Kondoliza Rajs grabi ka
fotelji ministra odbrane
S obzirom na to da će Donald Ramsfeld bar još godinu dana ostati ministar vojni, Rajsova će zasad morati da se uteši ulogom šefa diplomatije

Predsednik SAD Džordž Buš izabrao je Kondolizu Rajs, svoju savetnicu za nacionalnu bezbednost, za naslednika Kolina Pauela na funkciji državnog sekretara. Dosadašnji šef Stejt departmenta Kolin Pauel (67) i još troje ministara - energetike Spenser Ejbraham, poljoprivrede En Vinmen i obrazovanja Rod Pejdž - podneli su u ponedeljak ostavke, a isti potez očekuje se od Pauelovog zamenika Ričarda Armitidža.

Ostavka Kolina Pauela, penzionisanog generala s četiri zvezdice, ne predstavlja veliko iznenađenje, s obzirom da je on takvu odluku najavio još pre nekoliko meseci, tvrdeći da mu je uvek želja bila da služi samo jedan termin, ali čudi brzina kojom je to učinio.

Trebalo je da krene ovih dana put Bliskog istoka, ne bi li pokušao da iskoristi period posle smrti palestinskog lidera Jasera Arafata za promociju nastavka izraelsko-palestinskog mirovnog procesa. Kao što se i moglo očekivati, Džordž Buš ga je ispratio najslađim rečima, opisujući ga kao "jednu od velikih ličnosti državne službe naše epohe".

Istina je da se Kolin Pauel nikad nije sasvim uklopio u Bušovu administraciju, sastavljenu uglavnom od neokonzervativaca. Nije spadao u takozvane "golubove" - i sam veruje u moć i uticaj SAD. Nikada se nije do kraja transformisao iz generala u državnika - više mu je odgovaralo da izvršava naređenja, nego da ih izdaje.

Lojalnost Bušu

Pauel se od pouzdanog oficira, koji je u Zalivskom ratu 1991. godine predvodio američku ratnu mašineriju protiv Iraka pretvorio u marginalnu ličnost rata protiv Iraka 2003, i to uglavnom zato što je često imao umereniji pristup nego jastrebovi iz Bušove administracije. Jedinu bitku koju je dobio u najužim krugovima vlasti - da SAD slučaj Iraka iznesu pred Ujedinjene nacije - odmah je pala u vodu, pošto je Vašington odlučio da napadne Irak bez obzira na UN.

Njegov ugled u svetu pokvario je nastup pred Savetom bezbednosti UN u februaru prošle godine, gde je, nastojeći da opravda američki napad na Irak, koristio netačne obaveštajne podatke, tvrdeći da Irak poseduje oružje masovnog uništavanja koje kasnije nije pronađeno. Iskreno, još tada se znalo da Pauel mora da ode.

O poverenju koje Buš ima u Pauela govori i činjenica da je šef diplomatije za odluku svog predsednika da krene protiv Iraka saznao tek posle saudijskog ambasadora u SAD. Bez obzira na sve to, Pauel nikada nije bio nelojalan Bušu. Ako se Buš uzdao u neku Pauelovu osobinu, bila je to njegova vojnička disciplina. Zato mu je pre početka rata rekao da je vreme da ponovo obuče svoju vojničku uniformu, a Pauel ga je poslušao.

Tada se mnogo govorilo o rascepu između Stejt departmenta i Pentagona. Ali kad je Pauelov zamenik Ričard Armitidž obelodanio da će njih dvojica podneti ostavke ukoliko Buš osvoji još jedan predsednički termin, bilo je jasno da je sukob samo zataškan.
   
      

Protić: Nema promena za SCG

BEOGRAD - Bivši ambasador SCG u Americi Milan St. Protić ocenio je da Pauelova ostavka neće bitno izmeniti američku spoljnu politiku, prenosi FoNet.
- Rajsova je Bušov prijatelj, ima sveobuhvatno obrazovanje i ekspert je za odnose sa Rusijom. Jedina promena koja se može očekivati je uravnoteženiji pristup problemima, pre svega na relaciji Vašington - Moskva - rekao je Protić.
Promena državnog sekretara, prema Protićevom mišljenju, neće izmeniti ni stav Amerike prema Balkanu.
- Zahtevi SAD su jasni, a to je prvenstveno saradnja Srbije sa Hagom. Ko će biti na čelu američke administracije nema veze sa obavezama SCG. Oduševljenje koje je nastalo u Srbiji posle Bušove pobede je opasno, jer se to tumači kao da su obaveze Srbije prema Hagu nestale. Takvo razmišljanje može da bude fatalno po nacionalne interese - zaključio je Protić.
      
      
      
   

Zbog manjka diplomatskog entuzijazma, Pauel često nije mogao da parira "jastrebovima" predvođenim potpredsednikom SAD Dikom Čejnijem i ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom (koji bi kroz jedno godinu dana mogao takođe da postane bivši). Može se nagađati da li su oni planirali kako da što pre vide leđa Pauelu.

Očekivani izbor

U neku ruku, Kondoliza Rajs (50) bila je očekivani izbor, pošto je Buš želeo da na visoku funkciju šefa diplomatije postavi insajdera s važne funkcije. Rajsova je prva žena koja je postala savetnik za bezbednost predsednika SAD, a zatim i kao prva crnkinja koja se našla na položaju državnog sekretara.

Po profesiji je sovjetolog, ali i pijanista i važi za jednog od najodanijih Bušovih saradnika i prijatelja, gotovo člana porodice. Ne samo to: upućeni tvrde da su mnogi njeni politički stavovi i shvatanja identični Bušovim. Veruje se da je ona glavni arhitekta Bušove spoljne politike tokom njegovog prvog mandata u Beloj kući. Bila je zagovornik rata protiv Iraka, odbijanja pregovora s palestinskim liderom Jaserom Arafatom, kao i zagovornik Bušovog odbijanja bilateralnih pregovora sa Severnom Korejom oko nuklearnog pitanja.

Kondolizu Rajs smatraju hladnom ali energičnom osobom. U Vašingtonu se priča da ona intimno želi sektor odbrane, ali s obzirom na to da će Ramsfeld bar još godinu dana ostati ministar vojni, vrlo ambiciozna Rajsova moraće da se uteši ulogom šefa diplomatije. To što je baš ona postavljena za šefa diplomatije govori o tome da je ratoborna Bušova administracija rešena da drži Stejt department na kratkoj uzdi.

Iz toga se da zaključiti ko je pobedio u ratu Pentagon - Stejt department. Pretpostavlja se da će prioriteti američke spoljne politike u drugom Bušovom predsedničkom mandatu biti ponovo usmereni ka Bliskom istoku, ali činjenica da je Rajsova sovjetolog mogla bi se pokazati korisnim u uspostavljanju bolje saradnje sa Rusijom.
Vesna Popović