Krstaski ratovi :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Koliko ja vide ovo je tema o krstaskim ratovima a o tome nista
Nije ni bitno, skupio sam nesto iz vise izvora o krstaskim ratovima pa kome treba
Eto!!!

KRSTA[KI RATOVI
1095-1291.

Prvi neposredan uzrok Krsta{kih ratova bio je napredovanje Turaka Seld`uka. Svet se navikao na muslimansku prevlast na Bliskom istoku; vladavina egipatskih Fatimida u Palestini bila je blaga.
Al-Hakim, ludi kairski
kalif, uni{tio je crkvu Svetog groba (1010), ali su sami
muslimani znatno pomogli da se ona obnovi.1070, Turci su uzeli Jerusalim od Fatimida.
Drugi neposredan uzrok Krsta{kih ratova bilo je opasno
slabljenje Vizantijskog carstva.Dok su Bugari, Pe~enjezi, Kumani i Rusi napali su
njene evropske kapije, Turci su razarali njene azijske
provincije. Godine 1071, vizantijska vojska je bila gotovo
uni{tena kod Manzikerta; Seld`uci su zauzeli Edesu,
Antiohiju (1085), Tarsos, pa ~ak i Nikeju, i preko Bosfora
gledali na sam Konstantinopolj. Car Aleksije
(1081-1118) spasao je deo Male Azije potpisav{i
poni`avaju}i mir.
Tre}i neposredni uzrok Krsta{kih ratova bila je te`nja
italijanskih gradova ‡ Pize, \enove, Venecije, Amalfija ‡
da pro{ire svoju rastu}u trgova~ku mo}. Kada su Normani
oteli Siciliju od muslimana (1060-1091), a hri{}anska
vojna mo} smanjila muslimansku vlast u [paniji (1085),
zapadni Mediteran je bio oslobo|en za hri{}ansku
trgovinu.Kona~na odluka je potekla od samog pape Urbana II.Kada je Urban predsedavao na Saboru u Pja}enci u martu 1095 i odr`ao govor Savetu u Klermontu- Francuska 27. Novembra 1095. On je tu podr`ao molbu Aleksijevih legata.

PRVI KRSTA[KI RAT: 1095-1099.

Papa Urban je
mesec avgust 1096. ozna~io kao vreme polaska, ali
nestrpqivi seljaci koji su bili prvi regrutovani nisu
mogli da ~ekaju. Jedna takva vojska koja je brojala nekih
12.000 ljudi (me|u kojima je bilo samo osam vitezova), po{la
je u martu iz Francuske, na ~elu sa Petrom Pustinjakom i
Valterom Siromahom.Jedna druga
grupa, mo`da oko 5.000 ljudi, po{la je iz Nema~ke pod
vo|stvom sve{tenika Got{alka; tre}a je napredovala iz
Rajnske oblasti na ~elu sa grofom Emikom Lajningenom.
Uglavnom su upravo te nedisciplinovane grupe napale
Jevreje u Nema~koj i ^e{koj.
Kada su napokon bez prebijene pare stigli do
Konstantinopolja,Aleksije im je
obezbedio brodove da pre|u Bosfor, poslao im namirnice i
zamolio ih da ~ekaju dok ne stignu bolje naoru`ane vojske.
Bilo zbog gladi ili uznemirenosti, krsta{i su ignorisali
ta uputstva i krenuli ka Nikeji.Disciplinovana vojska
Turaka, sastavljena od sve samih ve{tih strelaca, iza{la je
iz grada i gotovo uni{tila prvu vojsku Prvog krsta{kog
rata. Me|u poginulima je bio i Valter Siromah; Petar
Pustinjak, kojem se zgadila njegova neobuzdana vojska,
vratio se pre bitke u Konstantinopolj, gde je mirno `iveo
do 1115. godine.
Po~etkom 1097, moreuz su pre{le vojske sa ukupno
otprilike 30.000 ljudi, jo{ uvek pod podeljenim. Na sre}u,
muslimani su bili jo{ vi{e podeljeni nego hri{}ani. Ne
samo da je muslimanska mo} u [paniji iscrpljena, a u
severnoj Africi pocepana religioznim frakcijama, ve} su
na Istoku fatimidski kalifi Egipta dr`ali ju`nu Siriju,
dok su njihovi neprijatelji, seld`u~ki Turci, dr`ali severnu
Siriju i ve}i deo Male Azije. Jermenija se pobunila protiv
seld`u~kih osvaja~a, i udru`ila se sa "Francima". Tako
pomognute, vojske Evrope su krenule na opsadu Nikeje,turski
garnizon se predaoPosle nedequ dana odmora, krsta{i su
krenuli prema Antiohiji. Sukobili su se sa turskom
vojskom ispod Kilix Arslana blizu Dorileuma, izvojevali
krvavu pobedu (1. jula 1097) i mar{ovali kroz Malu Aziju (jun 1097).
Prelaze}i planinski lanac Taurus, neki plemi}i su svoje vojske
odvojili od glavnine da bi obavili privatna osvajanja ‡
Rejmon, Bohemund i Godfri u Jermeniji, Tankred i Baldvin
(Godfrijev brat) u Edesi.U maju 1098, do{la je vest da se
velika muslimanska vojska pribli`ava na ~elu sa
Karbogom, princom od Mosula; Antiohija je pala
(3. juna 1098) nekoliko dana pre nego {to je ta vojska stigla;
strahuju}i da se ne mogu odupreti Karbogi mnogi krsta{i su
se ukrcali na brodove na reci Oront i pobegli. Napreduju}i sa gr~kom vojskom, Aleksije je bio zavaran dezerterima te je poverovao da su hri{}ani ve} pora`eni,
vratio se natrag da {titi Malu Aziju.Da bi kod krsta{a povratio hrabrost, Petar
Bartolomej, sve{tenik iz Marseja pretvarao se da je na{ao
koplje kojim je Hristu probodeno bedro.Tako osokoljeni, i pod
Bohemundovom jedinstvenom komandom, krsta{i su postigli
odlu~uju}u pobedu.Po{to su proveli {est meseci u oporavku i
reorganizovanju svojih oslabljenih snaga, poveli su vojske
na Jerusalim. Kona~no, 7. juna 1099, posle trogodi{njeg
ratovanja, svedeni na 12.000 boraca, krsta{i su uzbu|eni i
umorni stajali pred zidinima Jerusalima. Humornim
obrtom istorije, Fatimidi su godinu dana ranije isterali
Turke protiv kojih su do{li da se bore. Kalif je ponudio
mir kojim se predvi|alo da se hri{}anskim hodo~asnicima
i poklonicima koji dolaze u Jerusalim jam~i bezbednost,
ali su Bohemund i Godfri zahtevali bezuslovnu predaju.
Fatimidski garnizon od 1.000 ljudi je ~etrdeset dana
pru`ao otpor. Petnaestog jula, Godfri i Tankred su poveli
svoje sledbenike preko zidina, i krsta{i su iskusili zanos
kada se posle postigne uzvi{eni cilj.

