Nasilnici bez kazne

Srpski sudovi sve češće osuđuju za nasilje u porodici, ali nijedan siledžija još nije završio u zatvoru!

U Srbiji se ne smatra grehom tući ženu i decu

BEOGRAD - Nijedan od 450 nasilnika u Srbiji protiv kojih su podnete krivične i prekršajne prijave za nasilje u porodici još nije završio u zatvoru niti je snosio sankcije za svoje postupke!!! Prema rečima sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Vesne Milojević, od 35 prekršajnih tužbi za nasilje u porodici koje procesuira taj sud, za devet je doneta presuda, ali ona ni u jednom slučaju još nije izvršena.
- Iako su presude donete, nije bilo predloga za izvršenje. To znači da ove presude još nisu pravosnažne i izvršne. Najčešće se na presude podnose žalbe, pa slučaj ide pred Okružni sud. Iako se, po novom zakonu, to radi po hitnom postupku, protekne pet, šest meseci dok slučaj dođe do višeg suda. Problem predstavlja i dostavljanje tih presuda, jer optuženi odbijaju da ih prime - navodi Vesna Milojević.
Ako ništa drugo, otkako je u julu prošle godine donet nov zakon o nasilju u porodici, broj prijavljenih "prestupnika" se znatno povećao. U Četvrtom opštinskom sudu ranije je bilo jedan do dva ovakva slučaja godišnje, a od novembra 2005. godine do danas pokrenuto je 35 tužbi za izbacivanje nasilnika iz stana. Prema novom zakonu, naime, bez obzira na to da li je nasilnik vlasnik stana, on može da bude izbačen na ulicu ako je proglašen krivim za fizičko maltretiranje ostalih članova porodice.
Zoran Tejić, takođe sudija Četvrtog opštinskog suda, kaže da je ove godine u tom sudu pokrenuto i 27 krivičnih postupaka za nasilje.
- Od toga je osam slučajeva rešeno, a dve presude su postale pravosnažne, odnosno izrečene su uslovne kazne. Šest prijava je trenutno u žalbenom postupku, odnosno idu pred Okružni sud - ističe Tejić.
Vesna Stanojević, rukovodilac Sigurne ženske kuće, jedine ustanove u Srbiji u kojoj su smeštene žrtve porodičnog nasilja, kaže da je naša kaznena politika preblaga i da su sudovi neažurni.
- Znam da su nasilnici kažnjavani uslovnim kaznama, ali najčešće i ne odu u zatvor. Oni unapred znaju da neće biti osuđeni, pa i dalje pribegavaju nasilju. Mi kao nacija još imamo problem sa ovom temom. Nismo podigli svest o tome da je ovaj vid nasilja krivično delo. Kod nas se tući ženu i decu ne smatra grehom, to nije ništa strašno i to je socijalno prihvatljivo. U porodicama u Srbiji možete čuti žene da kažu: "Pa, to je radio i moj otac, zašto ne bi i muž." Biće ovako sve dok se ne pojačaju restriktivne mere i dok kažnjavanje ne bude mnogo strože - navodi Vesna Stanojević.
S. GAVRIĆ

Ženska kuća šansa za novi život

Prema rečima Vesne Stanojević, u Sigurnoj ženskoj kući trenutno borave 63 žrtve nasilja u porodici.
- Broj žena koje traže utočište je mnogo veći, a kapaciteti ustanove nisu dovoljni da ih sve prime. Uglavnom se ovde nalazi pola žena iz Beograda, a pola iz unutrašnjosti. Ovde dobijaju šansu za "novi život". Pružamo im mogućnost da završe razne kurseve - za pekara, poslastičara, frizera i da u Beogradu nađu posao i same izdržavaju decu - kaže Stanojevićeva.

Hitno zbrinjavanje

Zbog toga što sve veći broj žena zbog fizičkog nasilja završi u bolnici, nedavno je potpisan ugovor između Savetovališta protiv nasilja nad ženama i Urgentnog centra. Oni će zajednički hitno zbrinjavati sve osobe koje pretrpe fizičko zlostavljanje u porodici. Tako će žene koje zbog fizičkog nasilja stignu u Urgentni centar, posle medicinske pomoći biti smeštene u Sigurnu žensku kuću. One tu imaju besplatne usluge lekara, psihologa i advokata i mogu ostati najduže godinu dana.


