Priprema li se čovečanstvo da napusti zemlju

Priprema li se čovečanstvo da napusti zemlju
Ljudska DNK u kosmosu
Genetski uzorci svekolikog života u svemirskoj stanici ili na Mesecu

Proslavljeni Stiven Hoking je nedavno upozorio: ukoliko želi da opstane, čovečanstvo mora da napusti matičnu planetu. Kao u osvajanju Amerike, isprva će se odabrani pojedinci otisnuti da potraže i uspostave novo kosmičko prebivalište?

Preteča kosmonautike, Konstantin Eduardovič Ciolkovski, iz Rusije, odavno je predskazao da ljudski rod ne može zauvek ostati u svojoj kolevci – Zemlji.

Zamislite samo: kad se slegne prašina trećeg ili devetog svetskog rata, ljudi će ponovo želeti da gaje ananas, pirinač, kafu i ostale biljke. Zato se petoro skandinavskih premijera susrelo u junu na ostrvu Svalbard, na norveškom Arktiku, da postave kamen-temeljac „Riznice sudnjeg dana”, u kojoj će se duboko pod ledom sačuvati zalihe sveg semenja, ukoliko nas zadesi sveopšte uništenje. U taj poduhvat utrošiće se četiri miliona i 800.000 dolara.

Kao Adam i Eva

Buduća „banka semena” jedan je od najnovijih pokušaja očuvanja, pridružujući se britanskom programu „Zaleđeni kovčeg”, u kojem su odloženi DNK uzorci ugroženih vrsta, poput retke afričke antilope, neobičnog insekta sa Sejšela i britanskog poljskog cvrčka. Svakome je, naravno, jasno da umnogome podseća na biblijsku Nojevu barku.

Iako zavređuju hvalu, slični poduhvati imaju veliku manu: ograničeni su na našu planetu. Ukoliko se, međutim, ona sudari s nekim asteroidom ili doživi „nuklearnu zimu”, sve će začas biti zbrisano. Stoga je „Savez za spasavanje civilizacije” svojevremeno predložio da se u svemirskoj stanici ili na Mesecu sačuvaju DNK uzorci svekolikog zemaljskog života i kratak pregled sveukupnog ljudskog znanja, konačno skladište za našu vrstu.

Ako jednog dana, ne daj bože, sve ode do đavola, preživeli stanari svemirske stanice ili iseljenici na Mesecu odigraće ulogu novog Adama i Eve i iz zamrznutih jajašca i spermatozoida ponovo stvoriti ljudski rod.

Učiniće se nekome, na prvi pogled, da su to zanesenjaci na ivici ludila, iako je osnivač dr Robert Šapiro, počasni profesor i biohemičar na Univerzitetu Njujork, a kad pomenemo još nekoliko imena (u okviru) svaka sumnja se namah rasprši. Dotični u nekoliko knjiga razmatra poreklo zemaljskog života, a u najpoznatijoj, „Planetarni snovi: traženje života posle Zemlje”, obelodanjuje kako se civilizacija može sačuvati.

Sef ljudskog roda

Nekoliko godina posle ovog štiva, 1999, sa Vilijamom Barouzom je u astronomskom časopisu „Do zvezda” objavio ogled kojim je, u stvari, položen temelj budućeg „Saveza za spasavanje civilizacije”.

„Najupečatljivija slika sa Meseca nije skakutanje astronauta u Moru tišine, ni sam krajolik”, objašnjava on. „Pogled na Zemlju ne izbija mi iz glave, prvi put se vidi da to nije bezgraničan i rastegljiv svet kopna i vode, već polazni krhki čamac za spasavanje u ogromnom i opasnom moru: plavi kliker u crnoj praznini”.

Ključna zamisao jeste da se prvo dostavi neophodna građa i oprema za izgradnju prvog naselja na Zemljinom pratiocu, što NASA neće, verovatno, pristati iz prve; zato se očekuju bogati darodavci da potpomognu poduhvat. To stanište bilo bi svojevrsni sef ljudskog roda.

Često se u javnosti svakodnevni manji udesi preuveličavaju, a zaboravlja da je, na primer, grip 1918. pokosio 30 miliona ljudi, a da bi širenje ptičjeg virusa izazvalo sveopštu pometnju. Gotovo bezazleni veštački sabrat u računarima je početkom 2003. prizemljio avione, zatvorio banke i uznemirio vlade. Iste godine je stablo prekinulo dalekovod kod Klivlenda zbog čega je veći deo američkog severoistoka utonuo u mrak.

Robert Šapiro ne priziva „sudnji dan”, u najboljem slučaju dolazećim pokolenjima ostaće prvi muzej čovečanstva izvan matične planete.

-----------------------------------------------------------

Viđeniji

U viđenije članove ubrajaju Reja Eriksona, koji je svojevremeno predsedavao jednom komitetu NASA, Stivena Volfa, koji je pomagao da Kongres usvoji odluku kojom se svemirska istraživanja preusmeravaju na naseljavanje kosmosa, Vilijama Barouza, direktora programa za nauku, zdravlje i zaštitu na Univerzitetu Njujork i pisca nekoliko knjiga posvećenih svemiru, i mnoge druge.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika