Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih osoba

Porodicama najbitnija istina

Od ukupnog broja 21.518 prijavljenih slučajeva u BiH, još se 13.862 osobe vode kao nestale. U Hrvatskoj se od 5.898 nestalih traga za još 2.409. Na Kosovu je ukupno prijavljeno 5.974 slučaja, a ni posle sedam godina, o 2.284 osobe nema podataka

Ratna razaranja koja su devedesetih godina zahvatila prostor bivše SFRJ, osim velikog broja poginulih, ostavila su za sobom i duge spiskove nestalih osoba na svim zaraćenim stranama. Njihove porodice se nadaju da će im najdraži biti pronađeni živi ali, uvažavajući realnost, žele da saznaju makar način i mesto na kome su okončali. Nastojeći da javnost upoznaju sa svojim problemima, ali i da podstaknu na njihovo rešavanje, porodice preko svojih udruženja već nekoliko godina obeležavaju 30. avgust - Međunarodni dan nestalih.

Prema podacima Međunarodnog crvenog krsta, od ukupnog broja 21.518 prijavljenih slučajeva u BiH, još se 13.862 osobe vode kao nestale. U Hrvatskoj se od 5.898 nestalih, traga se za još 2.409. Na Kosovu i Metohiji ukupno je prijavljeno 5.974 slučaja, a posle sedam godina o 2.284 osobe nema nikakvih podataka.

- Na našem spisku sada se nalazi blizu 700 Srba i nealbanaca, ali i oko 50 Albanaca. Nažalost, na spisku imamo i 50 ubijene i nestale dece. U proteklih sedam, osam godina nije pronađena nijedna živa osoba, sahranjena su 183 zemna ostatka čiji je identitet potvrđen DNK analizom, dok ima i dalje više stotina neidentifikovanih osoba koje se nalaze u mrtvačnicama u Prištini - rekla je Verica Tomanović, predsednik Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih lica sa Kosova i Metohije. Identifikacijom nestalih nastoji se da se nesrećnim ljudima makar vrati ime, prezime i dostojanstvo.

Identifikaciju leševa rade naši stručnjaci uz pomoć Međunarodne komisije za nestala lica, ali taj proces je veoma spor, i po nekoliko godina, a često se dešava da nam vraćaju uzorke koje im pošaljemo. Tomanovićeva ističe da je potrebno ubrzati proces ekshumacije, identifikacije i primopredaje jer su porodice na ivici strpljenja, ali i da je neophodno utvrditi i kazniti odgovorne za otmice i ubistva.
      
PROTESTNA ŠETNJA

Predstavnici svih srpskih udruženja sa Trga Republike krenuće u mirnu protestnu šetnju prema zgradi Vlade Srbije, gde će ih primiti premijer Vojislav Koštunica. Inače, Ujedinjene nacije su od 1992. godine počele sa obeležavanjem Međunarodnog dana nestalih na predlog Federacije nestalih Latinske Amerike i Udruženjima nestalih iz Azije i Afrike. U poslednjih nekoliko godina ovom obeležavanju pridružila se i Hrvatska, BiH i Srbija.      
   
   



Vedran Pešić iz Međunarodne komisije za nestala lica, koja pruža potrebnu stručnu pomoć i podršku Hrvatskoj, BiH i Srbiji, u izjavi za Glas kaže da je međunarodni dan nestalih je prilika da ponovo apelujemo na nosioce vlasti da su dužni da reše ovo važno, humanitarno pitanje.

- Organizacije poput naše, udruženja porodica i druge NVO se angažuju i dalje će pomagati državnim institucijama, ali su oni nosioci obaveza i dužni su da daju odgovore. Veoma je važna i njihova međusobna saradnja i naglašavam da ima pozitivan trend. Potpisan je i protokol o saradnji između BiH i Srbije, a u pripremi je i protokol o saradnji između BiH i Hrvatske kad je reč o nestalima. Međunarodna komisija sa Srbijom i sa BiH usko sarađuje i ima veliku ulogu u ovoj oblasti, a sa Hrvatskom, koja ima samostalni projekat, razmenjujemo informacije i uzorke.

Na primedbu da porodice smatraju da proces identifikacije teče suviše sporo, Pešić kaže da, i pored izuzetno teških okolnosti pod kojima rade, jer su posmrtni ostaci stari i po 15 godina, postižu da procenat uspešnosti pri identifikaciji bude između 80-90 odsto. Ilustrativna je i činjenica da u bazi imaju 81.000 uzoraka krvi koje treba uporediti sa 14.000 jedinstvenih DNK.