Izvor: Press

 Nastavlja se serija krvavih porodičnih obračuna u Srbiji
Žrtve nasilja u porodici niko ne štiti

BEOGRAD - „Ubila supruga, sina, pa skočila sa 13. sprata“, „Ubio ženu makazama“, „Upucao ženu pa sebe“, „Izmasakrirao bivšu suprugu, sinove, pa presudio sebi“, samo su neki od novinskih naslova koji su uznemirili građane poslednjih dana. Pojedina udruženja koja se bave nasiljem u porodici odmah su se oglasila javnim protestom i osudom državnih organa koji ne primenjuju zakone donete baš zbog sve učestalijih tragičnih ishoda porodičnih sukoba.

U Srbiji je, da bi se sprečilo nasilje u porodici a time i smanjio broj ubistava među najbližima, pre četiri godine uvedeno u zakon i krivično delo nasilje u porodici, što je trebalo da dovede do strožeg kažnjavanja nasilnika. I prošlonedeljna tragedija u Leskovcu, kada je Slobodan Kostić (56) hladnokrvno ubio dvojicu sinova Srđana (36) i Ivana (34) i njihovu majku Stanu (62), a zatim presudio i sebi, potvrdila je da se taj zakon ne primenjuje.

„Ženski centar“ iz Leskovca pita zašto policija, tužilaštvo, zdravstveni radnici i Centar za socijalni rad nisu reagovali i sprečili zločin, budući da je ubica javno iznosio svoje namere.

Zakon precizan

- U našem sistemu žrtva nasilja u porodici je zaštićena tek kada bude ubijena, zbog toga što se ne primenjuje Zakon o nasilju u porodici - kaže sa ogorčenjem Divna Stanković, predsednica „Ženskog centra“.

Ovaj zakon predviđa da će ako član porodice fizički zlostavlja, tuče, psihički maltretira, stalno preti, omalovažava, vređa, uskraćuje slobodu kretanja, viđanje sa rođacima nekom drugom članu porodice, biti kažnjen zatvorom od jedne do deset godina. Najstroža kazna je predviđena ako usled tog maltretiranja nastupi smrt.

Profesor Ratko Kovačević, načelnik Odeljenja za psihijatrijsko veštačenje u KPD bolnici pri Okružnom zatvoru u Beogradu, u koji se u svojoj karijeri susreo sa nekoliko stotina onih koji su usmrtili svoje najbliže, kaže da „treba očekivati da ovim zakonom dođe do smanjenja nasilja u porodici i ubistava“.

- Ali zakon sam po sebi ne može smanjiti nasilja u porodici, za šta je potrebna šira akcija društva, službe za socijalni rad, psihijatara i policije - smatra Kovačević.

Vesna Ristanović-Nikolić, predsednica Viktimološkog društva, međutim, kaže da, sudeći po tome kako sada reaguju policija, tužilaštvo i sud, nasilnici dobijaju poruke da „njima niko ništa ne može“ i da su „apsolutni“ gospodari.

Neophodna preventiva

- Žalosno je kada policajci dođu i kažu ženi: „Rešite to na sudu“ ili „Zovite nas kad neko bude mrtav“. Takođe, žalosno je i to što sudski procesi zbog nasilja u porodici traju veoma dugo, a nasilnici su osuđeni na veoma male kazne. Osim toga, žrtvu niko ne obaveštava kada nasilnika puštaju na slobodu, pa se dešava da po izlasku on dođe i ponovo je pretuče ili čak ubije - navodi naša sagovornica.

Da bi se predupredilo nasilje u porodici, a time i ubistva, Kovačević smatra da je neophodna preventiva, identifikacija porodica u kojima su poremećeni odnosi i rad sa članovima u cilju prevazilaženja sukoba i lečenja bolesnika.

- Bitna je terapija cele porodice, ne samo potencijalno opasnog člana, i podučavanje članova da svako svoju ulogu obavlja na prihvatljiv način. Potrebno je da svaki član porodice ima svoju autonomiju, a da pri tom ne ugrožava slobodu svojih najbližih, već da doprinosi da se odnosi poboljšaju - kaže on i dodaje da treba razvijati bračna i porodična savetovališta, kao i savetovališta za alkoholičare.

Bolest otkriti na vreme

U svakoj opštini bi, smatra Kovačević, trebalo identifikovati poremećene porodice i pružiti im stručni tretman.

- Kažnjavanje nasilnika je kratkoročno rešenje. Preventiva je da se otkriju potencijalni nasilnici u porodici. Kod nas, međutim, te službe ne funkcionišu jer nema dovoljno novca - kaže profesor Kovačević.

Sa njim se slaže i Vesna Ristanović-Nikolić i navodi da celo društvo treba da razbije stereotipe da kada neko od članova porodice oseti da „nešto ne štima“, treba da se obrati stručnjacima - psiholozima pri centrima za socijalni rad, da bi uspeli da prevaziđu probleme i uspostave komunikaciju.

