Hrvatski ovčar
Oprezan čuvar

Ime: Hrvatski ovčar
Idealna visina: 40-53 centimetara
Težina: 13-20 kilograma
Životni vek: 13-14 godina

Karakteristike: Ovo je pas srednje visine. Telo mu je skladno, pravougaono i rustičnog izgleda. Glava je tupoklinastog oblika, oči su bademaste, dosta velike, tamno smeđe, inteligentnog i živahnog pogleda. Ima trouglste, stršeće ili polustršeće uši. Šape su kašikaste. Rep se kupira, ako nije kupiran onda se nosi svijen iznad leđa.

Narav: Hrvatski ovčar je pozoran, okretan i inteligentan pas sa ogromnom energijom i izraženom potrebom za ljudskim društvom. Ima razvijen pastirski instinkt i odličan je pas čuvar, oprezan prema strancima. Lako se trenira, ali ako se sa dresurom ne krene na vreme i ne pruži mu se dovoljno vežbe da okupira njegovo atletsko telo i izuzetan um, može postati veoma bučan, čak destruktivan.

Krzno: Dlaka je crna, čvrsta, talasasta skoro kovrdžava, duga desetak centimetara. Karakteristična je kratka dlaka na lisičjoj glavi i nogama. Poddlaka je crna i gusta. Čitavo krzno je praktično vodootporno.
Nega: Ovo je zdrav pas, otporan na bolesti i nije skup. Treba ga četkati samo povremeno, da bi se uklonile mrtve dlake.

Poreklo: Pas je autohtona hrvatska pasmina, poreklom od pasa koji su hrvatska plemena dovela sa sobom kad su došla na Balkan. Otad je odgajan u Hrvatskoj, naročito u Slavoniji. Prema pisanim dokumentima, izgled ovog psa nije se mnogo promenio od 14. veka. Najstariji dokument "Canis pastoralis croaticus", nađen u arhivama đakovske biskupije, datira iz 1374. godine.

U ovom dokumentu Petar, đakovački biskup, daje opis hrvatskog ovčara i objašnjava njegovo poreklo. I opisi u hrvatskim dokumentima s početka 19. veka poklapaju se sasvim sa izgledom današnjeg hrvatskog ovčara. Profesor Stjepan Romić je baš u đakovačkoj biskupiji 1935. godine pokrenuo program sistematskog odgoja hrvatskog ovčara, a rasa je konačno priznata 1969. godine.
Priredila S. Ilić