Krsta{ke dr`ave oko 1100.god
Godfri je godinu dana kasnije
umro (1100). Njegov manje sposobni brat, Baldvin 2
(1100-1118) uzeo je vi{u titulu kralja. Pod kraljem
Fulkom 5, grofom od An`ua (1131-1143), nova dr`ava je
priklju~ila ve}i deo Palestine i Sirije; ali muslimani su
i dalje dr`ali Alep, Damask i Emesu. Kraljevstvo je
podeljeno na ~etiri feudalne kne`evine, sa sredi{tima u
Jerusalimu, Antiohiji, Edesi odnosno Tripolisu.Ve}ina krsta{a se vratila u Evropu posle osloba|anja Jerusalima.Na severu su Grci vrebali
priliku da povrate Antiohiju, Edesu i druge gradove na koje
su kao vizantijske polagali pravo; na istoku, Saraceni su se
probudili i ujedinili zahvaljuju}i apelima muslimana, kao
i napadima hri{}ana. Muhamedanske izbeglice iz
Jerusalima su pri~ale o surovim pojedinostima pada tog
grada u ruke hri{}ana pa su zahtevali da muslimanska vojska oslobodi
Jerusalim.Kalif je bio nemo}an da usli{i njihove molbe,
ali im je odgovorio Zangi, mladi princ Mosula (ina~e
poreklom rob). Godine 1144, njegova mala ve{to vo|ena
vojska otela je od hri{}ana njihovo isto~no upori{te al-
Ruah; i, nekoliko meseci kasnije, on je ponovo zauzeo Edesu i
vratio je u islamske ruke. Zangi je poginuo, ali ga je
nasledio sin Nuruddin.

