Ostružnička skupština

Ostružnička skupština (6.- 15. maj 1804) je bila sastanak srpskih narodnih prvaka za vreme Prvog srpskog ustanka. Na ovoj skupštini se, pored dogovora o tome šta će se izneti pred dahijske izaslanike u pregovorima o miru u Zemunu, razgovaralo se i o daljem razvoju ustanka, organizaciji nove vlasti, nabavci municije itd. Ova skupština ima veliki značaj za Prvi srpski ustanak, jer je ona predstavljala prvi sastanak svih nahijskih i ustaničkih starešina Beogradskog pašaluka, otkako su Srbi uopšte podigli ustanak protiv dahija.

Učesnici

Na skupu u Ostružnici su pored Karađorđa učestvovali i Stanoje Glavaš, Mladen Milovanović, Đusa Vulićević, Todosije Marićević (Bulatović) iz Orašca, Janko Katić, Vasa Čarapić, Sima Marković, prota Aleksa Lazarević iz Sopića, Pavle Popović iz Vranića, Juriša Mihailović iz Grabovca, Petar Erić iz Zvečke, Đorđe Milovanović iz Železnika, Marko Doljahčević iz Ostružnice, Radoje Trnavac iz Ranilovića, Rista Radojčić iz Blaznave, Tanasko Rajić iz Stragara, Ranko Radić iz Nemenikuća, Raka Levajac, prota Matija Nenadović, Miloje Petrović iz Trnave, Mihailo Lazarević iz Sopića, Milan Obrenović iz Brusnice, Teodosije Filipović iz Knića, Sava iguman ravanički, Josif iguman kalenićski, jagodinski prota Miloje Vukašinović, požarevački prota Josif itd.

Skupština

Na ovoj skupštini ustanici su zahtevali: da se dahije proteraju iz Beograda, tražili su ferman kojim bi se ustanicima oprostilo sve ono što je bilo i da im se za to ne sme tužiti ni javno ni tajno, da svaki vezir upravlja po fermanu iz 1793. godine, da u svakoj nahiji da bude sudnica i da se svima sudi po zakonu, zatim su tražili su slobodu vere, tj. da obnavljaju porušene manastire, da su običaji vere slobodni, slobodnu trgovinu i da raja prodaje svoja dobra kome želi, da srpsko stanovništvo samo bira svoje knezove itd. Dok je u Ostružnici zasedala skupština, posredstvom komadanta Slavonske krajine generala Dženejna organizovan je sastanak srpskih starešina i predstavnika dahija 10. maja u Zemunu. Od srpskih starešina na njemu su prisustvovali Karađorđe, prota Mateja Nenadović, Janko Katić, Petar Erić, Ranko Radić, Sima Marković, Mladen Milovanović, prota Matija Stefanović, Aleksa i Mihailo Lazarević, Pavle Popović, Juriša Mihailović, Đorđe Milovanović, Radoje Trnavac, Rista Radojičić, Tanasko Rajić i Raka Levajac. Ustanici nisu želeli mirenje s dahijama, a postavili su zahteve za koje su znali da neće biti prihvaćeni: da se u Beogradskom pašaluku vrate na snagu samoupravne povlastice iz 1793. godine, dahije pobiju, janjičari napuste pašaluk i da sprovođenje tih uslova garantuje Austrija. Međutim, pregovori su završeni bez sporazuma. Zasedanje u Ostružnici je nastavljeno i odlučeno je da se borba protiv dahija nastavi bez kompromisa. Dva dana pred odlazak u Zemun, Karađorđe je zatražio zaštitu austrijskih vlasti u slučaju ako se ne postigne kompromis sa Turcima, isto tako Srbi su zatražili vojnu pomoć i od Rusa 3. maja 1804. godine. Posebno je značajna odluka da se pošalje predstavnik u Crnu Goru radi priprema za zajedničku borbu. Takođe, rešeno je da svaki starešina u svojoj pokrajini prikupi novo ljudstvo za vojsku, organizuje vlast, ostavi potrebnu vojnu posadu i s prikupljenom vojskom dođe u Beograd.

Ishod

Posle sastanka u Zemunu, ustaničke starešine zajedno sa svojom vojskom počele su se prikupljati oko Beograda. Kragujevačku i rudničku vojsku predvodio je Karađorđe, a valjevski i šabačku Jakov Nenadović, prota Matija, Živko Dabić, Ostoja Spuž i Andrija Vitomirović. Njihov osnovni cilj bio je oslobođenje Beograda i kada je Karađorđe pošao u susret valjevskoj vojsci, 9. maja 1804. godine Turci su pokušali da ih spreče, ali bezuspešno. Turke su predvodile dahije i Alija Glušanac. Veliki uspeh ove bitke je taj što se na ovaj način suzila opsadna linija oko Beograda. Ubrzo zatim, oslobođen je Požarevac 12. maja i Smederevo 6. jula 1804. godine.

Izvor: Wikipedia