Dani evropske baštine 2006.




U Beogradu će, petu godinu zaredom, od 8. do 17. septembra biti organizovana turističko-kulturna manifestacija "Dani evropske baštine", koja se održava u preko 40 evropskih zemalja sa ciljem da promoviše kulturno-istorijsko i prirodno nasleđe kao zajednički evropski kulturni, socijalni, politički i ekonomski identitet, uz poštovanje osobenosti svake nacije.

Beograd će ove godine biti domaćin centralne nacionalne svečanosti otvaranja manifestacije. Svečano otvaranje je 9. septembra, u 11.00, pod platanom ispred Konaka kneza Miloša u Topčideru, a potom slede programi u Skupštini grada Beograda, Skupštini Srbije i Botaničkoj bašti "Jevremovac".

Tema ovogodišnje manifestacije je "Drvo", koje je, kao deo prirode, neraskidivo povezano sa čovekovom kulturnom evolucijom. Koristeći se drvetom, koje im je bilo lako dostupno, ljudi su ga od praistorije koristili za proizvodnju sredstava za život i rad, doprinoseći pritom i kulturnom bogatstvu. Usavršavajući se vremenom, otkrivali su sve više načina na koje su mogli koristiti drvo: ukrasni predmeti, muzički instrumenti, papir i još mnogo toga, predstavljaju značajan deo kulturnog nasleđa naroda Evrope.

Naš grad je okružen šumama: Topčider, Košutnjak, Avala, Bojčin, Zvezdara, Banjička šuma, Kosmaj (dve poslednje su zaštićena prirodna dobra). U Beogradu se nalazi i mnoštvo parkova: Pironirski, Akademski, Finansijski, Tašmajdanski, Manjež, Čuburski, Park prijateljstva i bogata Botanička bašta "Jevremovac" u kojima ima oko 90 zaštićenih stabala starih i preko 200 godina.

Drvo je često bilo materijal kojim su građene kuće, kapije i mostovi Beogradske tvrđave, vodenice, plovila, ali i poznate crkve-brvnare, od kojih su neke ostale i do današnjih dana (u Vraniću, Brajkovcu i dr). U nasleđe su nam ostali mnogi vredni drveni ikonostasi i ikone, ulazna vrata, enterijeri u mnogim zgradama, stepeništa, tremovi, nameštaj, poljoprivredne alatke, muzički instrumenti, nakit. Nismo ni izbliza sve nabrojali, znatno više biće predstavljeno na "Danima evropske baštine".

Program ovogodišnje manifestacije, kao i ranijih godina, obuhvatiće više tematskih celina:
- Shodno centralnoj temi manifestacije, gradski muzeji i druge ustanove kulture (Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Etnografski muzej, Prirodnjački muzej, Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka grada Beograda, arhivi Srbije i Beograda, dom Jevrema Grujića, muzeji Jovana Cvijića, Tome Rosandića i Ive Andrića, Konak kneginje Ljubice...) pripremaju posebne programe razgledanja i vođenja kroz postavke i izložbe i prigodan materijal za posetioce. Da bi se omogućilo da što veći broj posetilaca obiđe ove postavke, muzeji će produžiti radno vreme, a biće otvoreni i vikendom.
 - Za organizovane obilaske (uz prethodnu prijavu) i razgledanje sa vodičima biće, kao i do sada, otvorena znamenita zdanja: Narodna skupština Srbije, Stari i Novi dvor, Kraljevski i Beli dvor, Francuska ambasada i Narodna banka.
- I ove godine je predviđeno razgledanje kulturno-istorijskih celina sa stručnim vodičima: Beogradske tvrđave, starog jezgra Zemuna, Vračara, Botaničke bašte "Jevremovac", podzemnih pećina i laguma...
- Radi revalorizacije kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa beogradskih prigradskih opština, predviđene su svakodnevne izletničke ture i obilazak znamenitosti Barajeva, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Grocke, Sopota i Surčina.
- Posebno će biti bogati programi za decu i mlade. Dečji kulturni centar Beograd predvideo je prateći program za mališane koji će biti u parkovima i muzejima, a izviđači, planinari i ferijalci organizovaće orijentiring takmičenja, biciklističke i pešačke ture radi upoznavanja sa prirodnom i kulturnom baštinom. Pripremljen je program i za učenike osnovnih i srednjih škola.