DRUGI KRSTA[KI RAT: 1146-1148

Sveti Bernard je molio papu Evgenija /III/ da se oglasi
novim pozivom na oru`je. Evgenije, upleten u sukob sa
rimskim nevernicima, molio je Bernarda da preuzme taj
zadatak na sebe.Bernard je oti{ao pravo kraqu Luju /VII/ i ubedio ga da uzme krst. Sa kraljem na svojoj strani, odr`ao je govor masi u Vezleu (1146); kada
je zavr{io, ljudi su po~eli masovno da se prijavljuju.Kada je pridobio Francusku, pre{ao je u Nema~ku, gde je njegova `ustra re~itost uticala na cara Konrada /III/, da prihvati krsta{ki rat kao jedinstven povod kojim mo`e da
ujedini stranke Gvelfa i Hohen{taufena koje su tada
razjedinjavale carstvo. Mnogi plemi}i su sledili Konardov
primer; me|u njima bio je i mladi Fridrih, vojvoda od
Svabije koji }e postati poznat kao Barbarosa.
Na Uskrs 1147. godine, Konrad i Nemci su krenuli; na
Duhove, Luj i Francuzi su po{li za njima, na bezbednoj
distanci.Manojlo Komnen, sada
vizantijski car, u~tivo je predlo`io da plemenite vojske
pre|u Helespont kod Sestosa, umesto da idu kroz
Konstantinopolj; ali Konrad i Luj su to odbili.Manojlo je po`urio da
dve vojske preveze preko Bosfora, a Grke je snabdeo
devalviranim novcem za poslovanje sa krsta{ima. U Aziji
nesta{ica namirnica i visoke cene koje su tra`ili Grci,
dovele su do brojnih sukoba izme|u spasilaca i spasenih; a
Fridrih Crvenobradi je `alio {to njegov ma~ mora da
proliva hri{}ansku krv samo da bi dobio priliku da se
sretne sa nevernicima.
Uprkos Manojlovom savetu, Konrad je navaljivao da ide
putanjom Prvog krsta{kog rata. Uprkos ili upravo zbog
gr~kih vodi~a, Nemci su upali u niz pustinja bez hrane, kao
i u muslimanske zasede; njihovi gubici u ljudstvu bili su
obeshrabruju}i. Kod Dorileuma, gde su krsta{i u Prvom
ratu porazili Kilix Arslana, Konradova vojska se
sukobila sa glavnom muslimanskom vojskom, i bila
stra{no pora`ena.
Francuska vojska, daleko pozadi, bila je zavarana
la`nim vestima o nema~koj pobedi; ona je neoprezno
napredovala i bila desetkovana gla|u i muslimanskim
napadima. Stigav{i do Atalije, Luj je pregovarao sa gr~kim
pomorskim kapetanima da njegovu vojsku prevezu morem do
hri{}anskog Tarsosa ili Antiohije; kapetani su tra`ili
nerealno veliku naknadu po putniku; Luj i nekoliko
plemi}a, Eleonora i nekoliko gospi, krenuli su na put ka
Antiohiji, ostaviv{i francusku vojsku u Ataliji.Muhamedanske snage su silovito napale taj grad, i pobile skoro sve Francuze u njemu (1148).
Luj je stigao u Jerusalim sa damama ali bez vojske,a Konrad sa
`alosnim ostatkom vojske sa kojom je po{ao iz Ratisbona.improvizovana je vojska, koja je krenula na Damask pod podeljenim zapovedni{tvom Konrada, Luja i
Baldvina /III/ (1143-1162).Kada je do{la vest da emiri Alepa i Mosula napreduju sa velikom vojskom da pomognu Damasku, pristalice povla~enja su
prevagnule; hri{}anska vojska se razbila na delove, i
pobegla u Antiohiju, Akru ili Jerusalim. Konrad, pora`en
i bolestan, vratio se osramo}en u Nema~ku.Luj
je ostao jo{ jednu godinu u Palestini, i i{ao na hodo~a{}a
obilaza}i svetili{ta.

