Slučaj američkog bicikliste Lensa Armstronga u službi borbe protiv raka
Mogu li se metastaze uspešno lečiti toplotom?

Mnogi ljudi se pitaju kako je moguće da je Lens Armstrong nekoliko puta pobedio u čuvenoj biciklističkoj trci Tur de Frans, pošto je on pre toga bolovao od raka testisa, koji se proširio na pluća i mozak. To isto pitanje postavili su sebi i istraživači s američkog Univerziteta Džons Hopkins.

Tačnije rečeno, Robert Gecenberg i još dvojica stručnjaka za rak pokušali su da otkriju zbog čega muškarci oboleli od raka testisa, čak i u slučaju da on metastazira, imaju daleko veće šanse da se izleče nego osobe koje su dobile neku drugu vrstu raka. Gecenbergov tim pretpostavlja da se odgovor krije u činjenici da su ćelije testisa osetljivije na toplotu od svih ostalih. Oglasivši se nedavno u Žurnalu Američkog medicinskog društva, Gecenberg je objasnio da su testisi za nekoliko stepeni hladniji od ostatka tela, i da ćelije ovih polnih žlezda obično izumiru na normalnoj telesnoj temperaturi. On i njegove kolege zato, smatraju, da bi rak testisa mogao da se leči tako što bi se kancerozne ćelije najpre oslabile hipertermijom, odnosno povećavanjem temperature tela. Ovako oslabljene, one bi se, po njihovom mišljenju, lakše uništavale zračenjem i hemoterapijom. Ovi istraživači spekulišu da bi i druge vrste raka, pa i takvog koji je metastazirao, mogle da se tretiraju na način tako što bi se maligne ćelije, otkrivene zahvaljujući prisustvu antitela, zagrevale uz pomoć magnetne rezonance i sličnih metoda. Oni su svojoj teoriji dali ime "Lens Armstrong efekat".

Neki američki onkolozi, međutim, primećuju da se ta teorija ne odnosi direktno na slavnog biciklistu, budući da je Armstrong izlečen hemoterapijom i hirurškim zahvatom, pa je ona mogla da bude nazvana i prema bilo kom drugom čoveku koji je preživeo rak testisa. I što je svakako važnije, oni dovode u pitanje efikasnost postupka o kome govori Gecenbergova ekipa.

Prema rečima doktora Dereka Reghavena, specijaliste za genitourinarne rakove, određene tehnike koje predstavljaju neki oblik hipertermije nisu se, bar do sada, pokazale kao naročito uspešne. Reghaven dodaje da visoke temperature mogu zapravo da prouzrokuju rak, i da niko nije u stanju da sa sigurnošću kaže zašto rak testisa najčešće nema smrtni ishod. On kaže da je jedan od razloga možda taj što kancerozne ćelije testisa, za razliku od drugih kanceroznih ćelija, ne poseduju mehanizme za odstranjivanje, ili slabljenje dejstva onih lekova koji se koriste za njihovo uništavanje. Urolog Lindzi Ker se slaže s Reghavenom. "Toplota može da inhibira rak, ali i da učini da se on razvije. Uostalom, niko ne zna koliko su bili topli Lensovi testisi", konstatuje Ker.

Inače, u nekim medicinskim centrima u Sjedinjenim Državama se procedurama koje podrazumevaju korišćenje toplote leče pacijenti s rakom bubrega, pluća, kostiju, kao i rakom dojke.


Izvor: Glas Javnosti \ Prevela S. Prokić