skroz dok bude ovakvih misljenja kao sto je ovo od candlemakera vasa drzava ce biti 0 i gubit ce te sve vise dan za dan. Kada skontate da ste vi sami krivi, ne svako, ali vecina vas, za ovu situaciju u kojoj ste danas, a ne neki islamski fundamentalisti, alija izetbegovic, franjo tudjman, evropsk unija, amerika itd itd eh onda mozete napraviti jedan veliki korak naprijed. Vi sami sebi morate pomoci jeli drugi nece. 

Iako sam uvek vise cenio analiticara Đorđa Vukadinovića, ovo je odlican tekst Slobodana Antonića ... obavezno procitajte.

Slobodan Antonić

ZRNO NETRPELjIVOSTI

Ahtisarijeva izjava kao povod

I pisac ovog komentara učestvovao je u 5. oktobru. Nisam jurišao na Skupštinu, ali sam bacao kamenje na Takovsku 10. U blizini je jedan mladić pao, pogođen gumenim metkom u stomak. Smrdelo je na dim i suzavac. Ali, mirisala je nada da je i Srbija konačno postala deo Zapada.

Toga sam se setio kada sam čuo za Ahtisarijevu izjavu kako su Srbi kao narod krivi i kako moraju da plate. Priča o kolektivnoj krivici Srba bila je na Zapadu naročito živa tokom bombardovanja 1999. Tvrdilo se da uništavanje srpskih fabrika, mostova i bolnica, kao i ubijanje srpskih civila nije sasvim nepravedno. „Ogromna većina Srba”, objašnjavao je Danijel Goldhagen, „uhvaćena je u stisak zabluda, mržnji, kulture rata i smrti društva koje je sve ratobornije”. Time je ta većina „učinila sebe zakonski i moralno nekompetentnom” (The Guardian, 29. april 1999). „Srpski civili su ti koji Miloševiću omogućavaju da ostane na vlasti, tako da oni moraju preuzeti deo odgovornosti”, objašnjavala je i Marša Hapfel, sa Univerziteta Tenesi.

Dobro, možda je i bilo neke kolektivne krivice u tome što su Srbi predugo trpeli Miloševića. Ali, Milošević je izgubio izbore 2000. (uostalom, kao i one 1993. i 1997). A kada je odbio da prizna ishod, narod ga je jednom sjajnom revolucijom zbacio sa vlasti. Srbi su, dakle, pokazali da ne podržavaju Miloševića i njegovu nasilničku politiku. Zašto su, onda, opet Srbi i dalje krivi?

I zbilja, čovek ne može a da se ne zapita zašto nas Zapad još uvek ne voli? Ne, ne želim da pojednostavljujem stvari. Znam da u politici nema ljubavi i da presuđuju interesi. I znam da su glavni srpski interesi oko Kosova u nesaglasju sa nekim jakim interesima Zapada. Znam, takođe, da postoji birokratska inercija da se nekadašnji nemirni đaci, po navici, i dalje kažnjavaju. Znam i to da je briselskim i vašingtonskim službenicima najlakše da u diplomatsku misiju dolaze u Srbiju. Samo treba da ponavljaju: „Mladić, Mladić”. i „Nema podele Kosova, nema povratka na stanje iz 1999” i zadatak je izvršen.

Sve mi je to jasno. Ali, ipak, nema li u čitavoj toj politici Zapada prema Srbiji i jedan deo koji se ne može objasniti samo interesima? Ne postoji li možda tu i jedan trun netrpeljivosti, jedno iracionalno zrno odbojnosti koje povremeno, kao u ovoj Ahtisarijevoj izjavi, izlazi na površinu? Tu doista kao da ima još nešto. I kao da Ahtisarijeva izjava nije samo ispad jednog diplomate, već nekakav izlet iskrenosti čitave zapadne diplomatske službe?

Nedavno sam ponovo čitao Hobsa, tog učitelja modernog Zapada. On veli da mi nikoga toliko ne mrzimo kao onoga kome smo učinili kakvo zlo. To je zato, objašnjava dalje filozof, što nas prisustvo te osobe podseća na nečasnost i niskost naših postupaka. A još više zato što znamo da nam ta osoba, samo ako je dovoljno razborita, teško može dalje biti naklonjena. Štaviše, sva je prilika da će ona u budućnosti nastojati da nam se osveti.