- To je kao i kod bolesti. Kada se kasno otkrije bolest, lečenje je bezuspešno - smatra ona.

Ana Ž. Adžić

Izvor: Blic

Porodične tragedije događaju se u proseku jednom mesečno. Policiji ruke svezane jer može da reaguje tek kada padne krv

BEOGRAD - Porodične sukobe i svađe Srbi sve češće rešavaju sami na krajnje brutalne načine! Poslednji ovakav slučaj zbio se u četvrtak ujutro, kada je Slobodan Kostić (58) hicima iz pištolja ubio svoju bivšu suprugu i dva sina u porodičnoj kući u leskovačkom selu Gornji Bunibrod, a potom izvršio samoubistvo. Vesna Stanojević, koordinator Skloništa za žrtve nasilja, kaže da se ovakve tragedije događaju u proseku jednom mesečno, a da je uzrok sporost državnih organa.

- Na prvom mestu radi se o sporosti sudova, pošto i centri za socijalni rad i policija funkcionišu bolje nego ranije. Posle svega što smo doživeli u poslednji 15 godina, porodica očigledno nije više ono što je bila nekada, osnovna ćelija društva - kaže Stanojevićeva.

Pored imovinskih pitanja, čest razlog sukoba su deca. Drastičan slučaj je Radice Vujošević (42), koju je, 22. marta, u centru Beograda ubio dever Miomir Vujošević (51), ispalivši joj u lice dva hica. Tog dana Radica je dobila sudsko rešenje kojim joj je dvoje maloletne dece dodeljeno na staranje. Miroslav Opačić (35) ubijen je nožem krajem jula ispred svoje zgrade na Ceraku, kad je pokušao da zaštiti sestru Jelenu i njenu desetomesečnu bebu od bivšeg supruga Vladimira Bojinovića (52).

Dr Milan Milić, direktor Specijalne bolnice u Kovinu, objašnjava da se u ovakvim slučajevima ne radi toliko o pravnim koliko o emocionalnim problemima.
- Gde je ljubav, tu je i mržnja. Najviše boli je u odnosima baziranim na emocijama, a posebno su problematični ljudi kod kojih je narušena mentalna ravnoteža. Mi smo toliko istanjeni da pod pritiskom nakupljenog stresa slabiji i mentalno nesređeniji pucaju - objašnjava dr Milić.

Beskrajne parnice oko starateljstva nad decom su, prema njegovim rečima, borba oko svega drugog samo ne za dete.
- Ta priča je farsa. Nema to veze s detetom i onim što je za njega dobro. Reč je o borbi na emotivnom planu, odnosno kako dokazati sebe, psihološki i emocionalno nadmudriti i pobediti onog drugog - ističe Milić.

Prema njegovim rečima, prethodno nasilno ponašanje najveći je faktor rizika i svakako "predviđač" tragičnog ishoda. Za normalnog čoveka nezamislivo je, priča dr Ilić, da se roditelji dok se parniče služe svakakvim sredstvima, pa i pretnjama ubistvom. Ipak, to se dešava, a stvar je procene koliko su te pretnje ozbiljne.
- Takvi ljudi su najčešće moralno deficitarne osobe, ali za to se ne ide u bolnicu, tako da su nam vezane ruke - ukazuje on.

I u slučaju Radice Vujošević i porodice Opačić nasilje i brojne pretnje bile su prijavljene policiji. Međutim, prema našem zakonodavstvu, policija može da reaguje tek ako se nešto desi, što je često i suviše kasno.
      

Uzela dete, završila na poternici

U Drugom opštinskom sudu u toku je parnica između sada već bivših supružnika oko toga ko će dobiti starateljstvo nad njihovim desetogodišnji sinom. Boreći se za dete, majka ga je u leto 2003. godine uzela od oca i odvela u obližnju zemlju. Otac je uzvratio krivičnom prijavom, koja je dovela do toga da za ženom bude raspisana i Interpolova poternica. Vlasti zemlje u kojoj se dete nalazi ipak su procenile da hapšenje majke nije najbolje rešenje, a poternica je nedavno povučena.
    

Sporni krov nad glavom

Ljubiša Dinkić (68) je 7. avgusta oko 16.30 posle kraće rasprave ubodima makaza ubio suprugu Vinku Đurđević (71). Supružnici su vodili sudski spor oko stana u kome su živeli, zbog kojeg je Vinka u međuvremenu pokrenula i brakorazvodnu parnicu.


Izvor: Kurir / (K. K.)