Probudila sam se ranom zorom ovog 365 dana 2002-ge godine i u  jednom momentu sam zastala i okrenula se, jedna meni draga osoba mi je rekla da se nikada ne okrecem, ma sta da se desi, ali ja sam se okrenula, okrenula sam se da vidim sta ostavljam iza sebe, okrenula sam se da pogledam 364 dana koji su iza mene.
   Sta sam sve videla; ostavila sam moj jedini porok (cigarete), raskinula sam sa deckom, proslavila rodjendan opet u suzama, (ko razume shvatice), imala sam par 'veza' za jednu noc, napustila sam moj dragi i mili Novi Sad i dosla u Zrenjanin, prestala sam da se druzim za najboljom drugaricom (ljubav kod nje cini cuda), isla sam na godisnji u Beograd?!:) gde sam dozivela veliko razocarenje u ljubavi, zaradila sam gomilu para koje sam potrosila isto kako sam i zaradila, na kozmetiku:), konobari su naucili konacno sta pijem:), zapocela sam 'novi' zivot ovde, kako, verujte nije mi bilo lako, podrsku sam imala u svima a najvise u samoj sebi, vec pred kraj godine kad sam izgubila nadu da moze nesto i lepo da mi se desi, ali desilo se, zaljubila sam se (kako rece moj poznanik, zaljubljenost je stanje izmenjene svesti, da li je tako ili nije ne znam ali meni je lepo i trudicu se da ostane tako)...ima jos toga, ali da ne nabrajam, bila je ovo jos jedna godina, svaki od 364 dana je bio na neki svoj nacin poseban i specijalan. Prosli su i ja nemam vise tu sta da dodam ili promenim. kako mi je bilo znam samo ja, isto kao sto samo i Vi znate kako je bilo Vama. Ne sumnjam u vas sud ali slozicete se samnom, kako god da je bilo dobro je sto je proslo, jer ceka nas novih 365 dana u novoj godini!

Zelim Vam puno zdravlja i srece u novoj godini,
iskreno i od srca SAnja

Hmmm ja tek treba da premotam film.........    

hm, ja film premotavam stalno, da vidim sta se u stvari desilo i gdje sam pogrijesila...
Inace, prosla godina... Pardon, jos uvjek ova (na moju srecu samo jos par sati OVA)...
Pa sta reci o njoj? Bilo ne ponovilo se...
Sta da kazem? Da ne ponavljam sada, slicno kaokod SAnje sto se tice drugarice, momka,...
Samo se nadam da ce sledeca biti bolja. Ne treba mi nista vise.

@SAnja
rodjendan u suzama... Ne znam razlog, ali znam osjecaj :wink:

:    

@ Arianna
eh da je rodjendan.. nego bili su rodjendani u suzama... prva ljubav koja je trajala 4 godine me je ostavila 4 dana pred 19 rodjendan (razlog raskida je bio sto me je prevario), pa me je onda ove godine opet decko ostavio ali dva dana pre rodjendan (razlog nije hteo devojku?!, ma sta mu to znacilo), a jos jedan rodjendan sam provela u komatozovnom stanju,imas tu negde na "zelje,pozdrvai i cestitke" , mislim da je nema prave ljubavi bez bola... pise  o svemu tome pa ako imas vremena procitaj.

i slededa mora da nam bude bolja! ako nista drugo trudicemo se!
Lep vam bio prvi dan prvog januara

Ehhh SAnja ... sta da ti kazem. Meni je dan 1 poceo u takvom bedaku da nije moglo da bude gore: "BUDJENJE !!! Sto niste na postrojavanju ??? Sta je ovo BREEEE !!!" Da, docekao sam je u   VJ u Sapcu. Od tog dana je pocelo polako da se raspada u mom zivotu. Polovinom januara sam skontao da sa devojkom vise ne mogu na taj nacin ni da se vidjam a ni da komuniciram. Polovina februara, moj dolazak na redovno+nagradno, mi je sve resio: raskidanje sa devojkom i avantura za jednu noc.
Povratak u VJ u ocajnom psihickom stanju nije ni malo lep bio.
Dolazi april, lepo vreme i pocinjem ponovo da disem punim plucima sAm !!!
Pocetak maja meseca mi je doneo veoma neprijatno zdravstvenu vest: zaradio sam bruh. Cimanje po docama i napokon 16 maja, na 001 VJ, sam operisao to cudo. Nekoliko nedelja mirovanja je uticalo na moju pokretljivost koja je jos uz to bila jako zajebana: kinuo sam prvog dana postoperativnog perioda i sjebao ranu. Dolazak na kucno lecenje nije ni malo bio lep: nisam mogao da hodam duze od 5 minuta. Malo vise znoja i posvecenosti je donelo rezultate: otisao sam do grada i kupio kartu za zadnja 3 dana eXita !!! Dan, suncem obasjan, je bio prekretnica u mom zivotu. 11 jul upoznajem, kasnije uspesno "privedenu", moju next devojku. Provod na eXitu je bio zagarantovan.
Zbog zdravstvenog sranja nisam smeo na kupanja a more ... daleko je to.
Polovina avgusta donosi znatan zaokret u mom zivotu: psiholoski sam se konsolidovao totalno i privodim kraju umetnicko delo Tribalcinu dimenzija 70x100 cm na Hameru (moj san u zadnjih 12 meseci)
<http://photos.groups.yahoo.com/group/exfriends/vwp?.dir=/Izlozba&.src=gr&.dnm=I+%26+Tribalcina.jpg&.view=t&.done=http%3a//photos.groups.yahoo.com/group/exfriends/lst%3f%26.dir=/Izlozba%26.src=gr%26.view=t>

