da li je neko prochitao ovo remek delo jednog od najboljih ruskih pisaca?

da
i opet bih
da pojmim kao ga razumem
posle neke vremenske distance

Naravno, 2 puta!

Jednom rečju - opijajuće...

Kao sto rekoh, moja za sada omiljena knjiga. Zaista opijajuca.

za sve ljubitelje, evo jednog extra sajta o njoj...

http://cr.middlebury.edu/public/russian/Bulgakov/public_html/

da li moze neko da mi pomogne oko seminarskog rada za majstor i margaritu.npr.kojoj epohi pripada, koja je vrsta romana, i glavne likove.sutra mi stize knjiga. tako da mi trebaju informacije u skorije vreme.molim vas pomozite mi kol'ko tol'ko

da li moze neko da mi pomogne oko seminarskog rada za majstor i margaritu.npr.kojoj epohi pripada, koja je vrsta romana, i glavne likove.sutra mi stize knjiga. tako da mi trebaju informacije u skorije vreme.molim vas pomozite mi kol'ko tol'ko

Do sada djelo koje je na mene ostavilo daleko najsnažniji utisak. A evo jedan citat iz knjge „Ruski prozor“, Dragana Velikića.


„Estonka pretura po torbi i za trenutak stavlja na sto knjigu „Majstor i Margarita“.
Ah, Bulgakov, kaže Rudi.
Da, da, čitam ga već peti, možda i šesti put. Volim ga jer ništa ne izmišlja.
Kako to misliš, pita Rudi.
Kada nedostaje dodir sa ljudima, sa bogom, onda se izmišlja, kaže Estonka. Većina ima samo kontakt sa sopstvenim crevima. Žive u podrumu kao pacovi. Kukavičluk je nagori porok. To je suština ove knjige. Znaš ko to kaže?
Profesor Voland.      
Đavo postoji da bi kažnjavao taj najgori od svih poroka – kukavičluk. Isus je ljubav i milosrđe, on ne može da kažnjava. Tako je i đavo pravedan. Zato Pontije Pilat ispašta, jer je zbog kukavičluka osudio Isusa, a znao je dobro ko je on, i patio je zbog toga, ali ga je, ipak, osudio. Kao četiri strane sveta, tako kod Bulgakova postoje četiri principa sveta. To su božansko, pravda, umetnost i ljubav. Čitava knjiga leži na tome. Iz takvih knjiga nikada ne bih da izađem.
Malo je takvih knjiga, kaže Rudi.
Sasvim dovoljno. Koliko ih je samo napisao Tolstoj, Čehov, Gogolj...“

Bulgakov nije živeo u Kievu u Belo kući, mislim i bio ukrajnac.

 Једна од књига која ме је одмах освојила својом маштовитошћу,виртуозном композицијом,слојевито датом у три слоја - фантастичном,сатиричном и историјско .поетичном,а који се слојеви у ствари и преплићу,али завршетак ме оставио без даха,са оним речима " ...ни пети прокуратор Јудеје,коњаник Понције Пилат."Тако да у ствари роман пише Мајстор-Булгаков...И наравно самим идејним ставовима,и тиме да ништа није апсолутно...
Највише ме насмејао онај део кад мачак Бехемот улази у трамвај па није то чудно,него је,каже писац,је ли,чудно што плаћа карту...А они делови о Исусу,оно је недопричан (а ипак рекао све) роман у роману...
Тој књизи увек могу да се вратим