ko je propustio koraca, neka izvoli...

http://www.youtube.com/watch?v=J1UmvVdFYME

ahahahaha

hvala, care

Ajde sad neko od vas dvojice da to lepo postavi negde gde ima dugme "Download" ili "Save target as..",jer ja nema sanse da ovo vidim sa mojoj hiper-brzom dialup konekcijom,a i valjalo bi posedovati...

ja mogu da ti okacim negde, ali treba ti FLV player..ako imash, kacim odmah, ako ne, reci kada skines

јел зна неко гдје могу наћи биланс медаља у атлетици, Гетеборг 2006., по земљама?

Bilans medalja:

1. Rusija .............. 8 11  9 ... 28
2. Belorusija ......... 4  2  1 ...  7
3. Nemačka .......... 3  3  2 ...  8
4. Švedska ............ 3  1  2 ...  6
5. Francuska ......... 3  0  2 ...  5
6. Belgija ............... 3  0  0 ...  3
7. Španija .............. 2  3  2 ...  7
8. Portugalija .......... 2  0  1 ...  3
9. Finska ............... 1  2  0 ...  3
9. Grčka ................ 1  2  0 ...  3
...
21. Srbija ................. 0  1  0 ...  1

bez danashnjih pobednika..

@kokota

Kaci,skinucu kasnije

Olivera Jevtić
JOŠ SAM U ŠOKU!
Ne mogu da verujem da sam konačno osvojila medalju na velikom takmičenju. Srpska atletika i ja smo ovo dugo čekali

Uverena sam da mogu još bolje! Verujem da na nekom od sledećih takmičenja mogu i do zlatne medalje

Olivera Jevtić i dalje ne može da veruje da je osvojila prvu medalju u istoriji sporta samostalne Srbije. Ni ona, ali ni mi još nismo svesni koliko je njeno srebro u maratonu na Evropskom prvenstvu u Geteborgu veliki uspeh. Šesnaest godina naša atletika je čekala na medalju na velikim takmičenjima, i dočekala ju je konačno, i to pod zastavom i grbom Srbije.
- Još sam u šoku, ne mogu da verujem da sam ostvarila tako veliki uspeh - rekla je Olivera Jevtić za "Sportski žurnal". - Bilo je dobrih rezultata, šesto mesto na Olimpijskim igrama, sedmo na Svetskom prvenstvu, ali ovo je nešto drugo. Konačno je osvojena medalja na velikom takmičenju, to smo dugo čekali i srpska atletika i ja.
Olivera posle velikog uspeha puca od samopouzdanja i veruje da će na nekom od sledećih takmičenja osvojiti i zlatnu medalju.
- Uverena sam da mogu još bolje! Verujem da na nekom od sledećih takmičenja mogu i do zlatne medalje! Ni u Geteborg nisam došla sa nekim izuzetno visokim očekivanjima, pa su se stvari složile tako da osvojim medalju. Zato mislim da je u budućnosti sve moguće. Ovo jeste moj najveći uspeh u karijeri, ali ja sam sigurna da mogu još više - rekla je Olivera, i dodala:
- Veoma mi je drago da sam konačno ušla među velikane naše atletike. Svesna sam da će se sve zaboraviti, i vremenski uslovi i način na koji sam došla do drugog mesta, i da će ostati samo podatak da sam druga maratonka Evrope. Zato sam presrećna i biće mi potrebno dosta vremena da se vratim "u normalu". Hvala svima u Srbiji koji su verovali u mene.
Olivera Jevtić je u dosadašnjoj karijeri osvojila šesto mesto na Olimpijskim igrama u Atini i sedmo mesto na Svetskom prvenstvu. Zimus je pobedom na tradicionalnom novogodišnjem maratonu u Sao Paulu najavila veliki uspeh, koji će sedam meseci kasnije napraviti u Geteborgu. Njen dolazak u Beograd očekuje se kasno večeras.
(S. R.)

Kraj prvenstva za Srbe

Uspehom Olivere Jevtić završeno je učešće naših sportista na Evropskom prvenstvu. Osim sjajnog uspeha "košute sa Đetinje" i dobrog rezultata bacačice diska Dragane Tomašević (osmo mesto), ostali naši sportisti imali su samo simbolično učešće. Niko od preostalih srpskih učesnika nije uspeo čak ni da se plasira u finale, a mnogi su, poput bacača kugle Luke Rujevića (tri puta prestupio) i Aleksandra Rakovića (odustao u brzom hodanju), ostvarili rezultate ispod svakog očekivanja.

Izvor: Blic

Posle uspeha Olivere Jevtić na 19. Evropskom prvenstvu u atletici

Ništa nije slučajno...

...ni to što je baš ona osvojila prvu medalju posle šesnaest godina i Snežane Pajkić, ni to što je baš u Geteborgu osvojila „srebro”, ni to što je Nemica Majš iznenadila nju i ostale favoritkinje


– Mislim da ni u životu ni u sportu ništa nije slučajno. Ni to što sam baš ja posle šesnaest godina osvojila prvu medalju za našu atletiku na evropskim prvenstvima. Kao klinka 1990. godine gledala sam prenose iz Splita i kada je Snežana Pajkić osvojila zlatnu medalju plakala sam pola sata i rekla majci da moram da postanem atletičarka...

I postala je. Prvu zvaničnu trku imala je već na jesen na Krosu „Politike” kao pinirka. Nije pobedila, bila je samo trinaesta ali trčala je dovoljno dobro da je Slavko Kuzmanović, koji je završavao takmičarsku karijeru i započinjao trenersku, primeti i pozove na trening.

Naredne godine pobedila je u trci pionirki na Krosu „Politike” a ostalo je već istorija...

– Nije možda ni slučajno to što sam baš u Geteborgu odvojila „srebro”. Ovde sam 1999. na Evropskom prvenstvu za mlađe seniorke osvojila „zlato” uz evropski rekord na 10.000 metara i „bronzu” na 5.000 metara, a sada sam tu kolekciju geteborških medalja kompletirala. Ipak ovo „srebro” je najvrednije, – govorila je dan posle maratonske trke Olivera Jevtić.

Pitanje koje se nametalo je da li drugo mesto, posle „prespavane noći” ocenjuje kao osvajanje „srebra ili gubitak „zlata”.

– Sve vreme dok sam se pripremala za Evropsko prvenstvo razmišljala sam o medalji. Bilo kojoj. Verujte, radovala bih se i „bronzi” jer u karijeri sam imala previše četvrtih mesta, ali analizirajući u mislima svaki do 42.195 metara mislim da sam osvojila „srebro” i da nisam izgubila „zlato” jer je trka jednostavno bila takva da mi nije odgovarala. Bila je prespora u prvom delu tako da je tempo mnogo više odgovarao sporijim maratonakama kakva je pobednica Nemica Majš. Nažalost, vremenske prilike nisu mi dozvoljavale da sudbinu uzmem u svoje ruke i da ubrzam trku do željenog nivoa. Kiša i jak vetar bi me ubili ako bih se izdvojila. To se desilo Ruskinji Permitinoj koja je postala žrtva sopstvene taktike i sopstvenog tempa.

Permitina je u finišu izgubila prvo mesto od Rajšove, pa drugo od Jevtićeva, ali uspela je da sačuva „bronzu”, a maratonke brže i od Rajšove i od Permitine (Biktimirova i Balciunaite brže i od Jevtićeve) ostale su daleko za njima.   

– Znala sam i govorila svima da su iznenađenja moguća, da uvek postoji prilika da neka takmičarka nadmaši sebe. Tako je bilo na prošlom Evropskom prvenstvu u Minhenu kada je sve iznenadila Italijanka Marija Gvida i osvojila zlatnu medalju. Od tada je nigde nema. Isto to je učinila i Nemica. Tempo joj je odgovarao. Krenula je u finiš iz pozadine i zasluženo pobedila. Nadam se da se neće izgubiti kao Gvida...

Trenutak u kojem je Majšova dostigla našu reprezentativku nije se video u prenosu, čak ni naši malobrojni „navijači” duž staze u Geteborgu nisu ga videli...

– Zaista me je iznenadila. Znala sam, dok sam trčala ukorak sa Biktimiroviom, da ću je „otresti” kad poželim i daću pre cilja prestići vodeću Permitinu bez obzira na naizgled veliku prednost. Pre nego što sam krenula u napad pitala sam jednog našeg čoveka, Kragujevčanina koji je veći deo staze pratio na biciklu, šta se dešava iza mene. Da li mi se neka maratonka približava? Doviknuo mi je da je Italijanka iza mene, a ja sam znala da Đenoveze ne može da me ugroziti. Ni on nije video da je Majšova započela finiš tako da sam se zaista iznenadila kada sam je osetila uz sebe. Pokušala sam da joj se oduprem, ali iskustvo mi je pokazalo da jaku promenu tempa plaćam stomačnim bolovima. Nisam smela jako da ubrzam, a ona je bila u punom naletu. Ipak, da je do kraja bio još kilometar, dva kladila bih se na sebe.

U Geteborgu deo karijere Olivera Jevtić je ostavila za sobom. Posle sjajne juniorske karijere i svetskih i evropskih medalja, velikih uspeha u konkurenciji mlađih seniorki i zapaženih plasmana na najvećim seniorskim takmičenjima (najuspešnija evropska maratonka na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama) Olivera Jevtić je osvojila prvu „veliku” seniorsku medalju. Vreme je za nove planove.

–Najverovatnij predstavljaću Srbiju 8. oktobra na Prvom svetskom prvenstvu u trčanju na drumu u Debrecinu na stazi od 20 kilometara. A dotad ću ramisliti na kojem ću predstavljati sebe i posredno svoju zemlju, jer na velikim maratonima ne trči se u reprezentativnom dresu. Trener Kuzmanović mi kaže da se sa ovom medaljom sve menja. Sada mi čekamo ponude i pozive za trke i – biramo...

--------------------------------------------------------------------------

Vodi čitav tim u Tunis na odmor

– Prvo idem na zaslužen odmor. Mojim prijateljima i sparing partnerima, sapatnicima sa Zlatibora i Kopaonika Nikoli Stameniću, Aleksandru Milovanoviću, Mirku Petroviću, Danijelu Vukajloviću, Edinu Zukoviću i Mariji Papić obećala sam odmor u Tunisu ako osvojim medalju. Dakle vodim ih u Tunis da se i oni i ja odmorimo desetak dana. Moram da se isunčam i oporavim, a onda opet 35 kilometara dnevno, – kaže naša najbolja atletičarka.

Kenija se isplatila

Prvi put ove godine Olivera Jevtić i Slavko Kuzmanović otputovali su u Keniju na bazične pripreme.

– Sve muke i napori tokom treninga u Keniji najzad su se isplatili. Kada sam posle Kenije otišla na maraton u Bostonu i bila tek sedma uz dosta problema, istina ginekološke prirode, uplašila sam se da je sve bilo uzaludno. Međutim, trener Kuzmanović je tvrdio da će dani i dani treninga iz Kenije dati plod, ako ne u Bostonu, onda sigurno u Geteborgu. Tako je i bilo. Opet je bio u pravu...

Izvor: Politika