CD i DVD

Digitalni opticki diskovi, kao sto su CD i DVD mediji, binarne podatke pohranjuju u obliku mikroskopskih varijacija visine na povrsini diska, poznatih pod imenima pits i lands. Bitovi su enkodirani kao prelazi izmedu izdignutih landova i urezanih pitova, koji su spiralno rasporedjeni, kao urezi na gramofonskoj ploci. Kod kompakt diskova namenjenih masovnoj upotrebi ta sema je urezana u 1,2 mm cisti polikarbonski disk, koji se potom prevlaci slojem reflektivnog metala (obicno aluminijuma ili zlata) i labelom.
Pri iscitavanju podataka infracrveni laser prolazi kroz polikarbonatski sloj CD-a. Potom se meri svetlo koje se odbilo od reflektujuce pozadine, koja se ponasa poput ogledala. Kako pitovi i landovi propustaju razlicite kolicine svetla, opticki citac moze da ocita urezanu semu tako sto otkriva fluktuacije u odbijenom zraku dok on prelazi preko njih. Potom se ta merenja prevode u jedinice i nule.
DVD koristi slicnu tehnologiju, ali ima crveni laser krace talasne duzine, pa daje uzi zrak. Tako se urezi mogu smestiti blize jedan drugom, da bi na jedan sloj stalo 4,37 GB (4,7 miliona bajta) podataka, sto je sest puta vise od kapaciteta jednog CD-a (700 MB).
DVD diskovi se i po izradi razlikuju od 1,2 mm debelih CD-ova. Sastoje se od dva diska, debljine po 0,6 mm, zalepljenih jedan na drugi. Ta tehnologija ne samo da bolje cuva reflektivni sloj, tako sto ga smesta u sredinu diska, vec omogucava i dvostrane DVD medije. Kod njih se podaci urezuju na svaku polovinu diska i mogu se okretati poput gramofonskih ploca.
Svaka 0,6 milimetara debela polovina diska takode moze da primi 7,95 GB podataka, jer se ona deli na dve jos tanje ploce i na svaku se urezuju podaci. Kada se disk u potpunosti slozi, dve seme podataka se mogu ocitavati zasebno, tako sto se laseru menja fokalna daljina. Sloj najblizi optickom citacu (poznat kao Sloj 0) ima polureflektivnu pozadinu, a to laseru omogucava da prode kroz nju kada ocitava dublji Sloj 1.
Opticki mediji za snimanje funkcionisu na skoro isti nacin, samo sto umesto urezane seme imaju sloj organske boje osetljive na svetlost. Laser greje boju i menja joj opticke karakteristike, tako da ona imitira ureze, i podaci se "pisu" na disk. Opticki mediji za upis podataka se razlikuju samo po izboru materijala osetljivog na svetlost. Rezanje DVD-R, DVD+R (formati za upis) ili CD-R diskova rezultira konacnom promenom, dok DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM i CD-RW (mediji na koje se moze vise puta snimati) koriste metalni sloj sa promenama faza, koji radi u oba smera.




HD DVD
DVD video diskovi su sasvim dobri za pohranjivanje filmova standardne definicije (SD) - na jednostrani dvoslojni disk lako stane jedan film uobicajene duzine, meniji, muzika iz filma sa vise kanala, kao i bonus materijal. Medutim, MPEG-2 kompresija i 4,37 GB slojeva podataka na DVD-u ne mogu da prime bas mnogo video materijala visoke definicije (HD) jer on zahteva oko cetiri puta vise mesta nego SD.
Danasnja tehnologija proizvodi drajvove visokog kapaciteta koji podrzavaju HD i koriste plavo-ljubicaste lasere sa kracom talasnom duzinom, da bi umnogome povecali gustinu pisanja podataka. Medutim, nije nimalo jednostavno prevesti medij sa fizickim pohranjivanjem podataka u jednu kabastu platformu koja emituje sadrzaj.
Postici to sa DVD medijem bio je "kontroverzan" proces, obelezen debatama o zastiti od kopiranja i zestokom konkurencijom oko unosnih intelektualnih prava. Originalne DVD-ROM specifikacije DVD Foruma uspele su da spoje dva najveca konkurenta, ali industrijski konzorcijum nije umeo da razresi svoje razmirice oko toga kako da najbolje primeni DVD medij za snimanje. Javnost je na kraju bila primorana da bira izmedu dve nekompatibilne porodice R/RW formata, koje su zastupali Forum i njegov konknrent DVD+RW Alli¬ance. Cela ta zbrka je odlagala prihvatanje DVD pisaca, sve dok Sony nije razresio situaciju i izdao prvi dvostandardni drajv.
Kako se od formata sa plavim laserom ocekuje da zamene i DVD i CD, ulozi su jos veci. Godine 2003. DVD Forum je odabrao prvobitno odbijeni HD DVD format, koji je podrzavala Toshiba (i koalicija pod vodstvom NEC-a), ali to je bila kontroverzna odluka, nastala nakon promene nacina glasanja u poslednjem trenutku i u odsustvu dva kljucna igraca. I pored te podrske, HD DVD ne podrzavaju svi clanovi Foruma.
Neki od zastupnika, ukljucujuci i najvece proizvodace, zadrzali su pravo da podrzavaju i HD DVD i Blu-ray formate. Medutim, medu kompanijama koje podrzavaju HD DVD nalaze se neki od velikih igraca, kao sto su Sanyo i Thomson, kao i holivudski studiji Paramount Pictures, Universal Pictures i Warner/New Line/HBO, koji su 2004. godine zajedno drzali skoro polovinu kucne DVD-video prodaje i trzista iznajmljivanja.
Specifikacije za HD DVD-ROM, HD DVD-R i HD DVD-RW fizicke formate su gotove, a aplikacije se doraduju. HD DVD ce pruziti gustinu upisivanja podataka sko¬ro tri puta vecu od one kod DVD-a. Zamenice lako uklonjivu CSS zastitu DVD-Video diskova DRM (Digital Rights Movement) sistemom, koji je teze krekovati. A HD DVD pruza i bolju interaktivnost i efikasnije MPEG-4 i VC-1 video kodeke (ovaj poslednji je zasnovan na Microsoft Windows Media Video 9 tehnologiji).
Na jednostrani dvoslojni disk bi teoretski trebalo da stane do 8 sati HD video materijala, odnosno dovoljno SD sadrzaja da pokrije nekoliko sezona vecine TV serija. HD DVD-RW medij primenjuje tehnologiju promene faze, slicnu onoj koja se koristi za CD-RW i DVD-RAM, ali po ostalim pitanjima HD DVD dosta lici na ultragusti DVD - dva slepljena diska debljine 0,6 mm.
Ovaj poslednji faktor je i najveca prednost HD DVD-a nad konkurencijom. Kaku su DVD i HD DVD toliko slicni, fabrike za izradu diskova ih lako mogu konvertovati i po recima disk replikatora Cinram Internationala - bice potrebno samo nekoliko minuta da se linija prebaci sa DVD-a na HD DVD. Ne samo da ce to smanjiti pocetne troskove izrade (sto je prvi razlog za provajdere sadrzaja), vec ce i smanjiti vreme potrebno da se format izbaci na trziste, pa ce ga vrlo brzo osvojiti.
NEC, Sanyo, Thomson i Toshiba su najavili planove da na trziste izbace set top ili racunarske plejere u poslednjem kvartalu ove godine, a rezaci ce se pojaviti pocetkom 2006. Svi HD DVD drajvovi ce biti potpuno kompatibilni sa DVD i CD formatima, osim mozda sa DVD-RAM i CD-RW diskovima. Do trenutka kada bu-dete citali ovaj tekst, Paramount, Universal i Warner/New Line/HBO ce najaviti da ce do kraja godine objaviti 89 HD DVD naslova.