Radi utvrđivanja identiteta nestalih osoba, DNK se uzima iz kostiju i zuba ekshumiranih iz masovnih grobnica i iz krvnih uzoraka koji daju članovi njihovih porodica. Idealni uzorci krvi su od oca i majke nestale osobe, ali se krv uzima i od braće, sestara i dece.
- Međutim, kada dobijemo izveštaj o podudarnosti, on je 99,95 odsto tačan. Razumem bol i nestrpljenje porodica, ali ovo je najsigurniji put da saznaju istinu i svojim članovima - zaključio je Pešić.
V. Pavlović - S. Čelić

Izvor: Glas Javnosti

 MEĐUNARODNI DAN NESTALIH OSOBA

U Srbiji se obeležava Medjunarodni dan nestalih osoba. Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji najavilo je da će Koordinacija srpskih udruženja sa prostora bivše SRJ organizovati skup na Trgu Republike u Beogradu, od 11 do 13 sati, nakon čega će krenuti u mirnu protestnu šetnju prema zgradi vlade Srbije, gde će ih primiti premijer Vojislav Koštunica.

Centralna manifestacija obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica u Republici Srpskoj biće održana na Ozrenu kod manastira Sveti Nikola.


Izvor: RTS

Gde za­pa­li­ti sve­ću?
Lj. M. V., 30. avgust 2006

BE­O­GRAD - S tran­spa­ren­tom na če­lu ko­lo­ne, na ko­jem je pi­sa­lo "Mi bi­smo da za­pa­li­mo sve­će, re­ci­te gde", vi­še od sto­ti­nu čla­no­va po­ro­di­ca i udru­že­nja ne­sta­lih u rat­nim de­ša­va­nji­ma na te­ri­to­ri­ji biv­še Ju­go­sla­vi­je od 1991. do 1999, go­di­ne, je pro­test­nom šet­njom obe­le­ži­lo Me­đu­na­rod­ni dan ne­sta­lih li­ca. Po­sle kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re, oku­pi­li su se na be­o­grad­skom Tr­gu Re­pu­bli­ke, i oda­tle, s ne­u­pa­lje­nim sve­ća­ma u ru­ka­ma, kre­nu­li do zgra­de Vla­de Sr­bi­je da pre­mi­je­ru Vo­ji­sla­vu Ko­štu­ni­ci uru­če pro­test­no pi­smo.
- Pro­blem ne­sta­lih li­ca ni­je sa­mo pro­blem nji­ho­vih po­ro­di­ca, već i či­ta­vog dru­štva - is­ta­kla je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re Mir­ja­na Mi­o­drag-Bo­žin, pred­sed­ni­ca Ko­or­di­na­ci­je srp­skih udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih li­ca sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, ko­ja je for­mi­ra­na apri­la pro­šle go­di­ne u No­vom Sa­du. - Do­kle god po­sto­je po­ro­di­ce ko­je tra­že svo­je ne­sta­le, ne mo­že se go­vo­ri­ti o za­le­če­nju ra­na, ni­ti o traj­nom mi­ru na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Gvo­zden Ga­gić, pred­sed­nik Ko­mi­si­je za ne­sta­la li­ca Vla­de Sr­bi­je, na­gla­sio je da po­ro­di­ce ne­sta­lih zah­te­va­ju od­luč­ni­je an­ga­žo­va­nje vla­sti Sr­bi­je u re­ša­va­nju ovog pro­ble­ma sa nad­le­žni­ma u Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
- Ne po­sto­ji re­ci­pro­ci­tet­ni od­go­vor dru­gih na srp­sko za­la­ga­nje da re­ši zah­te­ve o ne­sta­lim - re­kao je Ga­gić. - Po­seb­no te­ško je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, jer ta­mo ne­ma in­stru­me­na­ta ko­ji­ma bi se vla­sti pri­si­li­le da re­še ovaj pro­blem.
Kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na ne­sta­lih, pri­su­stvo­va­la je i Mo­na Sa­dek, ko­or­di­na­tor­ka Me­đu­na­rod­nog ko­mi­te­ta Cr­ve­nog kr­sta.
- Pra­vo po­ro­di­ce da sa­zna sud­bi­nu svog ne­sta­log čla­na ga­ran­to­va­no je me­đu­na­rod­nim pra­vom i ono mo­ra da bu­de pra­će­no ak­ci­jom u re­ša­va­nju tog pro­ble­ma - re­kla je Mo­na Sa­dek.
Pre­ma nje­nim re­či­ma i zva­nič­nim po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­nog ko­mi­te­ta Cr­ve­nog kr­sta, u re­gi­o­nu biv­še Ju­go­sla­vi­je ukup­no je ne­sta­lo 33.390 lju­di. Od tog bro­ja, još se ne zna šta je sa sud­bi­na­ma 18.555 ne­sta­lih oso­ba - u Hr­vat­skoj 2.409, u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni 13.862 i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 2.284.
S ovim ci­fra­ma ne sla­žu se po­da­ci na­ših udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih li­ca ko­ji ka­žu da je ne­sta­lih o ko­ji­ma se još ne zna ni­šta, znat­no vi­še.