Pocetak septembra mi donosi 2   vesti: prvi izlazak sa nesudjenom devojkom sa eXita (zaljubljujem se totalno) i dobijam predponudu za posao. Nikada bolje se nisam osecao.
U novembru dobijamneku lepu odstetu za privodjenje 2000 god.

Sve sto sam ikada zeleo da mi se ispuni u zivotu, 95% od toga mi se za zadnja 4 meseca ispunilo !!!
Neka i svima bude tako uspesna koliko je i meni bila. sE yA#

A u bre u kakvim vi filmovima zivite. Ja sam mislio da smo mi optimisticki narod. Ja kada god mi se nesto desi pokusvam da iz toga izvucem neku pozitivnu, da ne kazem smesniju, stranu i to mi uvek uspeva. Pa zar je toliki problem raskinuti sa deckom/devojkom? Ja sam sinoc raskinuo sa jednom, nasao drugu, jos bolju, i zivot ide dalje. Mogao sam na nekoj nagradnoj igri koja je bila na zurci gde sam bio da dobijem Harley Davidson, ali ja sam rekao da necu nista dobiti i listic ubacio u casu sampanjca. Bas taj listic je dobio glavnu nagradu. I sta sad, treba da se ubijem?

Ja sam inace prosle godine imao najduzi raspust u zivotu. Celu proslu skolsku godinu nisam isao u skolu tako da mi je veci deo godine (do septembra) prosao u putovanjima, zezanjima, preseljenju, naucio sam novi jezik, kupio novi kompjuter, upoznao nove drugove, itd. Sve u svemu bilo je i lepih ali i losih stvari. Bilo je dosta devojaka, zurki, provoda, polomio sam nogu  i rebra vozeci snowboard, zapalio kosu, sudario se sa policajcima i proveo noc u zatvoru (nemam polozeno) i dobio zabranu polaganja na 2 godine (mogu da mi p... to ne vazi u ceskoj ). Ovde je bila poplava i voda je stigla do mog prozara, ali pre toga smo morali da se iselimo i ja sam spavao u sali neke osnovne skole sa gomilom ljudi, itd. Najgora stvar je bila to sto sam u Srbiji imao super drustvo i sto sada nismo zajedno. Sa ovim ovde ne mogu da se uklopim pa se i dalje druzim samo sa nasim ljudima koji su ovde i to je OK, ali opet to nije kao sto je bilo

Otprilike tako je izgledala moja prosla godina, naravno gledajuci sa pozitivne strane. To bi nekome izgledalo gore ali iz mog gledista to i nije tako lose (ako izostavimo 40 dana koje sam radio na gradilisu da bi kupio kompjuter U to spada i moj rodjendan, ali nisam plakao ).

@ L-U-D-A-K

Pogresno si nas shvatio! Ustvari govorim za sebe
Nikada u zivotu nisam zalila za necim sto mi se desilo. Jeste bilo je sranja i svasta ruzno se desilo ali sta sad ja tu mogu, od suza nema pomoci, iz svega toga sam izasla samo kao pobednik i nikako drugacije!
jaca sam, snaznija, pametnija, i dalje sam zaljubljena, voljena, mazena, imam sve sto mi treba (dobro ne bas sve ali budimo i skromni), ne, ne zalim samo je bilo rezimiranje prethodne godine, kao sto sam i rekla ne zalazim u tudje probleme i sigurno mi nije bilo najteze ali bila je losa godina iz koje sam uspela da isplivam kao pobednik! e to je poenta...

E tako te volim, svaka cast, tako i treba da se razmislja a ne neko kukanje i plakanje. Ako tako budes stalno razmisljala ova godina ce ti sigurno biti bolja, veruj mi, meni to vec duze vreme uspeva

Moja izreka je:
"Life is a bitch and you die." (R)

E, ali ... kada si sAm onda se treba i potruditi oko te uzrecice sto nekada i nije tako lako ali se uspeva. A za kukanje i plakanje se nema vremena. Samo napred. Ma ako treba i sakom u glavu pa ce da bude bolje. (provereno)  :twisted: