zasto ljudi idu u crkvu i sta je crkva

moj odgovor na ovo ti je da odes u crkvu i da pitas svestenika mislim da ce ti on dati mnogo bolji odgovor od mene

ako odes kod bilo kog svestenika bilo koje religije ili sekte dace ti milion i jedan odgovor zasto su oni pravi i zasto ljudi dolaze kod njih

Rekao bih da idu u crkvu težeći da shvate ili prihvate da postoji nešto više iznad njih, neka "sila" kako to ljudi vole da kažu.  Oni imaju neki pijetet prema toj sili i svoje poštovanje prema njoj izražavaju odlaskom u crkvu (moja pretpostavka).

To su osobe koje su izgubile znacenje pojma normalnosti, osobe neodredjenog dusevnog pravca, tacnije osobe koje ne umeju same da prosudjuju o ispravnim stvarima i postupcima. Naravno tu se nadje neki lik koji ih sve povede navodno pravim i cistim putem, tako da oni bivaju zatvoreni u nekom svom svetu, sludjeni nekim glupim teorijama od strane nekog ko ih iskoriscava. I tako bivaju izolovani od ostatka sveta.  Ukratko: izgubljeni slucajevi
[smilie=frisko6.gif]

Iskoristicu pojam "hriscanske zajednice" da se ne bi osecali uvredjeno pripadnici navedenih. Neki moji prijatelji su odabrali neke od tih zajednica iz razloga sto su se osecali nezasticeno, usamljeno, izgubljeno. Neki su se bas tokom poslednjeg rata odlucili da pristupe jednoj jer su bili uplaseni i ugrabili su ruku koja im se pruza. Uglavnom pristupaju zbog osecaja pripadnosti i zajednistva. Pogotovo sto su tamo sasvim drugaciji protokoli nego u npr.pravoslavnoj crkvi iako i pravoslavni svestenici odrzavaju govore nezavisno od misa u crkvi.
Ljudi, pogotovo u ovom modernom vremenu gde se strasno oseca uticaj kapitalizma, traze bilo kakav smisao zivota i traze u sta ce da veruju kad ne mogu jedni drugima. Toliko su izgubljeni da pristupaju onoj veru koja im se u datom trenutku njihove neke ogromne nesigurnosti  cini kao najmanje kontradiktorna u svojim spisima.
To je samo jedan od mnogih razloga.

Da veoma lep i nazalost veoma tacana odgovor - ali to je identican razlog zasto vecina ljudi pristupa orgabizovanim religijama bilo koje vrste - bilo one proglasene sektom ili ne.

Life is pain and then you die. Mnogi ljudi ne mogu da se nose sa ovom cinjenicom i gube svoju stabilnost kada su prisiljeni da se okrenu sami sebi. Uzasnuti svojiom nesigurnoscu i nadirucim strahovima od sveta oko sebe i samih sebe oni traze grupu koja ce da im ukloni tu strasnu sliku ispred ociju i umiri ih sa bajkama i pricama o spasenju duse ako se veruje ili ne veruje u nesto.

To je nadasve pozitivno jer bi mnogi od takvih ljudi zavrsili kao samoubice ili kriminalci ali je i uzasno negativno jer ti ljudi vise ne zive u svetu istine nego svetu lazi.

Put "spasenja duse" kako to crkve vole da kazu - je u nama samima i iskustavima svakodnevnog zivota - ne u bajkama koje religijske sekte i crkve prenose - najveci je problem da ono sto moze da nam pomogne na nasem putu - istina koja govori o nasem pravoj sustini i cilju naseg puta - se nalazi bas u tim bajkama koje se prepricavaju i zloupotrebljavaju od strane crkvi i sekti.

Bitne razlik izmedju sekti i ostalih verskih zajednica je u tome sto se za sekte nezna ko ih finansira i odakle im novac, sekte nemaju svoju veru nego uzimaju imena i korene iz druh religija,kada postanes clan neke sekte vise nemozes da se izvuces sto kod crugih vera nije slucaj.SEKTE SU ZLO NOVOG DOBA