SALADIN

U me|uvremenu se razvila neobi~na nova civilizacija u
hri{}anskoj Siriji i Palestini. Evropljani, koji su te
krajeve naseljavali jo{ od 1099, postepeno su prihvatili
bliskoisto~ni na~in odevanja.Muslimanski
trgovci su slobodno ulazili u hri{}anska naselja i
prodavali svoju robu; muslimanski i jevrejski lekari su kod
hri{}anskih pacijenata imali prednost; hri{}ansko
sve{tenstvo je dozvoljavalo muslimansku versku slu`bu u
d`amijama; a Kuran se u~io u muslimanskim {kolama u
hri{}anskoj Antiohiji i Tripolisu.U toku ~etrdeset godina mira koji je usledio posle Drugog
krsta{kog rata, Latinsko kraljevstvo Jerusalima nastavilo
je da se raspada zbog unutra{njih sukoba, dok su se njegovi
muslimanski neprijatelji kretali ka jedinstvu. Nuruddin je
svoju vlast iz Alepa pro{irio na Damask (1164); kada je on
umro, Saladin je Egipat i muslimansku Siriju doveo pod
jedinstvenu vlast (1175). \enovski, venecijanski i pizanski
trgovci su u isto~ne luke uneli nered svojim smrtnim
rivalitetom. Vitezovi su se sva|ali u nastojanju da se
domognu kraljevske vlasti u Jerusalimu; i kada se Gij de
Luziwan varkama spretno probio do trona (1186).
Rexinald od [atijona se proglasio za suverena u velikom
zamku Karak iza reke Jordan, blizu granice s Arabijom, i
vi{e puta kr{io primirje ugovoreno izme|u latinskog
kraqa i Saladina. On je objavio svoju nameru da napadne
Arabiju, uni{ti grob "prokletog goni~a kamila" u Medini,
a Kabu u Meki poru{i do temelja. Wegova mala vojska
vitezova pustolova otplovila je Crvenim morem, iskrcala
se u el-Hauri, i krenula na Medinu; iznenadila ih je jedna
egipatska vojska, te su pose~eni svi osim nekolicine koji su
pobegli sa Red`inaldom.Saladin se do tada zadovoljavao manjim napadima protiv
Palestine; sada je, uvre|en do sr`i u svojoj pobo`nosti,
ponovo formirao vojsku koja je za njega osvojila Damask, i
sukobila se sa vojskom Latinskog kraljevstva u neodlu~noj
bici na istorijskoj poljani Esdraelon (1183). Nekoliko
meseci kasnije napao je Red`inalda u Karaku, ali nije uspeo
da u|e u tvr|avu. Godine 1185, Red`inald, kome je dosadio mir,
napao je, iz zasede, jedan muslimanski karavan, i uzeo bogat
plen i nekoliko zarobljenika, uklju~uju}i Saladinovu
sestru.Saladin se razbesneo, objavio poziv na sveti rat protiv
hri{}ana, i zakleo se da }e Red`inalda ubiti vlastitim rukama.
Presudan okr{aj u Krsta{kim ratovima odigrao se kod
Hitina, blizu Tiberiasa, 14. jula 1187. Saladin, koji je
poznavao teren, zauzeo je polo`aje sa kojih je kontrolisao
sve bunare; po{to su ravnicu pre{li po vru}ini sredine leta.Videv{i
da nikakva vojska nije ostala da ga ugrozi, on je nastavio sa
zauzimanjem Akre, gde je oslobodio 4.000 muslimanskih
zarobljenika, a svoje vojnike platio bogatstvom iz te
prometne luke. Nekoliko meseci gotovo cela Palestina
bila je u njegovim rukama.Pribli`avao se Jerusalimu.Opsada je trajala samo dvanaest dana. Kada je grad kapitulirao.Oslobo|eni kralj i plemi}i su dali zakletvu da nikada ne}e di}i oru`je na njega. Bezbedni u hri{}anskom Tripolisu i
Antiohiji, njih su "sve{tenici dekretom oslobodili
strahote njihovog obe}anja", i pravili planove kako da se
osvete Saladinu. Sultan je Jevrejima dozvolio da opet `ive
u Jerusalimu, a hri{}anima dao pravo da ulaze, ali
nenaoru`ani; pomagao je njihovo hodo~a{}e, i {titio njihovu bezbednost. Saladi je poveo umornu vojsku na opsadu Tira, ustanovio da ne mo`e da ga osvoji,
raspustio ve}i deo vojske, i povukao se u Damask bolestan i
iscrpljen (1188), u pedesetoj godini `ivota.

TRE]I KRSTA[KI RAT: 1189-1192.