Blu-Ray diskovi

DVD i HD DVD su mozda pali sa istog drveta, ali Blu-ray format nije cak ni iz istog vocnjaka. Pits i lands Blu-ray diska (poznatog i pod imenom BD) su suvise mali da bi se pouzdano mogli procitati kroz 0,6-milimetarski slot plastike koji se brzo okrece, pa se podaci urezuju direktno na spoljni sloi diska i onda stite 0,1-milimetarskim prekrivnim slojem. Ta kombinacija ultravisoke gustine i kratke duzine fokusiranja cine Blu-ray diskove mozda cak i podloznijiin ogrebotinama od DVD-a. Prva generacija Blu-ray medija se prodavala samo u Aziji i taj problem je resavala smestajuci diskove u zastitne kertridze. Medutim, nedavni razvoj na polju super-izdrzljivih pokrivaca od strane kompanija TDK, Verbatim/MKM i ostalih proizvodjaca omogucice prodavcima da BD-e salju u Ameriku bez kertridza. Predstavnici Blu-ray tehnologije tvrde da ce diskovi sa tim prekrivacem raditi cak i ako ih izribate celicnom vunom.
Veca gustina Blu-ray diskova omogucava pohranjivanje 25 GB podataka po sloju, skoro dve trecine vise nego sto nudi sloj HD DVD diska (15 GB). Kratka fokalna duzina, takode, cini teorijski izvodljivom proizvodnju diskova sa do osam slojeva, pa ce biti dosegnut kapacitet od 200 GB. HD DVD ce, opet, postici svoj maksimum sa 60 GB, kao dvoslojni i dvostrani medij.
Kao i HD DVD, Blu-ray ce ponuditi mnogo vise od pohranjivanja vece kolicine podataka i HD kodeka. Blu-ray drajvovi ce imati i Internet konekcije, a svi Blu-ray plejeri ce pokretati Java programe. Naslovi ce u sebi spajati online izvore i sadrzaj diska, pa cete moci da preuzimate i gledate trejlere i specijalne dodatke, kao i da kupujete audio i video sadrzaje velikom brzinom. Visestruke video strim mogucnosti ce pruziti reziserove slika-u-slici komentare, napredniji meniji ce koristiti pop-up prozore, animirane tastere i navigaciju poput one na Internetu, a kontrole teksta ce vam omoguciti da prevod stavite tamo gde zelite, kao i da mu menjate font.
HD DVD ce primeniti drugaciju metodologiju autorizovanja, zasnovanu na XHTML-u i SMIL-u. Iako detalji o njegovoj interaktivnoj funkcionalnosti jos nisu finalizovani, ocekuje se da ce imati mnoge od tih mogucnosti. I pored velikih razlika, koje se verovatno nece promeniti izmedu programskog okruzenja upravo zbog samih video formata, Blu-ray i HD DVD ekipe zavrsavaju posao na protokolu koji bi omogucio autorima sadrzaja da naprave projekat koji bi se mogao objaviti u oba formata.
Rad na specifikacijama BD-ROM, BD-R i BR-RE (za medije na koje se moze snimati vise puta) formate je prakticno gotov; ostalo je da se dovrsi jos nekoliko detalja u vezi sa slojevima aplikacija i zastitom od kopiranja. Prva generacija Blu-ray pisaca (samo za pisanje podataka) pojavila se u Japanu pre dve godine, a u Americi Sony vec ugradu-je slicne ProDATA i ProDisc tehnologije plavih lasera u uredaje za bekap podataka i XDCAM pro-video rikordere.
Ovi uredaji imaju malo slicnosti sa potrosackim Blu-ray video-plejerima i pisacima koji ce se sledece godine pojaviti u Americi. Pravi Blu-ray video drajvovi, mediji i sadrzaji nece se pojaviti u prodavnicama do prve polovine 2006. godine, a cak i onda ce se pocetna cena rezaca kretati u rasponu od 1.500 do 2.000$.
I pored visoke pocetne cene, Blu-ray uziva podrsku preko stotinu proizvodaca racunara i firmi koje se bave potrosackom elektronikom, kao sto su Apple, Dell, HP, Matsushita, Philips i Sony, kao i dizajnera igara, poput Electronic Artsa i Vivendi Universala. Uz podrsku Sony Picturesa, Twentieth Century Fox/MGM-a i Disney/ Buena Viste, BD ima iza sebe polovinu najvecih holivudskih studija, dok ostali (Warner Brothers, New Line Cinema, Pa¬ramount Pictures i Universal) podrzavaju HD DVD.