I možda je baš u ovoj opasci ključ naše zagonetke? Jer, kada se zapitamo – zašto nas, Srbe, ne tretiraju kao Hrvate, Albance ili Bugare – možda treba da imamo na umu da Hrvate, Albance ili Bugare Zapad nije bombardovao? Da im nije ubio dvogodišnjeg Marka Simića, jedanaestomesečnu Bojanu Tošović, trogodišnju Milicu Rakić, šestogodišnjeg Branimira Stanijanovića, petogodišnju Dejanu Pavlović. I još 83 dece. Da im nije bacio najmanje deset tona obogaćenog uranijuma, koji daje radijaciju kao 437 atomskih bombi bačenih na Hirošimu (zbog čega je u Srbiji, 2004. godine zabeleženo 40 odsto više novih slučajeva raka nego 1999).

Kada, dakle, Zapad gleda Hrvate, Albance ili Bugare, on verovatno vidi narode kojima je pomogao, kojima je učinio neko značajno dobro i od kojih može da očekuje zahvalnost. Kada, pak, gleda Srbe šta vidi? Verovatno samo narod koji je bombardovao i kome je ostavio radijaciju?

Ali, zaboga, verujte nam: Srbi su na to zaista zaboravili! Ko se još toga seća, ko još na to misli? Mi smo zaista sve zaboravili i sve oprostili. Mi zaista i iskreno volimo Zapad. Mi zaista želimo da budemo kao vi!

No, možda oni to nisu zaboravili? Možda oni misle da ne bismo smeli, samo ako smo razboriti, da ih toliko volimo? Kakav glupi nesporazum! Ali, i za to ima rešenje. Zapad samo treba da Srbiji učini neko veće dobro. Neko dobro zbog kojeg će, onda, biti racionalno da nas se više ne plaši, zbog kojeg više neće morati da se od nas stidi. Rešenje pitanje Kosova ne samo na srpsku štetu, ili stvarno otvaranje puta ka EU, dva su moguća dobra koja najpre padaju na pamet.

Učinite to! Zbilja nije teško! I odmah će vam se i Srbi učiniti boljim. Jer – i vi ćete biti bolji!

[b][/b]

Не, мислим, па то је то... опет добијамо по ушима и тражимо још. Мислим да је то "мазохизам". Срби му дају сасвим нову димензију. Мазохизам натопљен глупошћу и демагогијом, тек да се лакше свари.

Прво су говорили: "Циљ НАТО бомбардовања је уклањање Милошевића са власти." Па ипак су нам уништили комплетну инфраструктуру и уназадили привреду не за 50 година, већ за 150 година.

Па су нам говорили: "Само оборите Милошевића, одмах ћете бити примљени у ЕУ и улетеће донације". 5. октобра је народ, под овим или оним околностима, показао да му је доста. Не Милошевића, већ пораза. Немојте се заваравати, да је Милошевић остао истрајан око Косова, он би и данас био на власти. И ето, "оборили" смо Милошевића, а уместо толико потребног живог кеша за оживљавање производње, добили смо лову да нахранимо пензосе, опростили су нам неке старе дугове (да би поново могли код њих да се задужујемо, наравно), а као специјални поклон за 78 дана бомбардовања смо добили отприлике исто толико страних банака, које нам нуде "неодољиве кеш кредите"... Уђеш, изађеш, готов си...

Онда су нам говорили: "Испоручите Милошевића, добићете лову, бићете примљени у НАТО и ЕУ". Онда смо се ми запитали: "Па, чекајте, дајте да му ми судимо, ипак је он био наш председник!" А они нам рекоше: "Ма ништа се ви не брините, само ви нама дајте легално изабраног бившег председника једне суверене земље, да му МИ судимо!" И ту се негде десила метаморфоза: ми смо њима дали нашег омраженог Злобу, а негде на путу за Шевенинген, Злоба више није био омражени квази-деспот, већ је био бивши председник једне земље, који одговара политички, по функцији, а не зато што нама није био симпатичан толико дуго. Но, живот се наставио, ми смо и даље гледали ка Бриселу пуни наде, али опет - ћорак.