Zadr`avawe Tira, Antiohije i Tripolisa ostavilo je
hri{}anima neki deli} nade.Vilijam, nadbiskup Tira, vratio se
u Evropu, i pred skupovima u Italiji, Francuskoj i
Nema~koj pri~ao o padu Jerusalima. U Majncu je njegov apel
tako uzbudio Fridriha Barbarosu, da je veliki car, star
{ezdeset sedam godina, gotovo odmah krenuo sa svojom
vojskom (1189).Pre{av{i Helespont kod Galipoqa, nova vojska je, na novom putu,
ponovila iste gre{ke i tragedije.Fridrih se sramno utopio u maloj reci Salef u Kilikiji (1190); i, samo jedan deo njegove vojske do`iveo je da se
pridru`i opsadi Akre.
Ri~ard /I/ Lavljeg Srca, nedavno krunisan za kralja
Engleske u trideset prvoj godini, re{en da oku{a svoju ruku
na muslimanima. Strahuju}i od upada Francuza na engleske
posede u Francuskoj, on je insistirao da ga prati Filip
Avgust; francuski kralj ‡ mladi} od dvadeset tri godine.Ri~ardova
vojska sastavljena od Normana (jer, malo je Engleza
u~estvovalo u Krsta{kim ratovima) po{la je brodovima iz
Marseja, a Filipova iz \enove, da bi se sastale na
Siciliji (1190).Nekoliko njegovih brodova
razbilo se na obali Kipra; posade je zarobio gr~ki
guverner; Ri~ard je na kratko zastao, osvojio Kipar, i dao ga
Giju de Luzinjanu, nestalnom kralju Jerusalima. Stigao je u
Akru u junu 1191, godinu dana po{to je po{ao iz Vezlea.Filip je stigao pre njega; hri{}ani su Akru opsedali ve} devetnaest meseci.Nekoliko nedelja posle Ri~ardovog dolaska Saraceni su se predali.Filip Avgust bolestan od groznice vratio
se u Francusku, ostaviv{i za sobom francusku vojsku od
10.500 ljudi. Ri~ard je postao jedini vo|a Tre}eg krsta{kog rata.Promeniv{i raspolo`enje,
Ri~ard je predlo`io okon~anje krsta{kih ratova o`eniv{i
svoju sestru D`oanu za Saladinovog brata al-Adila. Crkva je
osudila taj potez i on je odba~en.
Znaju}i da Saladin ne}e ostati miran posle poraza, Ri~ard
je reorganizovao svoje snage i pripremio se za mar{ od
{ezdeset milja na jug du` obale da oslobodi Jafu, koja je,
opet u hri{}anskim rukama, bila pod opsadom muslimana.Nema~ka vojska se vratila u Nema~ku, a francuska vojska se
vi{e puta oglu{ila o nare|enja, i omela strategiju
britanskog kralja.Njegova vojska se sukobila sa Saladinovom kod Arsufa i
odnela neodlu~nu pobedu (1191). Saladin je predlo`io da se
bitka ponovi, ali se Ri~ard sa svojim ljudima povukao u
zidine Jafe. Saladin mu je poslao ponudu za mir. Za vreme
pregovora, Konrad, markiz od Monferata, koji je dr`ao
Tir, u{ao je u separatnu prepisku sa Saladinom,
predla`u}i da mu postane saveznik, i da Akru ponovo zauzme
za muslimane, ako bi se Saladin slo`io da on prisvoji
Sidon i Bejrut. I pored te ponude, Saladin je ovlastio svog
brata da sa Ri~ardom potpi{e mir prepu{taju}i
hri{}anima sve obalske gradove koje su oni tada dr`ali,
kao i polovinu Jerusalima. Ri~ard je bio toliko zadovoljan
da je na ceremonijalan na~in dodelio vite{ku titulu sinu
muslimanskog izaslanika (1192). Ne{to kasnije, ~uv{i da je
Saladin suo~en sa pobunom na istoku, odbacio je
Saladinove uslove, opseo i zauzeo Darum, i napredovao do na
dvanaest milja od Jerusalima. U
me|uvremenu je u hri{}anskom taboru izbio spor, izvi|a~i
su javili da su bunari na putu za Jerusalim otrovani, i da
vojska ne}e imati ni{ta da pije. Sastalo se ve}e da bi se
donela odluka o strategiji; izglasano je da se odustane od
Jerusalima i krene na 250 milja udaljeni Kairo. Ri~ard se
bolestan, uvre|en i poti{ten povukao u Akru, gde je
razmi{ljao o povratku u Englesku.
Ali kada je Ri~ard ~uo da je Saladin ponovo napao Jafu, i
zauzeo je za dva dana,poveo ljude u grad, i o~istio ga od muslimanskih vojnika
gotovo pre nego {to je Saladin mogao da sazna {ta se
dogodilo (1192). Sultan je u spas pozvao glavninu svoje
vojske. Ona je broj~ano daleko nadma{ivala Ri~ardovih
3.000 ljudi, ali je kraljeva mahnita hrabrost donela pobedu.Slede}eg dana ratna sre}a se izmenila. Saladinu su stigla
poja~anja; a Ri~ard, ponovo bolestan, i bez podr{ke
vitezova u Akri i Tiru, jo{ jednom je molio za mir. U
groznici je vikao tra`e}i vo}e i osve`avaju}i, hladni
napitak; Saladin mu je poslao kru{ke i breskve i snega, kao
i svog lekara. Godine 1192, 2. septembra, dva junaka su
potpisala mir na tri godine i podelila Palestinu; Ri~ard
je imao da zadr`i sve obalske gradove koje je osvojio, od
Akre do Jafe; muslimani i hri{}ani }e mo}i da prelaze sa
jedne teritorije na drugu i obratno, a hodo~asnici }e biti
za{ti}eni u Jerusalimu; ali, bilo je predvi|eno da taj grad
ostane u rukama muslimana. (Mo`da su italijanski trgovci
naro~ito zainteresovani za kontrolu luka, ubedili Ri~arda
da preda Sveti grad u zamenu za priobalni pojas.).Saladina je nasledio sin ez-Zahir.Umro je 4. marta 1193 u Damasku, kada je imao samo pedeset pet godina.

^ETVRTI KRSTA[KI RAT: 1202-1204.