Druge vrste formata optickih diskova

I pored velike podrske, HD DVD i Blu-ray nisu jedini igraci na trzitu. Ono se brzo preplavljuje raznim drugim formatima optickih iiskova.

EVD (Enhanced Versatile Disc) : Kineski pokusaj da se napravi format slican DVD-u sa crvenim laserom, za domace i za strano rziste. Podrzava ga Beijing E-World Technology, konzorcijum najvecih proizvodaca elektronske opreme u Kini.
DVD guru Jim Taylor (www.dvddemystified.com/dvdfaq.html) kaze:
"EVD je bio pokusaj da se napravi domaci format diska, koji bi smanjio zavisnost Kine od stranih patenata. Medutim, ironija je bila u tome sto su na kraju opet dosli do placanja patenata jer su proizvodaci odlucili da EVD plejeri moraju da podrzavaju i DVD". Nedavni izvestaji ukazuju na to da je sve manje verovatno da ce EVD postati globalni standard, pa kineska vlada razmislja o tome da povuce svoju podrsku.

FVD (Forward Versatile Disc): Ova DVD varijanta kombinuje 15% vecu gustinu podataka, AES enkripciju i Microsoft Media 9 Kodek za pohranjivanje HD sadrzaja na medije sa crvenim laserom. Podrzava ga Advanced Optical Research Alliance (AOSRA), konzorcijum tajvanskih proizvodaca optickih drajvova i medija.
Tajvanska vlada je ozbiljna po pitanju FVD-a, a javljaju se i glasine da ce FVD biti predlozen DVD forumu kao prelazni format izmedu DVD-a i HD DVD-a. Iako se ocekuje da ce FVD kostati neuporedivo manje od HD DVD i Blu-ray modela, malo ko ocekuje da ce FVD uci u konkurenciju sa potpuno razvijenim formatima plavog lasera.

HD na DVD-u: Mnogi set-top boksovi ce ove godine podrzavati razne visokoefikasne kodeke, pomocu kojih cete modi da HD sadrzaj sabijete na DVD. Podrzava ga veliki broj proizvodaca potrosackih elektronskih uredaja.
U zelji da im novi proizvodi deluju sto uzbudljivije, prodavci ubacuju podrsku za DivX, Nero Digital i ostale video formate koji mogu da na DVD sa crvenim laserom stave HD sadrzaj. Ako se pre izlaska alternative sa plavim laserom utvrdi de facto standard, izvorni HD format bi mogao postati popularan kao VCD ili MP3 CD.

Holografski diskovi: Oni koriste holografske tehnike snimanja da bi postigli visoku gustinu podataka i brzinu prebacivanja koja prevazilazi sve sto moze da se zamisli u vezi sa HD ili Blu-ray uredajima. Vec smo videli medije od 20 GB i brzinu od 1 Gbps, a planira se kapacitet od 1,6TB. Podrzava ga Holographic Versatile Disc Alliance, konzorcijum od sest clanova koji obuhvata CMC Magnetics, Fuji Photo Film i Optiware. Lucentova grana In-PhaseTechnologies, kao i mnoge kompanije ukljucene u rad na DVD-u, radi i na razvoju holografskog medija.
InPhase planira da sledece godine izbaci na trziste HDS (Holographic Data Storage) od 300 GB na koji ce se modi snimati samo jednom i koji ce u pocetku kostati od 6.000 do 8.000 $. Ecma International, zaduzena za donosenje standarda, podela je da definise specifikacije za 200 GB HVD-R i 100 GB HVD-ROM, koji bi vremenom mogli transformisati ovu tehnologiju za arhiviranje podataka u platformu za emitovanje sadrzaja, poput DVD-a. HVD mozda zvuci kao nesto iz"Ratova zvezda", ali s obzirom na to koliko je jos vremena potrebno da se HD DVD i Blu-ray pojave u punom sjaju, vrlo je moguce da na kraju dekade upravo ovaj format bude pobednik.


ES