Brak ili vanbračna zajednica?   

Uvek je bilo ljudi koji su verovali da brak nije ništa bitno, da dvoje ljudi mogu da žive u zajednici i bez braka. Mada, stvari su se komplikovale ako imaju decu - deca iz takvih zajednica tretirana su lošije nego deca rođena u braku. Danas, kada se deca iz bračnih i vanbračnih zajednica sve više izjednačuju, kada sve manje ljudi uopšte i gleda na to da li je dete rođeno u braku, postaje sve aktuelnije pitanje: koliko je brak uopšte neophodan? Može li se i bez njega?

Ima onih koji smatraju da je brak ipak bitan. Neki tako razmišljaju zbog tradicije i zbog verovanja da je život u vanbračnoj zajednici grešan. A neki, jednostavno, smatraju da to tako treba i da su ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici nezreli i ne smeju sebi da priznaju da je došlo vreme da se venčaju. Po njima, brak je normalna zajednica dvoje ljudi, dok vanbračna zajednica, ako potraje a ljudi se nikako ne venčavaju, to nije. Postoje i ljudi koji su u braku, a smatraju da zapravo nema razlike između braka i duge vanbračne zajednice - smatraju da se ni u njihovom životu ništa nije promenilo nakon čina venčanja, voleli su se pre, vole se i dalje, i to je to.

S druge strane, ima onih koje brak plaši. Plaši ih institucija kao takva, plaši ih da bi to što potpišu nekakav papir moglo da im od lepe veze načini dosadnu rutinu u kojoj više nimalo ne uživaju. Boje se jer im stupanje u brak zvuči kao nešto konačno - a nikakve garancije da će vas neko zauvek voleti, ili da ćete vi zauvek voleti nekog, ne postoje. Ima i onih koje ne plaši brak, ali ne vide nikakvu poentu u njemu - dobro im je i u vanbračnoj zajednici i smatraju da je zajedništvo u glavi, ne na papiru. Plus, tu je i nešto lakše rastajanje ako veza ne uspe; razvod ume da se otegne, čak i kad nema ni novca, ni stana, ni dece koju bi trebalo podeliti, a raskid, mada bolan, makar može da se izvede bez birokratskog i administrativnog usporavanja stvari.

Brak ili vanbračna zajednica? Na vama je da odlučite - i jedno i drugo mogu da funkcionišu i odlično i veoma loše i bilo kako između ta dva. Neke sredine ne gledaju blagonaklono na vanbračne zajednice; neki ljudi su jednostavno vaspitani tako da brak smatraju jedinom ispravnom zajednicom. Ako ne živite u takvoj sredini i ne smatrate da je "papir" nešto bitno, neće vam nimalo smetati da budete ni bez njega - sreća od papira najmanje zavisi.

Нема разлике осим у оном формалном делу - потпис.

Дакле, што се партнера тиче, све једно је.

Због деце није све једно.

Чини ми се да лепше звучи оно - дете рођено у браку него дете рођено у ванбрачној заједници.

Ja kao dete rodjeno u braku, verujem da ima i vanbracnih zajednica koje su bolje od onih drugih..

ne znam da li bih se slozila s tim da je brak samo obicno parce papira.
mislim da je to vise od toga.
e sad zbog cega...pa valjda zato sto je ta formalnost tako svecana pa stvara neku obaveznost kod svakog.s druge strane regulisana zakonom. vanbracnu vezu je lako prekinuti, kod braka to ide teze.
dete naravno rodjeno u braku, ne mislim da bi islo drugacije

vanbrachna deca zakonski imaju ista prava kao i ona rodjena u braku.

Потпуно се слажем, зато сам и рекао да није битан онај потпис. Мало је другачије када су деца у питању.

@glviki

Наравно да брак није обично парче папира.

Мишљења сам, да то парче папира не може да утиче на однос двоје који живе у заједници. Наравно, причам о нормалним људима.

Чак и закон ванбрачну заједницу, у највећој мери, поистовећује са брачном заједницом.

Моја женка и ја смо се венчали (живели смо у ванбрачној заједници) након што смо добили клинцезу и то из разлога уписа у матичну књигу где се мора уписати брачно или ванбрачно.

Што се нашег односа тиче, остао је исти. Након венчања нисмо осетили никакав бољитак нити нам је лошије.

slazem se @ davidovac i @arlekin 

mislim da se ovog puta slazem sa davidovcem...parce papira koje ne moze da promeni nista sto vec postoji..ako je to zaista onaj logican i jedini ispravan sled dogadjaja nakon nekog odredjenog zajednickog zivota...s tim sto ne daj boze da lose krene daleko je lakse otici iz vanbracne nego iz bracne zajednice..tu je papirologija koja u velikoj meri otezava sve a tu je i sama psiholoska slika...alo, pa to je ipak brak..velika stvar u sustini brak kao brak jeste daleko ozbiljniji daleko uredjeniji sa pravne strane od vanbracne zajednice, ali ne menja nista u samom odnosu izmedju partnera..ako se vole tako, volece se i danas sutra ako se odluce na brak..i vecina tih parova koji vec dugo zive zajedno se na brak odlucuju iskljucivo zbog dece..ostao je taj neki nas balkanski mentalitet valjda...po meni, lepse je ziveti u krajnjem u skladnoj vanbracnoj zajednici nego u propalom braku...no, opet, ovo je tema o kojoj bi se danima moglo raspravljati tako da zavrsavam ovde svoj monolog  

A zasto ljudi vise vole da zive u vanbracnoj zajednici nego u braku? Da ne bi petljali puno ako im naidje da se razidju. To znaci da oni zive zajedno uz konstantno prisustvo mogucnosti da sutra vise nece biti zajedno. I kakav je to onda zivot? 

aha 
ali ako imaju i decu u vanbracnoj zajednici, nista im ne znaci sto imaju nesto manje papirologije pri razlazu...
istina je da taj papir iz nekog razloga uliva sigurnost, ipak...
makar samo prividnu
zasto? zato sto su se brakom, tj. papirrom, dvoje ljudi obavezali da ce deliti zajedno sve, a ne samo biti zajedno dok im cvetaju ruze
ima to smisla

... kod nas se to nesto lomi poslednjih godina, kao demode je vencavati se, a opet svi imamo usadjenu sliku o tome kako je brak nesto veliko i vazno (i lepo, ako je zeljeno)

slazem se da se ljudi danas odlucuju za brak tek kad su resili da zajedno prave porodicu (decu) i zajednicki ulazu u zajednicku buducnost, pa zele i da to nekako obeleze, 'ozvanice', i sebi i drugima

za zajednicki zivot, vecini danas papir nije potreban... pri tom, ako u nekoj zajednici svako gleda uglavnom samo sebe, to nije zajednica vec cimerstvo

dakle, po meni brak nije nesto sto je crkva juce izmislila, vec neka vrsta medjusobnog obecanja i pristanka na zajednistvo u punom smislu te reci