Rana Saladinova smrt, i
raspad njegovog carstva, stvorili su nove nade.
Ino}entije /III/ (1198-1216) je na samom po~etku svog
pontifikata zahtevao da se u~ini jo{ jedan napor; a Fulk iz
Nejia, obi~an sve{etnik, propovedao je u prilog ^etvrtog
krsta{kog rata kako kod obi~nih ljudi tako i kod kraljeva.
Rezultati su bili obeshrabruju}i. Car Fridrih /II/ bio je
de~ak od ~etiri godine; Filip Avgust je smatrao da mu je
jedan krsta{ki rat dovoljan za jedan `ivotni vek; a
Ri~ard /I/, zaboraviv{i na poslednje re~i upu}ene
Saladinu, podsmevao se Fulkovim nagovaranjima.Venecijani nisu imali nameru da napadnu Egipat; oni su svake godine zara|ivali milione izvoze}i drvnu gra|u, gvo`|e i oru`je u Egipat, a uvoze}i robove; oni nisu ni pomi{ljali da tu trgovinu ugroze ratom, ili da je dele sa
Pizom i \enovom. Dok su pregovarali sa ve}em krsta{a,
oni su s egipatskim sultanom napravili tajni ugovor,
garantuju}i toj zemlji da je ne}e napasti (1201).
U leto 1202, nove vojske su se okupile u Veneciji. Bili su tu
markiz Bonifacije od Monferata, grof Luj od Bloa, grof
Baldvin od Flandrije, Simon od Monfora (koji se
proslavio u krsta{kom ratu protiv albi`anskih jeretika),
i me|u mnogim drugim uglednim ljudima, @ofroa de
Vilarduen (1160-1213), mar{al [ampanje.Venecija je pre{la na drugi deo plana ‡ osvajanje Konstantinopolja.Vizantijska monarhija nije ni{ta nau~ila iz Krsta{kih
ratova.Car Manojlo Komnen je uhapsio hiljade
Venecijana u Konstantinopolju, i na neko vreme tu ukinuo
venecijanske trgova~ke privilegije (1171). Isak /II/ Angel
(1185-1195) nije oklevao da stupi u savez sa Saracenima.
Godine 1195, Isaka je svrgnuo, bacio u tamnicu i oslepio
njegov brat Aleksije /III/. Isakov sin, po imenu tako|e
Aleksije, pobegao je u Nema~ku; godine 1202. oti{ao je u
Veneciju, zamolio venecijanski Senat i krsta{e da spasu i
vrate na tron njegovog oca, a za uzvrat im obe}ao sve {to je
Vizantija mogla da obezbedi za njihov napad na islam.Dandolo i francuski baroni su nastojali da sa mladi}em izvuku veliku korist:ubedili su ga da krsta{ima obe}a
200.000 maraka srebra, opremi vojsku od 10.000 ljudi za
slu`bu u Palestini, a gr~ku pravoslavnu crkvu pot~ini
rimskom papi..Godine 1202, 1. oktobra, velika flota od 480 brodova stigla pred Konstantinopolj.Aleksiju /III/ je predat ultimatum: on mora da vrati
Carstvo oslepljenom bratu ili mladom Aleksiju, koji je
i{ao sa flotom. Kad je ovaj to odbio, krsta{i su se
iskrcali, i pred zidinama grada nai{li na slab otpor; a
ostareli Dandolo je prvi kro~io na obalu. Aleksije /III/
je pobegao u Trakiju; gr~ki plemi}i su Isaka Angela
otpratili od tamnice do prestola.Ali, kada su Grci saznali za cenu po kojoj je ta pobeda kupljena oni su se sa gnevom i prezirom okrenuli protiv
njega.Jedan princ kraljevske krvi poveo je narodnu bunu,
ubio Aleksija /IV/, ponovo bacio u tamnicu Isaka Angela,
zauzeo presto kao Aleksije /V/ Duka, i po~eo da organizuje
vojsku da istera Latine iz njihovog logora kod Galate. Ali,
Grci su suvi{e dugo bili bezbedni unutar svojih zidina da
bi o~uvali vrline svog rimskog imena. Posle mesec dana
opsade oni su se predali; Aleksije /V/ je pobegao, a
pobedonosni Latini su kao pro`drljivi skakavci pro{li
kroz prestonicu (1204).Kada je zamah plja~ke popustio, latinski plemi}i su
izabrali Baldvina od Flandrije da bude na ~elu Latinskog
kraljevstva Konstantinopolja (1204) i francuski
proglasili za zvani~an jezik. Vizantijsko carstvo je bilo
podeljeno na feudalne posede, a svakim je vladao latinski
plemi}. Venecija je, u `elji da kontroli{e trgovinske
puteve, za sebe obezbedila Adrijanopol, Epir, Akarnaniju
i Jonska ostrva, deo Peloponeza, Eubeju, Egejska ostrva,
Galipolje, i tri osmine Konstantinopolja; \enovljanima su
oduzete njihove vizantijske "fabrike" i baze; a Dandolo,
sada hramaju}i u carskim ~izmama, uzeo je titulu "Du`d
Venecije, Gospodar jedne ~etvrtine i jedne osmine Rimskog
carstva"; ubrzo zatim je umro, na vrhuncu svog bezobzirnog
uspeha. Gr~ke sve{tenike su ve}inom zamenili Latini, u
nekim slu~ajevima na brzinu zare|eni za tu priliku; a
Ino}entije /III/ je, jo{ protestuju}i protiv tog napada, s
milo{}u prihvatio zvani~no ujedinjenje Gr~ke i Latinske
crkve. Ve}ina krsta{a se vratila ku}i s plenom; neki su se
naselili na novim posedima; samo {a~ica je stigla do
Palestine, i to bez rezultata.

