Vasilj Gaćeša

Vasilj Gaćeša (1906-1942) je bio jugoslovenski partizan i proglašen je za Narodnog heroja Jugoslavije.

Rođen je 1. novembra 1906. godine u selu Glina, u današnjoj Hrvatskoj. Potiče iz seljačke porodice. Još kao dečak od osam godina ostao je bez oca. Iako je njegov brat Đuro bio stariji, imanje je vodio Vasilj. Već kao mladić poznat je kao otresit i odlučan, često se sukobljavao sa žandarima. Još pre Drugog svetskog rata, Vasilj se družio s komunistima svog kraja, pa je i zbog toga često proganjan od tadašnjih vlasti. Kapitulacija stare jugoslovenske vojske zatekla ga je u Šibeniku u činu rezervnog artiljerijskog podnarednika. Gaćeša je uspeo, preko Bosne, vratiti kući i doneti dve ručne bombe. Već u aprilu i maju 1941, žandari i ustaše ga svakog dana traže, ali im on izmiče, krijući se u šumama. Saznavši za direktive KPJ o podizanju ustanka, sa drugim komunistima svoga kraja okuplja ljude, savetuje ih da ne veruju ustaškoj vlasti i da prikupljaju oružje. Sredinom jula 1941. godine, s Gaćešom je bilo već 30 ustanika naoružanih lovačkim puškama, kuburama kremenjačama i ponekom vojničkom puškom.

Partijsku odluku donesenu u šumi Abez kraj Vrginmosta, 19/20. jula da se podigne ustanak na Baniji i Kordunu, sprovodi već 23. jula, kada s ustanicima raspoređenim u tri grupe napada železničku stanicu i opštinu u Banskom Grabovcu. Uništava posadu, železničku stanicu i oduzima 12 pušaka s municijom. Već u ovoj akciji Gaćeša je ostavio snažan utisak na sve borce i ispoljio posebnu prisebnost u situaciji koja je nastala sutradan, bežanjem naroda od ustaških zločina. 24. jula, okuplja prvu grupu partizana Banije u Šumarici, kod Jovina groba. Vodi brigu o životu izbjeglog naroda iz sela Vlahovića, Grabovca, Drenovca, Šušnjara i Luščana i u tu svrhu organizuje rad pekara, mlinova, straže, zemunice i druge potrebe za život u šumi.

Na konferenciji vojno-partijskih delegata Korduna i Banije u Petrovoj gori, 19/20. septembra 1941. godine, Baniju predstavlja komandant Vasilj Gaćeša. Istog dana primljen je i za člana KPJ. U septembru je iz okoline Siska u Šamaricu došla grupa partizana-Hrvata, što je imalo izuzetan značaj za razvitak ustanka u ovom kraju.

Banijci su imali i prvi top koji je napravio seoski majstor Simo Jednak. U napadu su uvek koristili svoje topove, kojih je, krajem 1941, bilo oko dvadeset. Vasilj Gaćeša postao je član Glavnog štaba Hrvatske oktobra 1941. godine, na konstituitivnoj sednici u selu Vučkovići, u Petrovoj gori. Sa svojim odredom napadao je ustaško-žandarmerijske i domobranedomobranske posade u Bačugi, Gvozdanskom Vlahoviću, Malom Gracu, Klasniću, Žrovcu, Obljaju, Zrinju i drugim mestima. Decembra 1941. godine postaje komandant Banije.

Posebno teške, ali uspešne borbe vodi zimi i u rano proleće 1942, iako je sve jedinice uputio preko Une za Bosnu, Vasilj s proleterskom četom i junakom Banije, Demonjom, nanosi neprijatelju teške poraze na Baniji. Aprila 1942, Gaćeša je, posle postavljene zasede ustašama u Trnovcu, otišao sa svojim izmorenim, izgladnjelim i promrzlim borcima u selo Brubanj. Tu je u noći 29. aprila, opkoljen od ustaša sa jednim vodom boraca i posle borbe prsa o prsa je ubijen. Njegovo telo preneto je u Trnovac, u podnožje Šamarice i 1. maja 1942. sahranjeno uz počasni plotun Demonjine proleterske čete. U znak sećanja, ime Vasilja Gaćeše je nosila 1. brigada 7. udarne banijske divizije.

Narodnim herojem proglašen je 6. decembra 1944. godine.

Izvor: Wikipedia