Veštak za govor iz trbuha bio je trenutno bez angažmana, pa je otišao u selo da poseti sestru.
Jednog jutra, dok je šetao sokakom, priđe mu neki seoski džukac. Trbuhozborac ga prijateljski potapša pa dade znak da ode, ali pas nastavi da ga uporno prati.
Kad su stigli do seoske kafanice, i pas uđe za njim, te mu se sklupča kraj nogu. Naručujući sebi piće, artist reši da se malo našali sa meštanima, te upita džukca:
"A za tebe - da naručim kao i obično, je li?"
Onda se postara, govoreći iz trbuha, da izgleda kao da mu je pas odvratio:
"Ne, hvala, dosta sam pio od jutros!"
Kafedžija je bio zgranut, pogotovu što se nastavio razgovor gosta i njegovog jedinstvenog psa. I zato, jedva došavši k sebi od silnog zaprepašćenja, ponudi gostu za psa dvesta hiljadarki.
"Ni govora!", reče trbuhozborac, nastavljajući šalu. "Čoveče, pa ja ga znam još otkad je bio kučence - a bolji prijatelj no što je on teško se nađe!"
Gomila mu dade za pravo, te uporni kafedžija ponudi trista hiljada.
Gost samo odmahnu glavom, ali napravi žalosno lice čoveka u velikoj dilemi kad kafedžija pope ponudu na pola miliona.
"Tja", reče trbuhozborac rezignirano, "pošto sam već bez posla - bio bih glup da odbijem jednu takvu ponudu... Pa dobro, dajte odmah te pare, dok se nisam predomislio!"
Dobivši novac, pođe dobacujući kafedžiji: "Nadam se da ćete ga lepo negovati!" - a onda pozdravi i psa: "Zbogom, mili moj druže!"
"Ma nemoj, još mi kažeš druže", kao da mu odbrusi pas. "Posle ovoga što si sa mnom učinio - neću reći ni reč nijednom ljudskom stvoru dok sam živ!"