Boris Šapošnikov

Boris Mihajlovič Šapošnikov (rus. Борис Михайлович Шапошников) (2. oktobar 1882. - 26. mart 1945.1), je bio sovjetski vojni komandant, rođen kod Zlatousta, kod Čeljabinska u Uralu. Stupio je u vojsku Ruskog Carstva 1901, i diplomirao na nikolajevskoj generalštabnoj akademiji 1910, stekavši čin pukovnika u Kavkaskoj grenadirskoj diviziji tokom Prvog svetskog rata. 1917, što je bilo neuobičajeno za oficira njegovog čina, podržao je Rusku revoluciju, i 1918. stupio u Crvenu armiju.

Šapošnikov je bio jedan od retkih komandira u Crvenoj armiji sa formalnim vojnim obrazovanjem, i 1921. je postao član generalštaba, gde je služio do 1925, kada je postavljen za komandanta lenjingradskog vojnog regiona. Od 1928. do 1932. je komandovao moskovskim vojnim regionom, a zatim privolškim vojnim regionom. 1932. je postavljen za komandanta Frunce vojne akademije Crvene armije, a 1935. se vratio na poziciju komandanta lenjingradskog regiona. 1937. je postavljen za načelnika generalštaba, kao naslednik Mihaila Tuhačevskog koji je pao kao žrtva Staljinove Velike čistke u Crvenoj armiji. 1940. je postao maršal Sovjetskog Saveza.

Uprkos tome što je imao pozadinu carističkog oficira, Šapošnikov je stekao Staljinovo poštovanje i poverenje. Ironično, njegov status profesionalnog oficira - nije se učlanio u KPSS do 1930. - mu je možda i pomogao da izbegne Staljinove sumnje. Cena koju je platio da bi preživeo čisku se ogledala u saradnji u uništenju Tuhačevskog i mnogih drugih kolega. Koliko je Staljin cenio Šapošnikova se najbolje može videti iz činjenice da je uvek držao primerak Šapošnikovog najznačajnijeg dela, Mozak armije (1929.), na radnom stolu.

Na sreću Sovjetskog Saveza, Šapošnikov je bio talentovan za vojna pitanja, i imao je razvijene administrativne veštine. Kombinovao je ove svoje talente se činjenicom da je imao Staljinovo poverenje, kako bi ponovo razvio vođstvo Crvene armije nakon čistki. Mozak armije je decenijama bilo obavezno štivo za svakog sovjetskog oficira. 1939. Staljin je prihvatio Šapošnikov plan za brzo razvijanje snage Crvene armije. Iako plan nije završen pre nemačke invazije u junu 1941, dovoljno je napredovao da sačuva Sovjetski Savez od potpune propasti.

Šapošnikov je dao ostavku na dužnost načelnika generalštaba u avgustu 1940, zvanično zbog lošeg zdravlja, ali moguće da je pravi razlog bio u neslaganju sa Staljinom. U vreme nemačke invazije je ponovo postavljen za načelnika generalštaba, i postao je zamenik narodnog komesara za odbranu. Ove dužnosti je držao dok nije morao da završi karijeru zbog narušenog zdravlja 1943. Bio je na poziciji komandana Vojne akadmije Vorošilov do smrti 1945.

Izvor: Wikipedia