U Bačkom Novom Selu tokom vikenda održano takmičenje u pravljenju ribljeg paprikaša "Zlatni kotlić Dunava"
Najvažnija - pavlaka od crnog luka

"Umotali" jednog malca u kecelju koja se, maltene, vukla po zemlji, dok je on trčkao od dede do tate i suflerisao savetima. A pri tom, trčkajući od jednog do drugog kotlića, nadimio se i nahvatao mirisa od ribljih paprikaša. Dedu je radoznalo zapitkivao što svi dolaze samo kod njega, a nikog nema kod njegovog tate. U Bačkom Novom Selu, u ribljoj čardi "Kod Nećka", proteklog vikenda, takmičilo se osam šampiona u gotovljenju jela od ribe na "Zlatnom festivalu Dunava"

Vatre su potpaljene tačno u osam uveče, a kulinari su imali 45 minuta da sprave svoje majstorije. Nestrpljivi gosti šećkali su se na potezu sto - kotlići, sve čekajući trenutak da se vatra stiša, a kotlići stignu na sto i ispune svoju misiju, zadovolje nepca gladnih gostiju. Tropski dan baš potaman "razvejan" vetrom i činilo se, kišom, ali samo na trenutak se to gostima pričinilo. Jer od kiše ne bi ništa, oblaci otišli na drugu obalu ka Hrvatskoj, ali vetar je prijao.

- Nisam nikad hteo nekome da kažem da neću da mu ispričam recept. Uvek sam delio sa drugima. Jer, za majstorluk potrebne su godine, pa sam tako i ja jednostavno osedeo na Dunavu. Davao sam ljudima recepte da sami kuvaju, ali nije to - to - priča Nedžad Avdulović, Nećko, vlasnik istoimene riblje čarde.

Paprikaš se kuva 45 minuta i vatra mora da bude jaka. Najvažniji od svih začina je, kažu, crni luk. Bilo je čak "domaćica", koje su od pasiranog luka u tegli mislile da je pavlaka! Luk čak ne sme da bude sitno seckan, pa da se oseti "krckanje" u ustima. Bitan sastojak je riba, naravno, koja mora da bude sveža, nipošto zamrznuta. Pobeđuje onaj ko skrati vreme od stavljanja kotlića na vatru do "ključa". Pojedini kuvari, kojima je baš stalo do dobrog plasmana, donose u gepeku auta svoja drva, koja obavezno moraju da budu suva.

- Paprikaš se ne meša, svi sastojci se stavljaju odjednom i zalije tako da "pliva" u vodi četiri prsta bar. Vatra je jaka oko 35 minuta, posle se samo smanjujeÖ - objašnjava Nećko.

A kod dobrog paprikaša ocenjuje se opšti izgled, pa ako je paprikaš "pao" za koji santimetar, to već nije to, kažu, boja i naravno ukus. Poznavaoci vele da paprikaš ne sme da opeče za jezik, "samo da oznoji na vratu".

Zbog celog sistema "bodovanja" paprikaša, koji je podrazumevao šifre, ostalo je malo nejasno ko je osvojio prvo mesto. Bitno da je donator, koji je, uzgred budi rečeno, bio na drugom mestu, Lazar Šarac poklonio je pobedniku deset dana u Petrovcu u Crnoj Gori. Treći je bio Jozo Čović sa 69 bodova, a drugi, rekoše isti, grlati navijači, Jozin zet (nameštaljka, čuli se iz nekoliko grla), već pomenuti Lazo Šarac sa 73 boda. Bilo kako bilo, tek svi gosti čarde bili su ubeđeni da baš oni jedu iz pobedničkog kotlića. Ješniji su zavirivali u komšijske kotliće, trudeći se tako da naprave nekakvo interno žiriranje, pa su diskutovali među sobom, da li je paprikaš ljut od luka ili paprike i da li je, ako je tečniji, u stvari riblja čorba. A posluženom sa testeninom, paprikašu nije bilo premca, makar i onom koji je osvojio najmanje bodova.
J. Vučić

Izvor: Glas Javnosti