PROPAST KRSTA[KIH RATOVA 1212-1291.

Godine 1212,
jedan mladi Nemac, maglovito poznat istoriji kao Nikolas
objavio je da mu je Bog dao u zadatak da povede decu u Svetu
zemlju, u krsta{ki rat. Osudili su ga i sve{tenici i laici,
ali se ta ideja brzo {irila u vremenu koje je jo{ vi{e bilo
podlo`no talasima emocionalnog zanosa. Roditelji su se
trudili da spre~e decu, ali se na hiljade de~aka (i ne{to
devoj~ica u de~a~koj ode}i), u proseku dvanaest godina
stari, iskralo i po{lo za Nikolasom, mo`da sre}ni {to }e
izbe}i tiraniju kod ku}e i na}i slobodu na drumu. Gomila
od 30.000 dece, koja su mahom po{la iz Kelna, i{la je
dolinom Rajne i preko Alpa. Mnoga su pomrla od gladi; neku
decu koja su zaostala pojeli su vukovi; lopovi su se ume{ali
u kolonu i krali ode}u i hranu. Pre`iveli su stigli u
\enovu, gde su im se prakti~ni Italijani podsmevali i u
glave im uneli sumnju; kapetani brodova nisu hteli da ih
prevezu do Palestine; a kada su se obratili
Ino}entiju /III/ on im je blago naredio da se vrate ku}i.
Neki su se razo~arani uputili nazad preko Alpa; mnogi su
se naselili u \enovi i nau~ili obi~aje trgova~kog sveta.

Iste godine, u Francuskoj, dvanaestogodi{nji pastir po
imenu Stefan do{ao je kod Filipa Avgusta, i objavio da mu
je Hrist, koji mu se prikazao dok je ~uvao stado, naredio da
povede De~ji krsta{ki rat u Palestinu. Kralj mu je naredio
da se vrati svojim ovcama; me|utim, okupilo se 20.000 de~aka
spremnih da po|u za Stefanom. Oni su se probili kroz
Francusku do Marseja, gde }e se, kako im je Stefan obe}ao,
okean podeliti da bi im omogu}io da se po suvom domognu
Palestine. Okean ih je izneverio; ali zato su se dva
brodovlasnika ponudila da ih besplatno prevezu do
odredi{ta. Oni su se ukrcali na sedam brodova, i zaplovili
pevaju}i pobedni~ke himne. Dva broda su se razbila o
hridine nedaleko od Sardinije, i utopili su se svi koji su
na njima bili; ostala deca su dovezena u Tunis ili Egipat,
gde su prodata kao robovi. Brodovlasnici su obe{eni po
nare|enju Fridriha /II/.
Tri godine kasnije Ino}entije /III/ je na ^etvrtom
lateranskom saboru opet apelovao na Evropu da povrati
Hristovu zemlju, i vratio se na plan koji je Venecija
osujetila ‡ napad na Egipat. Godine 1217, Peti krsta{ki
rat je ostavio Nema~ku, Austriju i Ma|arsku pod ma|arskim
kraljem Andrijom; krsta{i su bezbedno stigli u Damijetu,
na najisto~nijoj ta~ki u{}a Nila. Grad je pao posle godinu
dana opsade; a Malik al-Kamil, novi sultan Egipta i
Sirije, ponudio je uslove mira ‡ predaju ve}eg dela
Jerusalima, osloba|anje hri{}anskih zarobljenika, vra}anje
Pravog krsta. Krsta{i su tra`ili i od{tetu koju je al-
Kamil odbio. Rat se nastavio, ali se odvijao lo{e;
o~ekivana poja~anja nisu do{la; kona~no je potpisano
osmogodi{we primirje po kojem su krsta{i dobili Pravi
krst, ali je muslimanima vra}ena Damijeta, i zahtevana je
evakuacija svih hri{}anskih vojnika sa tla Egipta.
Krsta{i su za svoju tragediju krivili Fridriha /II/,
mladog cara Nema~ke i Italije. On je dao krsta{ki zavet
1215, i obe}ao da }e se pridru`iti vojsci koja je opsela
Damijetu; ali, spre~ile su ga politi~ke komplikacije u
Italiji, a mo`da i nedovoljna vera. Godine 1228, dok je bio
izop{ten zbog svojih zaka{njenja, Fridrih je po{ao u
[esti krsta{ki rat. Kada je stigao u Palestinu, nije dobio
nikakvu pomo} od tamo{njih dobrih hri{}ana, koji su se
klonili ~oveka kojeg je Crkva izop{tila. Poslao je
izaslanike al-Kamilu, koji je sada predvodio saracensku
vojsku kod Nablusa. Al-Kamil je odgovorio u~tivo; a
sultanov izaslanik, Fahru-d Din bio je zadivljen
Fridrihovim poznavanjem arapskog jezika, knji`evnosti,
nauke i filozofije. Dva vladara su zapo~ela prijateljsku
razmenu pohvala i ideja; i, na zaprepa{}enje i hri{}anskog
i islamskog sveta potpisali su mirovni ugovor (1229) po
kojem je al-Kamil Fridrihu prepustio Akru, Jafu, Sidon,
Nazaret, Vitlejem i ceo Jerusalim osim ogra|enog prostora.Hri{}ani Svete zemlje su se radovali,
ali je papa Grgur /IX/ osudio pakt kao uvredu za
hri{}anski svet i odbio da ga ratifikuje. Posle
Fridrihovog odlaska hri{}ansko plemstvo Palestine je
preuzelo upravu nad Jerusalimom, i udru`ilo hri{}ansku
vlast u Aziji s muslimanskim vladarom u Damasku protiv
egipatskog sultana (1244). Ovaj je u pomo} pozvao Turke iz
Kvarizma, koji su zauzeli Jerusalim, oplja~kali ga i
masakrirali veliki broj njegovih stanovnika. Dve godine
kasnije, Bajbars je pobedio hri{}ane kod Gaze, a Jerusalim
je opet pao u ruke muhamedanaca (oktobra 1244).

