međunarodne zajednice potegnu pitanje hapšenja Karadžića, koji je za vlast u RS već odavno postao "kostur iz ormara". Zato SFOR drži Karadžića u rezervi, a poverovati u priču da im on uvek pobegne za "dlaku" kada pokušaju da ga uhapse, je isto kao i verovanje u to da zemlja nije okrugla, već da je ravna ploča koju na svojim leđima nose četiri džinovska slona - objašnjava izvor Glasa.