Kompletan PROGRAM možete preuzeti kao PDF, preko linka na dnu ove strane.

Većina ovogodišnjih programa biće dostupna i osobama sa invaliditetom. Svi programi su besplatni.

Počev od ponedeljka, 4. septembra, radiće sledeći informativni punktovi:
- Zgrada Gradske uprave, Trg Nikole Pašića 6 (prizemlje), svakog dana 10.00-18.00
- Turističko-informativni centar TOB-a, Makedonska 5
- Promo punkt TOB-a, Trg Republike pored Milenijumskog sata (stari kamion Ševrolet iz 1929)
- Turističko društvo "Zemun", Zmaj Jovina 14

Informacije: 324-7426 i 334-3460

Rezervacije (za programe gde je potrebno prethodno prijavljivanje): Trg Nikole Pašića 6

Organizator: Grad Beograd - Gradska uprava
Koordinator: Sekretarijat za privredu - Sektor za turizam i trgovinu
Promocija: Turistička organizacija Beograda


Program (pdf) download: http://www.beograd.org.yu/download.php/documents//deb06-prog.pdf

 "Dani evropske baštine"
Izložba u Pedagoškom muzeju

U okviru "Dana evropske baštine" danas će u Pedagoškom muzeju biti otvorena izložba predmeta od drveta koje su izradili učenici beogradskih srednjih umetničkih škola. Svoje radove predstaviće đaci Škole za obradu drveta, škole "TehnoArt Beograd", Škole za dizajn i Osnovne škole "Stefan Dečanski".
Istovremeno će biti otvorena i izložba "Ambijentalna celina - srpska učionica sa kraja IX i početka XX veka". Izložbe će u 12 časova otvoriti Vesna Mirović-Pjevač, zamenik gradskog sekretara za obrazovanje.

Izvor: Press

Reporteri Glasa javnosti obišli bivši savezni parlament, sada Dom Narodne Skupštine Republike Srbije, od skora otvoren za posete građana

Šetnja kroz hodnike istorije

Prostire se na 12.000 kvadrata, a unutra se nalazi mešavina simbola raznih režima i epoha - od kipa cara Dušana do bista Tita i Edvarda Kardelja

Zakoračili smo pored monumentalne skulpture Tome Rosandića "Igrali se konji vrani", u foaje optočen mermerom, svojevremeno donetim iz Ripnja. U četiri niše, u uglovima foajea, dočekali su nas kipovi "likova" iz istorije Srba, Hrvata i Slovenaca - car Dušan, vožd Karađorđe, hrvatski kralj Tomislav i slovenački knez Kocin. Sa desne strane plaketa postavljena posle Prvog kongresa nesvrstanih, septembra 1961, a sleve, okupana svetlošću, bista Nikole Pašića, koja je donedavno čamila u podrumu.

Od kraljevine SHS, preko FNRJ, SFRJ, SRJ, DZSCG... menjale su se skraćenice, a zgrada tzv. "saveznog parlamenta" ostajala je na mestu sa kog je nekad počinjao Carigradski drum, gde je 1830. godine čitan Hatišerif, nedaleko od tadašnje Batal-džamije. Nedavno je preimenovana u Dom Narodne Skupštine Republike Srbije. Tokom Dana evropske baštine, od 10. do 15. septembra, a zatim i svake druge subote u mesecu, skupština će biti otvorena za javnost.

Prostire se na 12.000 kvadrata. Svaka prostorija u zgradi ima centralno osvetljenje i prozore, što se retko sreće u drugim parlamentima sveta. Iz foajea se ulazi direktno u Salu za razgovore, zapravo veliki hol u kom se po tradiciji održavaju konferencije za štampu, prijemi... U uglovima su ženske figure autora Franca Goršea i Pavla Palavičinija, koje predstavljaju osnovne delatnosti tog doba - pomorstvo, industriju, zanatstvo i trgovinu, a svaki detalj, od osvetljenja do maski za radijatore radio je arhitekta ruskog porekla Nikola Krasnov.