Dok se Ino}entije /IV/ zalagao za krsta{ki rat protiv
Fridriha /II/, a svima koji bi zaratili protiv cara u
Italiji ponudio iste indulgencije i povlastice koje se daju
onima koji su slu`ili u Svetoj zemqi, sveti Luj /IX/,
francuski kralj, organizovao je Sedmi krsta{ki rat.
Sedmi krsta{ki rat trajao je od 1248. do 1254. God. i predvodio ga je francuski kralj Luj IX Sveti protiv Egipta.
Ubrzo
posle pada Jerusalima, on je uzeo krst i ubedio plemi}e da
u~ine isto; nekima koji ba{ nisu bili raspolo`eni za to,
na Bo`i} je poklonio skupocene ode`de s utkanim krstom.
Nastojao je da Ino}entija pomiri sa Fridrihom, tako da bi
ujedinjena Evropa mogla da podr`i Krsta{ki rat.
Ino}entije je odbio; umesto toga, poslao je fratra ‡
\ovanija de Pjano Karpinija ‡ Velikom kanu, predla`u}i
savez Mongola i hri{}ana protiv Turaka; kan je odgovorio
zatra`iv{i pokoravanje hri{}anskog svet mongolskoj
vlasti. Napokon, 1248, Luj je krenuo sa francuskim
vitezovima, uklju~uju}i @ana Sjer de @oenvila, koji }e
pripovedati o podvizima svog kralja u ~uvenom letopisu.
Ekspedicija je stigla do Damijete.Krsta{i su osvojili Damijetu, ali Luj biva zarobljen u bici kod Mansure, blizu Kaira, ~ime je pohod okon~an, a on se oslobodio pla}anjem visokog otkupa.
Osmi krsta{ki rat je pokrenuo opet kralj Luj IX 1270. god. , brodovima putuju}i od Aigues-Mortes, samoinicijativno kako bi pomogao ostalim krsta{ima u Siriji ali krsta{ki pohod je ipak nastavljen na Tunis. Ubrzo po stupanju na afri{ko tlo Luj umire od kuge sa re~ji “Jerusalim” na usnama, a ve}i deo vojske poboljeva. Vodjstvo preuzima njegov brat Karlo I An`ujski, koji nakon opsade grada Tunisa sklapa mirovni ugovor o slobodnoj trgovini i dozvolu naseljavanja i kretanja za monahe.
Deveti krsta{ki rat tokom 1271. i 1272. godine je ustvari nastavak VIII pohoda i bio je uperen protiv egipatskog sultana Bajbara i njegovog poku{aja da uni{ti preostale krsta{ke zemlje. Ne ~elu pohoda je stajao engleski princ Edvard koji je uspeo da spre~i i odlo`I za dve decenije kona~ni krah krsta{kih zemalja koji se desio 1291. god. padom Akre poslednjeg upori{ta i prestonice Jerusalimskog kraljevstva.