А сада нам говоре: "Дајте Косово, и ваша фрустрирана дечица неће морати да чекају на визе да би могла да виде својим гладним окицама како наша солидно ухрањена дечица којима је једина фрка када нестане сладоледа од пистаћа у супермаркету хране голубове на неком "плацу" или "скверу", без пензионера који ће да се са голубовима отимају о мрвице хлеба..."

И још ће онај склеротични смрад Ахтисари, који се те давне 1999. године заклињао у међународно право и резолуцију 1244, да нам "мртав 'ладан" (камо лепе среће) каже како сви ми морамо да сносимо одговорност због политике из деведесетих.

И шта сад? Ахтисаријев једини грех је тај што је био довољно лукав и паметан да наивне Србе добрано повуче за нос, и натера да скину гаће још који пут. Дао нам је окрајак хлеба, а убедио нас да је то "карађорђева шницла". Наш грех, као народа, је тај што смо тако елегантно издриблани и изманипулисани да су нам се разум и логика помрачили и изгубили ко зна где, само да би њима на тањиру дали оно на шта држава, која држи до себе, не пристаје.

У међувремену, од светских шампиона у баскету смо постали светски шампиони у посипању пепелом. Да илуструјем: из скромне и трошне кућице, која се нашла на незгодном месту, су нас уз наш потпис сатерали у мемљиви подрум исте, уз претњу да нам је и то много, јербо угрожавамо права бубашваба и пацова да живе у свом смраду а не да их гушимо сопственим, и сада тако нагурани у подрум, ударамо главом о зид и благосиљамо наше тиране, пошто смо ми "криви за све". Хришћански, нема шта.

Па и јесте хришћански. Преузели смо на себе кривицу целога света. А нисмо били ни себични: (про)дали смо им људе, (про)дали смо им фабрике, фирме и банке, па што да им не (про)дамо и земљу? Заиста имамо разлога да се поносимо. И после нек нам кажу да нисмо "небески народ". Овакву глупост и идиотизам не памти ни Свето писмо. Изгледа да у трошној кућици званој Србија није било довоњно јода, па су деца Србије масовно пообољевала од кретенизма. Но, нема страха, већ ће се наћи неки страни доктори да нас излече. Лоботомија, нпр.

А Косово... кога још брига... Иако осиромашени уранијум по Србији није бацао Злоба "Д хејтед уан", није крив ни НАТО. Крива је земљина тежа. 

ma i treba jer smo mi srbi budale

turci su se nedavno "digli" zbog onih slika, karikatura u finskoj ili danskoj, u svim zemljama EU.
umesto da srbi "bombarduju" strane novine njegovom izjavom, mi budale samo u nasoj zemlji pricamo i zalimo se sta je rekao...

gde je sad nas lobi u svetu ...