- Nikola Krasnov je u akvarelima radio i svoje zamisli enterijera i nacrte za nameštaj, a zahvaljujući Bati Đorđeviću, čoveku čiji je otac bio glavni inženjer pri izvođenju radova, ti nacrti iz njegove privatne kolekcije dospeli su do Narodne biblioteke, tako da se nadamo da će to uskoro biti vraćeno - priča Rodoljub Dinić, koordinator projekta za javni pristup parlamentu.

Upravo u ovoj prostoriji je 1980. godine bilo izloženo telo pokojnog predsednika Josipa Broza.

- Iako je mnogo autentičnog nameštaja odavde nestalo posle 5. oktobra, napravljene su replike tako da sve izgleda kao 1937. godine - kaže Željko Mandić, rukovalac imovine, dok nas uvodi u veću od dve polukružne parlamentarne sale.

Već sa vrata oseća se miris hrastovine i orahovine. U samom uglu sto za predsedavajuće. Iznad stola grb i zastava iz 1882. godine, rad Stojana Novakovića.
- U vreme parlamentarnih zasedanja u vreme Kraljevine, na sredini se nalazila klupa na kojoj je sedeo kralj. Kralj bi uvek sedeo leđima okrenut predsedavajućem, a licem poslanicima, pokazujući time da služi narodu - objašnjava Vesna Dujmović, kustos Doma Narodne skupštine.

A, sudeći po originalnim spisima, objašnjava Željko Mandić, od prvobitnog rasporeda u zgradi Skupštine mnogo se toga promenilo, nešto nameštaja zamenjeno novim, a kraljevski simboli su, u vreme komuinizma, sklonjeni i zamenjeni grbovima tadašnje Jugoslavije.

- Mi nismo hteli da radimo to isto, pa smo, dole u suterenu, napravili mali memorijal SFRJ, gde su preneti grbovi bivših republika ali i biste Josipa Broza, Kardelja, dr Ivana Ribara, Milentija Popovića i Moše Pijade - objašnjava Mandić.

Mala skupštinska sala, koja je svojevremeno planirana da bude sala Veća republika, po koncepciji slična velikoj, ali i mnogo raskošnije ukrašena. Celim zidom iznad stola predsedavajućeg dominira monumentalna freska splitskog slikara Mate Managela Rodića "Alegorija rada ", koja, kako nam objasniše kustosi, prikazuje ljudske figure u radu. U pozadini, u duhu "bratstva i jedinstva" Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, naziru se pravoslavna crkva, franjevački manastir i džamija. Na zidu iznad poslaničkih klupa predstavljeno je 12 figura u narodnim nošnjama - po šest žena i muškaraca predstavnika naroda SFRJ. Prvi u nizu su Crnogorci, poslednji Makedonci. Svi nekako namršteni, ali jaki, kako je valjda želeo da ih predstavi hrvatski slikar Mirko Rački.
U holu na prvom spratu, nasuprot ulaznim vratima, postavljeno je i osam slika nekadašnjih predsednika skupštine.

- Autor sedam portreta je Uroš Predić, a jednog Ivan Tišov. Te portrete sam dobio početkom devedesetih godina, pre toga nismo ni znali da postoje, a onda su me iz bivše Uprave za zajedničke poslove zvali i rekli da imaju neke portrete za koje ne znaju ni ko su ni šta su... Srećom, nisu bili uramljeni i zato su stajali zaključani u kasi, pa nisu nestali posle 5. oktobra - priča Mandić, dok nas uvodi u biblioteku.

Sva u drvetu, u bordo, braon i zelenim tonovima, napravljena na dva nivoa, sa velikim polukružnim prozorima... Po ugledu na parlamentarne biblioteke u Londonu ili Beču... Od originalnog nameštaja iz 1936. godine ostao je jedino jedini sto, ali su zato napravljene identične replike nameštaja. Na policama je smešteno oko 60.000 naslova, od kojih stotinak izuzetno retkih. Tu je originalni Ustav Knjažestva Serbie (Sretenjski) iz 1835, Hatišerif iz 1838, Slavenoserbski magazin iz 1768... Sve to, i još oko 50 naslova, moći će da vide i Beograđani, tokom ovogodišnjih Dana evropske baštine.
      