BO­RIS TA­DIĆ
PRI­O­RI­TET U TRI DR­ŽA­VE
JED­NO od naj­va­žni­jih pi­ta­nja ko­ja tre­ba re­ši­ti, je­ste pro­blem ne­sta­lih oso­ba to­kom ra­to­va na te­ri­to­ri­ji biv­še Ju­go­sla­vi­je, is­ta­kao je u sa­op­šte­nju po­vo­dom Da­na ne­sta­lih oso­ba, pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić. On se za­lo­žio za to da Hr­vat­ska, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na i Sr­bi­ja pre­du­zmu sve me­re da se ovaj pro­blem re­ši što pre, "za­rad isti­ne ko­ju po­ro­di­ce ne­sta­lih če­ka­ju već go­di­na­ma, bo­lje bu­duć­no­sti tri na­ro­da i utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti na svim stra­na­ma".
Pi­ta­nje sud­bi­ne ne­sta­lih i ote­tih na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji mo­ra da se tre­ti­ra kao jed­no od naj­va­žni­jih, i kroz raz­go­vo­re o bu­du­ćem sta­tu­su ove po­kra­ji­ne, oce­nio je pred­sed­nik Ta­dić.


TRA­GE­DI­JA SE NA­STA­VLjA
PRO­TEST­NIH šet­nji, obra­ća­nja vla­sti­ma, zah­te­va da se ka­že i sa­zna isti­na, o ne­sta­li­ma bi­lo je ši­rom Sr­bi­je.
U Gra­ča­ni­ci je, pred oko hi­lja­du lju­di, Si­mo Spa­sić, pred­sed­nik Udru­že­nja po­ro­di­ca kid­na­po­va­nih i ubi­je­nih na KiM, ape­lo­vao na pred­stav­ni­ke Vla­de Sr­bi­je da po­mog­nu po­ro­di­ca­ma či­ji su čla­no­vi ne­sta­li od 1999. go­di­ne. On je is­ta­kao da se na In­sti­tu­tu za sud­sku me­di­ci­nu u Ora­hov­cu na­la­zi oko hi­lja­du po­smrt­nih osta­ta­ka Sr­ba, ali da se iden­ti­fi­ka­ci­ja spo­ro oba­vlja.
Isto­vre­me­no je uka­zao na po­da­tak da je od do­la­ska UN­MIK i KFOR na KiM kid­na­po­va­no 1.300 Sr­ba, a da su raz­re­še­na sa­mo 172 slu­ča­ja ne­sta­lih oso­ba.
Srp­ska li­sta za KiM ju­če je u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci za­tra­ži­la od me­đu­na­rod­nih mi­si­ja na Ko­so­vu da re­ši sud­bi­ne ne­sta­lih i kid­na­po­va­nih Sr­ba u ovoj po­kra­ji­ni.
U Pri­šti­ni je vi­še aso­ci­ja­ci­ja po­ro­di­ca ne­sta­lih ko­sov­skih Al­ba­na­ca za­tra­ži­lo od in­sti­tu­ci­ja u ovom gra­du i me­đu­na­rod­nih vla­sti da ulo­že ve­će na­po­re na ra­sve­tlja­va­nju sud­bi­ne vi­še od 2.000 ne­sta­lih lju­di na Ko­so­vu.
Sti­ven Šuk, vr­ši­lac du­žno­sti še­fa UN­MIK, je oce­nio "sra­mot­nim" či­nje­ni­cu da se se­dam go­di­na po­sle su­ko­ba tra­ge­di­ja ne­sta­lih na­sta­vlja, da to po­ga­đa bu­duć­nost po­ro­di­ca ne­sta­lih, ali i bu­duć­nost Ko­so­va uop­šte.
Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Srp­ski de­mo­krat­ski fo­rum iz Be­o­gra­da, ju­če je upu­ti­la apel vla­da­ma ze­ma­lja u re­gi­o­nu da "po­li­tič­ki i dru­gi su­bjek­ti po­mog­nu u raz­re­ša­va­nju sud­bi­na oko 20.000 lju­di ko­ji se još vo­de kao ne­sta­li u oru­ža­nim su­ko­bi­ma" na tlu biv­še Ju­go­sla­vi­je, na­gla­ša­va­ju­ći da je me­đu ne­sta­li­ma naj­vi­še - ci­vi­la.


Izvor: Novosti