Gost redakcije: Svetlana Vukajlović
Sve kraće liste čekanja za operacije

Republički zavod za zdravstveno osiguranje oduvek je za bolesne ljude značio više od bolnice ili lekara. Od odluka Zavoda zavisi koje ćete usluge u zdravstvu i lekove dobiti besplatno ili uz participaciju. Da li zbog koliko-toliko sigurnog priliva sredstava ili zbog uvek unosnog posla sa lekovima i mogućnošću manipulacije zaposlenih u zdravstvu, vladajućim strukturama oduvek je bilo važno ko je prvi čovek Zavoda. Prvi nagoveštaj transparentnosti poslovanja Zavoda uvela je direktorka Svetlana Vukajlović. Svi podaci o sredstvima Zavoda, troškovima, raspodeli sredstava zdravstvenim ustanovama nalaze se na sajtu Zavoda.
Koliki je budžet Fonda?

- Za ovu godinu planiran je budžet od 105 milijardi dinara, s tim što će prihod biti veći za oko osam milijardi dinara. To je taj čuveni suficit. Mi smo dali predlog rebalansa finansijskog plana i, ukoliko Ministarstvo finansija to prihvati, onda bi se time pojačalo finansiranje zdravstvene zaštite. Dobar deo tog suficita iskorišćen je za izmirivanje dugova zdravstvenih ustanova. U ovom momentu možemo da kažemo da srpsko zdravstvo nema dugove.
To znači da zdravstvene ustanove više ništa ne duguju?

- Tako je. U toku avgusta klinički i zdravstveni centri su dobili potrebna sredstva da izmire sve dugove koje vuku još od 2003. godine. Dospeli dugovi bili su negde pet-šest milijardi, i to ćemo izmiriti. Do kraja godine neće ih biti uopšte.
Koji su najveći izdaci Fonda i za koje zdravstvene usluge se izdvaja najviše novac?

- Ne finansiramo po uslugama, tako da teško možemo da kažemo za koje usluge se izdvaja najviše novca. Od ukupnih sredstava Fonda, 50 odsto ide na plate zaposlenih, 16 odsto na lekove koji se prepisuju na recept. Na bolovanja, za naknade putnih troškova, pomagala i sve ono što ide osiguraniku potrošimo devet odsto budžeta. Troškovi samog Fonda su vrlo mali i iznose svega 1,7 odsto. Ono što preostaje jesu potrebe zdravstva - struja voda, lekovi, sanitetski materijal.
Najveće restrikcije prava, građani su osetili u stomatologiji. Da li stomatolozi sada zarađuju svoju platu?

- Mali broj građana, i ne baš na pravi način, mogao je da koristi usluge stomatologa u državnim ustanovama, iako je za plate stomatologa izdvajano tri milijarde dinara godišnje. Imali smo jedno neracionalno trošenje, plaćali smo plate, a kada osiguranik ode u dom zdravlja, ne dobije uslugu. Veliki broj građana privatno je koristio usluge stomatologa, i to je činjenica. Bitna je preventiva koja treba dobro da se uradi do 18. godine. Ovo je racionalna odluka i u interesu je osiguranika. Sada stomatologe finansiramo po usluzi, što znači da sada moraju zaista da se brinu o zdravlju zuba dece. Ko pita onoga u privatnoj praksi da li uspeva da zaradi kada ode na odmor, bolovanje. On to prihvata kao normalnu činjenicu, a ovi stomatolozi očekuju da neko uvek mora da brine o njima i njihovoj zaradi, a da ne daju ništa za uzvrat. Ima domova zdravlja gde dobro rade i zarađuju platu, a ima i onih koji se nisu dobro organizovali.
Zakon o zdravstvenom osiguranju umanjio je prava pacijenta?

- Ne bih rekla da su umanjena prava pacijenata, osim u nekim nemedicinskim davanjima i u stomatologiji. Prava nisu uopšte umanjena, zakon samo daje mogućnost da se, na primer, uvede veća participacija, ali u ovom momentu za tako nešto nema potrebe. Ako kao društvo hoćemo bolji kvalitet zdravstvene zaštite, veće plate, više lekova, onda će morati da se povećavaju i izdvajanja u zdravstvu. Ništa nije besplatno. Ako bi se povećale plate, postoji mogućnost da se participacija podigne. Naša strategija je da participacija ostane kakva je sada.
Najavljeno je da više neće biti lista čekanja za ugradnju pejsmejkera, zatim smanjenje liste čekanja za koronarografiju, bajpas, jer su zdravstvene ustanove prihvatile da rade vikendom?

- Klinički centar Srbije trenutno radi najviše. Svakog vikenda imaju od 30 do 40 pacijenata i svakog dana bar 15-20 pacijenata, tako da oni već pozivaju ljude koji su na listu čekanja stavljeni u martu, što je značajan pomak. Jedino je problem kapacitet i moraće da se radi na proširenju. Institut „Dedinje“ je krenuo ovog vikenda, ali su imali organizacionih problema. Popunjeni su, a jedini prostor je vikend. To je veliki napor za lekare i moram da im odam priznanje što su za mali novac prihvatili da svoje slobodno vreme posvete pacijentu. VMA takođe radi u saradnji sa ekipom iz KCS. Ovih dana intenzivnije će raditi i stručnjaci iz KBC „Bežanijska kosa“, a sledeće nedelje imaćemo sastanke sa lekarima iz Kragujevca i Niša jer i oni žele da rade intenzivnije.
Hoće li građani moći da se leče u privatnim ordinacijama o trošku Fonda i da li će početi potpisivanje ugovora sa privatnom praksom?

- To prosto nije realno za Srbiju, zato što imamo paralelne sisteme. Privatni sektor ne postoji u pravom smislu reči, jer nije organizovan kao državni sektor. Evo primera: trenutno imamo registrovana dva privatna doma zdravlja. Zamislite situaciju da je Fond sklopio ugovore sa tim domovima zdravlja i rekao da ko hoće može da se leči tamo. I javi se milion ljudi, a taj dom zdravlja može da primi 500 pacijenata, da bi održao neki komfor, vreme zakazivanja. Po kom kriterijumu ćete sada da izaberete tih 500 pacijenata koji će se lečiti privatno? Koji je razlog da za 500 pacijenata plaćate veći komfor, a da osam miliona građana tu privilegiju nema? Tu se radi samo o komforu, a ne o kvalitetu zbrinjavanja, odnosno znanja dotičnog lekara. Tako je i sa poliklinikama. U privatnoj praksi se još uvek plaća samo komfor, ne lekar.

Sonja Todorović

Izvor: Blic