SAVA ŠUMANOVIĆ NA PROCENI

- Deo uzetog 5. oktobra građani su sami vratili, ali, mnogo toga je nestalo - više od 1.200 raznih stolica, fotelja, ormara i drugog autentičnog nameštaja, 70 zidnih časovnika je uništeno, vitraži polupani... Deo smo uspeli da obnovimo, svih 97 vraćenih slika su prošle restauraciju i konzervaciju... Pre 5. oktobra skupština je posedovala 153 slike, a znatan broj je još van zgrade. Nažalost, tokom bombardovanja 1999. godine slike iz Palate federacije su prebačene ovde, pa su mnoge od njih nepovratno stradale, tako da sad ne znamo sa sigurnošću šta je izgorelo, a šta nestalo... Među njima su Lubardina dela, Dobrovićeva, Petra Protića... Mada, mnoge su građani vraćali i to na razne načine - tako je 2002. godine jedan momak, na dan 5. oktobra, ostavio ispred Skupštine dve slike i pobegao, tri su anonimno vraćene u Narodni muzej, dok je jedan gospodin došao da mu procene Savu Šumanovića, tvrdeći da je to njegov "ratni plen", pa smo tako došli do slike.... - priča Mandić.

SUJEVERJE KRALJA ALEKSANDRA

- Zgrada je građena veoma dugo, do 1936. godine, a mnogi pričaju da je razlog za to činjenica da je kralj Aleksandar odlagao radove jer je čuo proročanstvo po kom će umreti pre nego što zgrada bude završena. I, zaista, ubijen je u Marseju, 1934. godine. Zgrada je građena u duhu neoklasicisizma, sa dosta renesansnih elemenata, što se vidi u potpunoj simetriji i proporcionalnosti, odmerenom rasporedu prozora, dominantnom ulaznom delu, sa zabatima i stubovima... - priča Dinić.
      
   
   

- Srećom, pa je posle 5. oktobra, iako su pokušali da zapale i biblioteku, stradale su samo staklene vitrine, i deo periodike je izgoreo, a knjige smo uspeli da sačuvamo. Stradala je, recimo, Politika, koju smo imali od prvog broja, pa sada i nju koričimo. Sada sve u ovoj prostoriji izgleda kao 1936. godine. Ostalo je još da se uradi parket, da se malo obnovi drvenarija i da se reši problem prokišnjavanja - priča Željko Mandić, dok nam bibliotekarka Eva ljubazno objašnjava da pristup knjigama imaju zaposleni i poslanici, ali i građani, po odobrenju sekretara skupštine.
Ipak, prostorija koja je oduvek intrigirala Srbe svakako je plavi salon, poznat i kao salon kneza Pavla, što zbog raskošnog nameštaja od slonovače, to i zato što se tu čuvaju vredni pokloni stranih državnika - zlatna činija sa ćilibarom iz Nemačke, kineske vaze, švedska ratnička truba, indonežanski brod...

- Mnogi su mislili da je ovaj salon pravljen baš za kneza Pavla, ali nije. Jednostavno, kad je kralj Aleksandar stradao u Marselju, knez namesnik Pavle koristio je ovaj salon. Mnogi su prigovarali arhitekti što je salon, u kom je trebalo da budu primani najistaknutiji državnici, smešten na prvom spratu, ali je to i te kako imalo logike, ako se vidi da su njegova vrata direktno preko puta ulaza na galeriju parlamentarne sale - objašnjava Vesna Dujmović.

Salon nosi ime "plavi" zbog plavih svilenih tapeta, a i zlatni brokat na stolicama je u jednom periodu bio zamenjen plavim. Celokupan nameštaj je rađen sa oplatom od slonovače i pretpostavlja se da je poklon Francuske, a prostorijom dominira ogromni luster, koji je sa svojih 204 kilograma verovatno najteži u Evropi. Kad su počeli da renoviraju ovaj kabinet, imali su ideju da luster skidaju, ali su se zbog težine brzo predomislili, pa su umesto toga postavili skelu oko njega.

