Hvala ti   


Veoma zanimljiva prica. Ja sam isto jako vezana za ono sto radim ali retko odolim da se prepustim emotivnom istrazivanju. Pod ovim ne podrazumevam samo ljuvabnicke stvari vec razne oblike emotivnog istrazivanja: upoznavanje novih ljudi, druzenje itd.  Ja ne osecam da to na bilo koji nacin ugrozava ni moju samostalnost ni moju kreativnost – naprotiv mislim da je samo ispunjava. Naravno, to isto znaci compromise: banalnog tipa – kao da li cu da citam ili da idem sa prijateljima u bioskop. Nekad idem sa njima I celo vece prepustim druzneju, drugi put sedim I citam … Ali ja ne bi opstala da nemam kvalitetne emitivne veze sa ljudima I onda mi je tesko da razumem kako neki ljudi pazljivo filtriraju da se prepuste osecanjima ….

Ustvari ja sve ovo posmatram (naravno) kroz sopstvenu prizmu – ja sma jako radoznala I zelim da znam I saznam, a to ukljucuje I upoznavanje ljudi. Na njegovom mestu ja ne bi odolela da dam sebi sasnu da vidim sta/ko se krije iza te osobe koja mi se jako dopada. I onda mi je tesko da spoznam nekoga ko reaguje toliko drugacije od mene. Ja ne mogu da se okrenem I odem kad mi se neko jako dopada (ovo vazi i za ljude koji su mi znaimljivi i za muskarce koji su mi privlacni).

Eto, prica je o meni isto koliko i o mom drugu 

Postoji jedan jako prost i najverovatnije porpilicno tacan odgovor na ovo pitanje,ne znam dal ga je neko pomenuo,jer sam procitao sve ali sam vec zaboravio(spava mi se jbga)
Evo ga...covek jednostavno oseca da nije u stanju da pruzi ono sto ta(osoba koja mu se dopada) zasluzuje i ne zeli da ulazi u neki odnos za koji zna da nije u mogucnosti da ga ispostuje do kraja onako kako je to posteno i kako bi on to voleo da ucini(i kako bi voleo da se na kraju krajeva prema njemu neko ponese,kada jednom odluci da napravi takav korak) da moze.Zato to ponasanje moze biti i cin odgovornog coveka koji ne zeli da laze ni sebe ni druge,jer da li ste se zapitali da li je dovoljno da vam se neko jako svidi pa da to vec bude osnova za neku vezu?Ako ce neko da vam se svidja i da ga ludo volite,ali ne mozete da se otvorite ili prilagodite(a uvek je makar malo potrebno)...cemu onda sve to?Zar nije bolje pustiti ga na miru da zivi svoj zivot nego se poigravati sa njim,navesti ga da se veze za vas da bi na kraju shvatili da mozete da mu/joj priustite samo bol i povredjivanja....
Postoje ljudi koji ne mogu bas mnogo da se otvore prema drugima...i onda je bolje ako nadju nekoga kome to nije toliko ni potrebno,nego da neko vecito pati za njima.

Hvala ti na tom odgovoru...

hmm,
moram i ja da dodam nesto.
Izneli ste svoja misljenja(kao to je tako i tako, zbog toga i toga) o coveku kojeg uopste nepoznajete,
a niste uzeli u obzir da se govori o posebnoj individui koja ima svoj nacin razmisljanja uslovljen prethodnim zivotnim iskustvima.Govori se o STRAHU. Dakle decko ima STRAH  verovatno (pod pretpostavkom).
taj STRAH nema tek onako, bezveze, vec verovatno ima neko traumatsko iskustvo vezano za neku ili neke zene u njegovom zivotu (mozda majku ili sestru ili neku trecu, cetvrtu...).Sto znaci da on ima STRAH i da zbog toga nemoze da uziva u emotivnim odnosima sa ljudima itd.Svejedno preporuci mu ali onako diskretno da bi mozda mogao da razgovara sa nekim o tome. Recimo sa nekim dobrim psihoterapeutom , kognitivno biheijvoralnim.I tako...

Like, who are you dude ?

 
Stupanje u vezu ili brak ,odnosno bezanje je znak nespremnosti ,odnosno nezrelosti.

Ljudi su emotivno vezani jedni za druge, pa cak i za monoge druge stvari : predmete.............

Ljude , partnere, prijatelje, decu........ mozemo isto tako silno voleti i ako nismo tako silno vezani za njih.

ja se lako vezujem za ljude...
i nemam problem sa tim...

 znam ja Simo da si ti takav, ako ti ne smeta ima vremena mozda jednog dana pokusas to da promenis

cao!Mene cesto okarakterisu kao "takvu"...i mislim da je opsti problem u strahu od povredjenosti...cemu predhodi naravno,emotivno vezivanje.....Mislim cak da svako ima taj strah,samo je kod nekoga izrazajniji...pa bukvalno pred sam cin pobegne,a kod nekoga je manje izrazajan....

Strah nije problem sve dok smo njega svesni i pokusavamo da odgovorimo sami sebi zasti se on javlja. Znaci ako se plasimo da budemo sami i ostavljeni trebamo da kopamo po nasim dubinama i da vidimo zasto - ako nam nesto fali onda to treba da sami ostvarimo i nadgradimo. To sto nam fali nece nam dati osoba koja je sa nama u vezi. Strah od vezivanja ide korak dalje - kaze - ja necu da se vezem jer se plasim sta ce biti ako me osoba ostavi. Jedini lek je vezati se i videti sta ce da se desi. Posmatrati sebe i svoj emotivni bol - prozivljavati ga svesno a ne bezati od njega. Jedino tako mozemo da emotivno ucimo i odrastamo. Jedino tako mozemo da naucimo da je moguce biti sa nekim a nebiti emotivno vezan - biti slobodan od vezanosti i davati drugome slobodu. To jest, da mozemo da volimo a da ne zahtevamo i uslovljavamo.