ccc, samo se nerviram

vise od reci

Vla­da tra­ži raz­ja­šnje­nje
P. V., 31. avgust 2006

BE­O­GRAD - Mar­ti Ah­ti­sa­ri je iz­ja­vom o kri­vi­ci Sr­ba, sta­vio van za­ko­na ceo je­dan na­rod, čak i još ne­ro­đe­nu de­cu. Zbog to­ga će Sr­bi­ja tražiti na naj­vi­šim svet­skim adre­sa­ma raz­ja­šnje­nje te iz­ja­ve - iz­ja­vi­la je ju­če po­sle sed­ni­ce vla­de Sr­bi­je San­da Ra­ško­vić Ivić, pred­sed­nik Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju.
Ona je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re po­sle sed­ni­ce Vla­de, sa­op­šti­la da svi srp­ski mi­ni­stri, pre­go­va­rač­ki tim Sr­bi­je, a ve­ro­vat­no ceo srp­ski na­rod oče­ku­ju iz­vi­nje­nje od Ah­ti­sa­ri­ja:
- Po­što on oči­gled­no ne­ma na­me­ru da se iz­vi­ni za re­či ko­je pred­sta­vlja­ju je­dan od ak­si­o­ma fa­ši­zma, ka­bi­ne­ti pre­mi­je­ra i pred­sed­ni­ka Sr­bi­je i mi­ni­star­stvo ino­stra­nih po­slo­va sva­ko­dnev­no, upor­no i bez pre­da­ha, traže raz­ja­šnje­nje tih re­či. Ube­đe­ni smo da ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN Ko­fi Anan ne de­li mi­šlje­nje svog spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka - re­kla je Ra­ško­vić Ivić.
Stav Sr­bi­je je, is­ta­kla je ona, da ne po­sto­ji ni je­dan prav­ni i vred­no­sni ar­gu­ment da se od­bra­ni mo­guć­nost za pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va:
- Ah­ti­sa­ri je po­ku­šao pro­mo­vi­sa­njem go­le si­le da stvo­ri uver­ti­ru za tu mo­guć­nost. Ali, svet­ska jav­nost tre­ba da zna da će sva­ki po­ku­šaj stva­ra­nja ne­za­vi­snog Ko­so­va, pa i na ba­zi reč­ni­ka ova­kve dis­kri­mi­na­ci­je, Sr­bi­ja od­luč­no da od­ba­ci - za­klju­či­la je ona.
Vla­da Sr­bi­je je sa ju­če­ra­šnje sed­ni­ce i zva­nič­no upu­ti­la Na­rod­noj skup­šti­ni zah­tev za za­ka­zi­va­nje sed­ni­ce po­sve­će­ne pre­go­vo­ri­ma o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.

MI­LI­O­NI ZA OP­STA­NAK
NA­CI­O­NAL­NI in­ve­sti­ci­o­ni plan za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, ko­jim se za južnu po­kra­ji­nu iz­dva­ja 30 mi­li­o­na i 800 hi­lja­da evra - usvo­ji­la je ju­če Vla­da Sr­bi­je. No­vac će bi­ti uložen u obra­zo­va­nje, zdrav­stvo, sta­no­grad­nju, eko­nom­ski raz­voj i drum­sku in­fra­struk­tu­ru:
- Vla­da ovim po­ka­zu­je da joj je Ko­so­vo ve­o­ma važno.
Iz­dva­ja se pri­stoj­na su­ma nov­ca ko­ja bi tre­ba­lo da mo­ti­vi­še naš na­rod da osta­ne, op­sta­ne i vra­ti se na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju - re­kla je Ra­ško­vić Ivić.


Izvor: Novosti

Ainhoa , odlican tekst.
Ali o diktaturi i svireposti E.U. nam najbolje govori cinjenica da u Srbiji ne postoji stranka koja se ne zalaze za ulazak u tu anti-srpsku federaciju.

Ne mogu da shvatim kako Evropa misli da anti-srpskom politikom  pridobije nase simpatije.
A "mali" Milo je ispao najpametniji politicar na Balkanu, Rusija je tamo usla na velika vrata.
A "mi" posle Slobe i petog oktobra smo se opet kladili na pogresnog konja. Da sam na Putinovom mestu ne bi ovoj danasnjoj Srbiji dao nikakav popust, trebao je lepo da zavrne slavine kao Ukrajini, pa bi se na vreme opametili.
Ali ko zna zasto je sve to sto nam se dogadja dobro...

jedan pametan covek je jednom rekao:

"Ne moze to besplatno. Ne moze jedan narod da izabere pogresnu politiku i da ga to posle nista ne kosta. I to jeste cena dame i gospodo. To jeste cena sto je ovaj narod zaludjen 1989.godine, rekao - "Taj covek ce nas odvesti u buducnost! Taj covek je najveci medju nama!" Ne moze to besplatno. Ne moze jedan narod da izabere pogresnu politiku i da ga to posle nista ne kosta."
SLAVA MU!!!

SRBIJO, NEMOJ OPET DA IZABERES POGRESNU POLITIKU!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  za Kraljevica Marka!!!

da dodam:

"Pojava Miloševića bila je rezultat slabosti društva, koje stoga snosi odgovornost za njegovu dugu vladavinu. Milošević nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemačkoj, zbog slabosti društva - opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to što je tako dugo vladao."

Slava mu!

Da je dosao iz Nemacke kao sto je Djindjic i Lenjin u svoje vreme, verovatno bi bio politicki korektan.