- U predsednički kabinet je 5. oktobra bačen "Molotovljev koktel", pa je vatra zahvatila i plavi salon, koji se nalazi direktno iznad. Uz pomoć grčkih donacija, salon je obnovljen, mada je mnogo nameštaja stradalo. Recimo, od ovih stolica od slonovače, autentična je samo jedna, a ostale su netaknute i polica za knjige i ugaona garnitura. Raspored nameštaja smo uspeli da vratimo na staro, samo što su 5. oktobra nestale dve polufotelje i dva okrugla stola. Na zidovima se nekada nalazilo šest portreta - kralja Aleksandra, kralja Petra Drugog, kraljice Marije, kneza Pavla i namesnika Stojakovića i Ristovića... Ne znamo koja je sudbina tih portreta - priča Mandić i dodaje da je prava sreća što je neko, kad je zgrada sedamdesetih godina obnavljana, zaboravio da vrati originalne projekte u Arhiv, pa su, pronašavši ih posle 5. oktobra u magacinu, uspeli da vide šta tačno nedostaje u skupštinskom zdanju.
Aleksandra Klarić Žak,Foto: Zoran Sinko


Izvor: Glas Javnosti

Dešavanja povodom Dana evropske baštine
utorak, 12. septembar 2006.
U okviru manifestacije Dani evropske baštine, 15. septembra sa početkom u 18 časova, u stalnoj postavci Narodnog muzeja organizuje se video prezentacija stvaralaštva mladih na temu “Drvo”.

Svojim radovima će se predstaviti deca vrtića “Leptirić”, “Sunčica”, “Neven”, učenici osnovnih škola “Vuk Karadžić” i “Sonja Marinković”, kao i članovi “Maštališta”.

U okviru akcije koja će trajati do kraja septembra održavaće se i tematsko predavanje u delu stalne postavke zbirke primenjene umetnosti a na temu nameštaja pod nazivom “Drugi život drveta”.

U organizaciji Nacionalnog parka Fruška gora i Narodnog muzeja Zrenjanin u Malom salonu, sa početkom u 19 časova, biće otvorena i međunarodna izložba fotografija “Kroz paukovu mrežu”.

Biće izloženo 40 najuspelijih radova od ukupno 460 koliko je pristiglo na poziv Nacionalnog parka Fruška Gora, a od 92 autora iz 36 zemalja sa svih kontinenata.

Izložba koja nije takmičarskog, već edukativnog karaktera, ima za cilj da kroz fotografije prezentuje i populariše paukove, kao malo poznatu grupu beskičmenjaka. Otvoriće je autor postavke, mr Dragiša Savić iz Nacionalnog parka Fruška Gora i Božidar Vorgić, direktor Narodnog muzeja Zrenjanin.

U holu Narodnog muzeja Zrenjanin u 19 časova će biti otvorene i dve izložbe fotografija zrenjaninskih autora.

Nataša Đorđević, saradnica “Maštališta” će se predstaviti “Prizorima iz prirode”, a Predrag Kostin “Motivima Carske bare”. Autori će prisustvovati otvaranju.


Izvor: B92-Kultura

Filmski ciklus u Kinoteci u okviru Dana evropske baštine
   
Filmski ciklus pod nazivom "Drvo" biće održan od 14. do 16. septembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, u okviru kulturno-turističke manifestacije "Dani evropske baštine".

Ciklus će biti otvoren 14. septembra projekcijom rusko-mađarskog filma "Simfonija šume" (1967) u režiji Aleksandra Zguridija, a na programu će biti i filmovi: "Brezova šuma" (1970) Andžeja Vajde, "Kako je Hari postao drvo" (2001) Gorana Paskaljevića, "Bežin lug" (1935) Sergeja Ejzenštajna i drugi.

Do 16. septembra posetioci Muzeja Jugoslovenske kinoteke biće u prilici da pogledaju više od 20 filmova inspirisanih temom "Drvo", među kojima: "Poslednja oaza" i "Ptice koje ne polete" Petra Lalovića, "Senke zaboravljenih predaka" Sergeja Pardžanova i mnogi drugi.

Turističko-kulturna manifestacija "Dani evropske baštine" počela je 8. septembra i istovremeno se održava u oko 40 zemalja Evrope.

Domaćin manifestacije u Srbiji je Beograd, a "Dane evropske baštine" obeležava još dvadesetak opština širom Srbije.




Izvor: B92-Kultura

idem

ne verujem.. svi programi koji zahtevaju prijavu, odavno stu zauzeti... bakice i dekice ..

Pa to si kazem. Moja bakica je vec uplatila i sad se koljemo ko ce da ide..